Полицијски гласник

Г.РОЈ 12.

вачком, тимочком, моравичком (пронађена) и у вароши Нишу. Вредност свих -ових паљевина износи 4.740 динара. Опасне крађе извршене су: у срезу млавском 12 (4 пронађене), у срезу бољевачком 6, у вароши Београду 6 (5 пронађених), у срезу лепеничком 5, у срезу ресавском 5 (2 пронађене), у срезу звишком 5 (све иронађене), у срезу пожаревачком 5 (све пронађене), у срезу зајечарском 5 (2 пронађене), у срезу космајском 4, у срезу расинском 4 (све пронађене), у срезу моравском окр. пожаревачког 4 (2 пронађене), у срезу подунавском 4 (1 пронађена), у срезу орашком 4 (2 пронађене), у срезу врачарском 3 (1 пронађена), у вароши Ваљеву 3 ('2 пронађене), у вароши Неготини 3 (све пронађене), у срезу алексиначком 3. у срезу азбуковачком 3, (све пронађене), у срезу јадранском 3 (све нронађене), у срезу јасеничком окр. смедеревског 3 (1 пронађена), у срезу заглавском 3, у срезу ариљском 3, у срезу грочанском 2, у срезу ж-упском 2 (1 пронађена), у срезу трстеничком 2, у срезу параћинском 2 (I пронађена), у срезу сврљишком 2, у срезу моравском 2 (1 пронађена), у срезу поцерском 2 (1 пронађена), у срезу посавотамнавском 2, у вароши Пожаревцу 2, у срезу голубачком 2 (обе пронађене), у срезу хомољском 2 (обе пронађене), у срезу тимочком 2 (обе пронађене 1 , и по 1 у срезовима: посавском окр. београдског (пронађена), колубарском окр. београдског, тамнавском (пронађена), подгорском (пронађена), пољ-аничком, гружанском (пронађена), крагујевачком, ја-

сеничком окр. крагујевачког, темнићском (пронађена), деспотовачком, левачком (пронађена), нишавском (пр.онађена). љубићском (пронађена), жичком, трнавском (пронађена), и у варошима: Ћуприји (пронађена) и Нишу. Вредност свих ових кра^а износи око 18.000 динара. Злономернихиоништаја туђих ствари било је по 1 у срезовима: левачком (пронађен), сврл.ишком. посаво -тамнавском (пронађен), орашком и црногорском. Вредност уништених ствари износи око 500 динара. Поред изложених дела у току месеца Фебруара извршено је још у Србији и 10 сажоубиства и то: у срезу жичком 3, у срезу лужничком 2 и по 1 у срезовима: тамнавском, лесковачком, трстеничком, параћинском, нишавском, мачванском, јадранском, по/кешком, студеничком, жичком и у вароши Ужицу. Ова самоубиства извршена су: ветањем 9, ватреним оружјем 3, тровањем 2, дављењем у води 1 и оштрим оруђем 1, а узроци њиховом извршењу леже: у фушевпом растројству за 5 случајева, у болести за 2, у стра.ху од казне за I, у домаКој расари за, 1, у грижи савести за 1 у старачкој изнемоглости за 1, а за 5 случајева узрок је непознат. Покуигаји самоубиства извршени су у вароши Београду 3 (трђвањем 2 и оштрим оруђем 1), а узроци н.иховом извршењу леже: у рђавом материјалном стању, у пијанству и у глади. Општи преглед до сада изложених дела овакав је:

Текући број

О К Р У 3

Убиства

Детоубиства

Нехотична убиства

Покушаји убиства

Разбојништва

Силовања

Тешке телесне повреде

Паљевине

Опасне крађе

Злонамерни иони- јЈ иттаји туђих ствари 1

Самоубиства

Иокушаји самоубиства ]

Окру

г београдски • ■

—

2..

—

■ —

—

ваљевски • • •

' 2

' -

((

врањски • . . •

крагујевачки • •

—

крајински • • •

—

крушевачкп - •

моравски • • •

1 1

1ШИ1КИ ....

ниротски • • •

подрински • • •

ножаревачки

((

руднички • • •

((

смедеревски • •

тимочки ....

((

топлички • • •

—

ужички • • •

((

чачански • • •

—

Управа града Београда

—

Свега:

—

137

Из канцеларије Антропометријско Унутрашњих Дела, 16. марта 1909. године

-Полицијског Одељења Министарства АБр. 562 у Београду.

С Т Р У ЧЈН И ДЕ0 0 ПРОДАЈИ ЗА ИЗВРШЕЊЕ ОДЛУКА СУДСКИХ (СВРШЕТЛК) За евентуално оп1тећење услед самовласно обустављене продаје поверилац има права тужити извршног органа, који је продају обуставио. То ираво принада и дужнику, ако је и он тиме оштећен. Поименце, дужник може бити оштећен у мери оних интереса које би морао платити повериоцу због одуговлачења извршења, кога интереса не би било, да јс продаја извршена онога дана када је била одређена. Најзад, како се стварима, а нарочито покретним, цена мења, то се може десити, да пописана добра изнесу. услед одгођене продаје, мање него што би то било да су оне продате онда када је продаја први пут одређена била. Штету ће ту сносити новерилац, ако дужник других добара нема, а дужник, ако овај случај није, те будо морао одвојити, за иотпуно ! измирење повериоца, нешто и од осталих добара: међутим да су пописана добра раније продата, поверилац би се само од њих наплатио бпо. Полициски органи одговарали бн п дисциплински за овакав поступак овој. Да наведемо у том смислу § 500. а. грађ. суд. пост. (допуна од 14. јуна 1898.) по чијем првом ставу: »Чиновника коме је дужност да ради на извршењима забрана и пресуда, ако када треба и како треба не изврши ма коју одредбу овога закона о извршењима, Министар Унутрашњих дела казниће губитком плате од 15дана до три месеца." Нема спора да чиновник који самовласно, без одобрења заинтересованих, обустави продају чини кривицу у наведеном нропису предвиђену, јер такав чиновник не извршује »како треба" одредбу чл. 478. а, по којој продају могу задржати само повериоцн који су тражили извршење, дакле не и извршна влает својом сопственом иннциативом. А да ће, пак, у таквом случају дотични чиновник бити, евентуално, и грађансшг Одговоран, то се видн из другога става истога §-а 500. а., који гласи овако: вОснм тога овакви чиновници (то јест они који »када треба и како т[)еба не изврше ма коју одредбу закона о извршењима..,«) одговарају и за штету и трошкове, којс својим неоравилним радом проузрокују." Иста одредба додаје, да ће за ову шгету чиновник одговарати пред редовним судовима, што је било излишно напомињати. Спорове о накнади штете због повреде каквог приватног права, а то је овде случај, могу судити само грађански судови. (В. § 7. зак. о устр. првостепених судова од 20. Фебру-ара 1865. год.). У том пропису имамо и овај пасус: »Тражења оштећених упућена Министру Унутрашњих дела, за одобрење да могу овакве чиновнике суду тужити, сматраће се за хитне ствари и одмах решавати«. Тај пасус ту је дошао стога што је § 500. а. допуњен 1898. год., дакле за владе Устава од 1869., по чијем чл. 110. друга алинеја: »Судови нису могли уиравне чиновнике