Полицијски гласник

ПРОЈ II .

ПОУКЕ И ОБДВЕШТЕЊА Учињена су нам ова пигања: I Суд општине грачачке, актом својим Вр. 392, пита: »Моли се уредништво да изволи обавестнти суд, да ли закои о уређењу свештеничког стања од 31. децембра 1882. год. има до сада каквих нзмена или не? а — На ово питање одговарамо: Закон овај, о коме је реч, нема никаквих измена од дана ступања у живот па до сада. II Суд општине пањевачке у срезу беличком, актом својим Бр. 117, пита: »1. имају ли право полицијска влаот и пореско одељење, да за потврду дневника касе примања и издаваља и дневнпка наплате општинског приреза наплаћују таксу, и 2. један председник општинског суда, осуђеи је пресудом првостепеног суда на 300 динара новчане Казне Или 30 дана затвора за узимање мита. Може ли он опет бити биран за председника пли не, и ако не може докле му је то право одузето, кад самом пресудом није осуђен па губитак грађанске части, а У § § 25. и 26. кр. зак. стоји да за годину дана не може добити службу онај, који је осуђен без губитка граћанске части, а члан 53. в. опет говори само о осудама за дела из користољубља?« — На ово питање одговарамо: 1. рачуноводство општинско, какво данас постоји, не води се по доброј вољи општине, него је то службени и дужносни посао, који потиче из примене закона о општимама, у колико се ове Јрв.хају у својству државних установа, те по тач. 5. чл. 2. и тач. 2. чл. 3. зак. о таксама не треба да плаКају таксе за потврду: дневника, партијалника, књиге дуговања, књиге приреза и т. д.; и 2. члан 53. под в, зак. о општинама, као специјалан, поставио је правило, да се за председника не може бирати онај, који је осуђиван за злочинства и преступс учињене из користољубља. Како је и дотични, по преставци суда, морао бити осуђен за делд из § 1 у вези са § 132. кр. зак. то и он у опште не може бити биран за шзедседника. III Суд општине д. ступањске, актом својим Бр. 381, пита: »По тражењу управитеља гор. ступањске школе од 27. јуна 1908 г. Бр. 100 а на основу чл. 55. закона о народним школама, одбор ове општине у седници својој од 6- јула 1908 г. Бр. 10:1 4, једногласно је изабрао за одборника школе гор. ступањске деловођу ово општинског суда. О овом избору, суд ово општински известио је управу исте школе. По жалби управитеља школегорњо ступањске, окружни школски одбор актом

110ЛИЦ ИЈ С КИ ГЛ А С11ИК

својим № 1176/08 године поништио је исти избор налазећи, да општ. деловођу није ни требало бирати за школског одборника и наредио је, да се за школског одборника нзабере друго лице. Одбор ове општине на основу акга окр. школ. одбора № 1176/908 год. и одбора школе гор. ступањске од 13. дец. 1908 г. бр. 198, у седници својој од 7-ог јануара 1909 год. бр. 22, поново је изабрао за одборника школе гор. ступањске поменутог деловођу, о чијем је избору поново одбор школе гор. ступањске извештен. До данас ново изабрани школски одборник нпје уведен у дужност. Према овоме моли се уредништво за објашњење. Чија је радња по овоме правилнија, да ли ово општинског одбора или окр. школског одбора, па ако је правилнија радња окр. школ. одбора, онда на основу ког законског проппса оп. писар не може бити биран за школског одборника, и шта треба предузети противу управитеља исте школе, што се ново пзабрати одборник не уводи у дужност." — На ово питање одговарамо: Чл. 55.закона о народни школамам поставља правило, да чланове школског одбора бира она политичка општина, у којој је школа. Како овај избор не припада збору у смислу члана 33. зак. о општинама, а не улази ни у надлежност самога суда, то остаје да он улази у надлежност општинског одбора. Која ће лица одбор изабрати, то је ствар његове оцене и увиђавности, а закон не поставља никаква ограничења. Према томе, не стоји ништа на путу, да за члана буде изабран и општински деловођа као писмен човек. Шта више, чак је желети, да чланови одбора буду сви писмени, јер је претпоставка, да ће они правилније схватити значај школе од оних, који су неписмени. Избор овај не подлежп оцени школског одбора ни по чл. 63. зак. о школама ни по коме другом законском пропису. Ако управитељ неће да уведе у дужност изабраног члана, онда се треба жалити окр. школском одбору а евентуално и г. министру просвете и црквених послова. Наравно, да између општине с једне н учитеља и школског одбора с друге стране, треба да постоје добри одношаји, јер ће само тако школа моћи дати оне ресултате, који се од ње с правом очекују. ТУ »У § 313. кр. закона стоји, да је новчана казна најмање авт динара. Међутим §§ 330, 333, 336, 356 и многи други одређују минималну новчану казну миого мање испод пет динара. Моли се уредништво за обавештење: како ће се примењивати номенуте законске одредбе, у којима је минимална казна испод пет динара, с обзиром на правило постављено у § 313. поменутог закона«. — На ово питање одговарамо: Последњи став § 27. кривичног закона гласи: »најмања новчана казна, пропи-

СТРАНА 87

сана од 5 динара, ва жи и з а ома деда, за која је овим казненим закоником ироиисанл новчана казна исаод 5 дммара«. Ова законска одредба у вези са § 313. јесно казује, да од појаве ових законских одредаба не може више бити никаква повчана казна испод 5 динара, и ако поједнне законске одредбе то предвиђају, сем случаја § 49. иолиц. уредбе п § 316. кр. закона, кад јеречо заменн казне затвором. V Један полицијски писар пита: У новом издању крпминалног — казнителног — законика, код § 342. стоји примедба, да ће се казна боја, о којој говори ова законска одредба, замен.ивати онако, како гласи примедба *** код § 317. истога закона, Међутим, за § 317. речено је да је укинут н изнесен текст како је он гласио до закоиа од 11. децембра 1873. године. Ако је § 317. одиста укпнут, као што се овде вели, онда настаје питање: а ли се казна боја, која је опет укинута законом, у опште може замењивати, те би тако у опште била бесиредметна наређења § 342. кр. закона. Моли се уредништво да изволн датп своје обавештење по овоме. . .. — На, овр питање одговарамо : Закоцом .од 11. децембра 1873. године укинута је тачка 7. § 12. кр. закона, која је предвиђала телесну казну. Закон овај гласи: »1. телесна казна укида се сасвим ит.д.; 2, где би казнителни законик према досадањим наређењима прописивао телеену казну, ова ће се замењивати за нреступе према определењима §-а 33., као и с обзиром на § 30., а за истцае, ирема оареОелењима § 311. казн. законика«. Као што се из овога закона види, он не само што није укинуо § 317. кр. зак. као што се у најновијем издању вели, него га је нарочито задржао као начин за замену телесне казне другим одговарајућим казнама. Према томе погрешне су примедбе и она код § 317. под *** и она код § 318. под ****, као год што је учињена погрешка што је § 33. избачен из текста закона и оглашен за укинут. Према томе, наређења § 342 овога закона нису никако доведена у питање, јер ћс се казна боја увек замењивати као и до сада по § 317. кр. закона. VI Суд општине ратарске, актом својим пита: »Један грађанин ове општине, продао је пре 5—6 година једну своју башту за 300 динара, и да би купца обезбедио што боље, он је о продаји направио уговор како је продао за 600 динара, па га и код власти потврдио, пошто тапију ннје могао издати, јер нема земљишта колико му штити §471. грађ. суд. поступка. Од тога времена купац је уисивао имање. Продавац сада хоће да врати 300 динара купцу и да узме имање натраг, али