Полицијски гласник

СТРАНА 86

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 11.

ПОЛИЦИЈА У ФРАНЦУСКОЈ (иАСТАВАк) III. Пијанство и алкоходизам. Злоупотреба алкохолних ппћа, која помућујо људскп разум, један је од најсигурнијпх и најчошћпх елемената повреде јапног реда. Опај који, одајући се неумерености, изгуби контролу над ообом, изложен је много више но други чињењу противзаконих акта, а стално пијанство доводи човека до раздраженог стања, које га чпни опасним и за друге и за самог себе. Казнени законик, међутим, не говори ништа о пијанству. па га чак не увршћује ни међу иступе. Све до 1873 год. никакве репресивне мере нису биле лредузимате према јавном пијанству, а превептивне мере, које су пмале за циљ једино да пијану, ипдшшду-у удале са јавног места, на коме је могла проузроковати неред, налазиле су сс. више узгред, у споредннм законскпм текстовима. Тако је закон о железиицама од 15. јула 1845 год. забрањпвао, да се у железннчка кола примају пијана лпца, и ова је забрана доцније понављана у свпма полнцијскпм пропнсима, који су се односили на транспорте у заједници. Закон од 23. јануара 1873 год., у тежњи да стане на пут јавном пијанству и прогресу алкохолизма, био је први којп је ппјанство, само за себе, сматрао као повреду закона. Једини услов који је овај закон изискивао за кажњавање пијанстпа био је тај, да је оно јавно и очигледно. Закон бвај сматра као иступ I класе (којп се каитп.ава новчаном казном од 1 до 5 динарај сам Факт да је неко нађен у очигледно иијаном стању на улпци, иуту, у каФанама, крчмама и у опште на јавним местима. С обзиром на нарочиту опасност од пијаиства по навици, закон од 1873 год. створио је од њега једну врсту отежаваног поврата, квалпфикујући га као преступ, који суде судови (казна је: затвор од шест дана до једног месеца или новчано од 16 до 300 динара). Онај, који за непуну годину дана изиђе због овог дела по другп пут пред суд, излаже се опасности да искуси максимум ових казни. Најзад, две судске одлуке за пијанство повлаче губитак извесних грађанских и политичких права, као што су: 1. право да може бирати и гласити; 2. право да може битн изабран; 3. право да може бити поротник или да може вршити какву другу јавну Функцију, и 4. право да може носити оружје за две год. од дана када је осуда постала извршна. Имајући у виду, да присуство пијаних лица на путу и јавним местима може бити повод нереда, н да је с тога потребно уклонити нх што пре, закон је овластио административну власт да свако пијано лице може одвести у најближу полицијску станицу, н задржати га тамо док се не истрезни. Трошкови око овога, као н. пр. за пренос колима, падају на терет лица које нх је проузроковало. Законодавац од 1873 год. пије се ограпичио само на кажњавање лпчности, које

се нађу у пијаном етању на јавнпм местима, иећ је нашао да су и иродаици алкохолних пића одговорни у овпм двама случајевпма: 1. ако дају пиће људима којп су очигледпо пијани, или их само приме у своје радње, и 2. ако пиће дају малолетницима испод пуних 16 година. Повреда ових лрописа истуине је природе п кажњава се новчано од 1 до 15 дана. На случај поврата, законодавац је н за ове законске повреде утврдио псту скалу казни као и за само пијанство. ТТТта. више, суд који изриче другу пресуду над нзвесним продавцем пића, може њему лично сасвнм забранити продају алкохолних пића. илп наредити да му се продавница затвори, највише за месец дана. Као што се видп, закон кажњава сам Факт кад једап продавац алкохолпих пића даје ова малолетницима испод пуних 16 год. Али је законодавац, у овом правцу пошао још н даљо па, налазећп да морал и здравље малолетннка захтевају много већу протекцпју, кажњава отрогр,'. проступном казном (од 6 дана до једног месеца пли од 16 до 300 дпнара у новцу) сваког оног који деци дају пиће док се не опнју. Ако је преступнпк продавац ппћа, ова му се осуда рачуна за поврат, као год и остале, па ма и иступне осуде. У свима случајевима предвиђеним законом о ппјанству, суд који изриче осуду може главној казни додати и моралну, која се састојп у томе, што се судска пресуда обзнањује на извесним јавним местима. Закон од 1873 год. наређује, да се записници којима се констатују његове повреде, шаљу прокуратору републике у року од три дана. Он нарочито ставља у дужност пољским чуварима, да једновремено са осталим органима судске полиције, сваки на својој територији, истражују и путем записника констатују кривице казниме по овоме закону. Творци закона о пијанству хтелп су, да законска Фикција, по којој сваки мора познавати закоп, одиосно по којој незнање закона иикога не извињава, не буде у овој материји само једна Фикцпја већ, у колико је год то могућно, сгварност. У овом циљу чл. 12 наређује, да објаве са законским текстом о забрани пијанства буду истакнуте на вратима сваке општине и у главној сали сваке каФане, крчме и продавнице пића. Овај исти законски проиис наређује, да по један примерак овог законског текста буде достављен сваком интересованом лицу. У овом циљу министарство унутрашњих послова расписом својим од 15 априла 1873 год. послало је свима окружним начелницима потребан број оштампаних објава да их раздаду општинским председницима и продавцима пића у своме округу. На место објаве која је нестала из каФане и продавпице пића не даје се друга, већ су сопственици ових радња обвезни да се сами, н то одмах, снабду новом објавом. Одредбе, које се односе на ове објаве, закон је санкционисао тиме, што кажњава иступно (од 1 до 5 дин.) како продавца алкохолних ппћа у чијој се радњи не нађе објава, тако и свако лице које ову уништи или одиесе. Лица ова осуђују се још н

на накнаду трошкова око набављања ново објаве. Потребно је, међутим, признати, да закон од 1873 год., који се ретко примењ УЈ е У овој својој строгости, може бити због саме ове строгости, није постигао жељени цнљ. Прогрес алкохолнзма, његове последице по јавно здравље н опадање популације, не престају да сваким даном све више занимају и јавно мнење и законодавце и администраторе. Предлагано је више разннх лекова, али ниједАн од њпх до сада нпје озакоњен. Приватна иницијатива покушала је, да помоћу морализације дође до резултата, које законска принуда нијо могла дати. Многобројна антиалкохолна друштва основана су последњих година; она су развила активну пропаганду помоћу спиоа, брошура, осиивањем ресгорана умерености п продавница игијенских пића. Важна улога у овом правцу резервисана јо аптналкохолним прсдавањпма у школама. Према једном наређењу министарства просвете, ова се предавања не сматрају као споредна, п с тога у програму наставе морају заузетп званично место, као год и граматика п арптметика. Миниртар војни.са своје стране, пошто је забранио нродају алкохолних пцћа ио кантинама, наредио је да се трунама држе нарочита предавања о опасностима од злоупотробе алкохола. IV. Станови са намештајем. Сопствецици или издаваоци под кирију кућа или соба с намештајем дужни су, као год и хотелијери и гостионичари, да имају нарочити регмстар за уписивање имена, занимања, сталног домицнла и даиа доласка и одласка сваког лнца, које је ма п једну ноћ преноћило у њиховој кући или стану. Забрањено им је, под претњом казне из § 154. казненог зак. (затвор од шест дана до три месеца) да у регистар намерно уписују лажна имена личности које су код њпх одселе, или да их, у споразуму о њима никако не уписују. Всћина оинтинских паредаба прописује, да ови регистри буду пагинирани и потврђени од стране општинске власти или н.еног делегата (полицијског комесара). Регистри ови морају се у извесно, законским прописима одређено време, а и на сваки захтев, поднети на преглед општинском председнику, његовим помоћницима, полицијским комесарима и сваком полицијском органу, који је специјално одређен за њихово контролисање. Жандарами такође имају право дакоцтролишу вођење регистра, и да путем записника контролпшу неисправности у овом погледу. Општинским наредбама тако исто забрањује се закуподавцима станова с намештајем, да у ове примају скитнице, просјаке и у опште сумњиве личностн, као н проститутке. Закон од 15. Фебруара 1902 године о заштити јавног здравља ставља у дужност општинскпм председницима, да у санитетским уредбама предвиђају потребне мере за осигурање чистоће у становима за самце. ( наставиће се)