Полицијски гласник

БРОЈ 12.

за њихова званична деда узимати и судити им док надлежна власт не дозволи.« Законодавац од 1898 год. мислио је да и случај из § 50(\ а. грађ. судског пост. треба ца подведе под чл. 110. други став Устава, и ако је то сумњива ствар, бар према нашем тумачењу те уставне одредбе. На име, та одредба дошла је да санкционише начело одвојености судске и управне власти, прокламовано у истом члану, 110, у првом ставу његовом. Према томе чл. 110. став 2. претпоставља да је чиновник, у вршењу своје административне Функције, погрешном применом дотичнога закона оштетио неког појединда у праву које му је било загарантовано дотичним административним законом. Начело поделе судске и управне власти могло би бити ту иовређено, ако би административни чиновник могао одговарати пред судом за штету пре него би највиша административнавласт (министар или Држ. Савет) нашао да је он погрешно административни закон применио и дотичног појединца оштетио. Али, ако је управни чиновник учинио штету у вршењу неке судске Функције — поименце приликом извршења какве одлуке грађанскога суда —, онда није требало тужбу за накнаду штете подвргавати никаквом претходном одоорењу управне власти. Пошто је ово одобрење, по нашем мишљењу, имало да заштити поделу између судске и административне власти, и иошто је овде управна власт у улози судске власти, то онда ту немамо сукоб двеју власти, те, према томе, нема шта ни да се штити. Судска власт, независна у својој дужности да појединцима штити њихова приватна права, — а закон о извргаењима судских оДлука јесте ј.едан закон о гарантијама приватннх права —, суверено има, дакле, да оцењује легалпост рада оних органа управне власти који се баве извршењем одлука судских. Никакво одобрење није било ту потребно ни по Уставу од 1869. год.. Но садашњем Уставу, § 500. а. грађ. суд. пост., у колико је реч о одобрењу, од стране министра унутрашњих послова, да се полициски чиновник може тужити суду због повреда законскнх одредаба о извршењу, не може више добити иримене : чл. 28. тога Устава допушта да се управни чиновници могу тужити суду без ичијега одобрења, ако су својим званичним радом учинили какво кривично дело или су. коме штету нанели. Али и данас, као и за време Априлскога Устава, поставља се питање о смислу ове уставне гарантије (чл. 26. Устава Априлскога). Да ли се, на име, њоме хоће само то да за тужбу лротив каквог чиновника, због дела која је он учинио у зАаничној дужности, више није потребно ничије одобрење, али да, иначе, нринцип поделе између судске и управне власти остаје и даље, по чл. 146. Устава, недирнут, због чега ни данас судови не би могли оцењивати законитост административнихаката? Или је, пак, Уставотворац, у чл. 28., хтео и ову последњу власт дати судовима, тако да је он ту потпуно одступио од мало час реченога принцнпа? Ми питање ово само постављамо, и не можемо, јер томе овде није

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

место, улазити у његову обраду. У осталом, ми смо горњу тешкоћу у неколико већ расмотрили на једном другом месту. Исто тако прелазимо и преко многих других питања која стоје у вези са одговорношћу чиновника, пошто разрада тих питања не спада у грађ. суд. поступак већ у административно право. Ми смо се тих питања овде дотакли само у толико у колико је то само објашњење одредаба о извршењима чинило потребним. 1 ) Ако би извршни оргаи обуставио продају по наређењу више власти, он би одговарао само под условом, да је, не давши противпримедбе то наређење извршио. Али ако је он, употребивши право које му даје § 13. зак. о чин. грађ. реда, то учинио, он неће више бити одговораи, пошто ни један законски пропис није самовласну обуставу продаје оквалиФиковао као пресгуп или злочин. У овом случају за накнаду штете одговараће паредбодавац. После овога увода у коме смо расмотрили претходна питања у вези са принудном продајом, остаје нам сада да пређомо на излагање законских одре.даба које се тичу поједииих Формалности те продаје. Те одредбе могу се, са гледишта њиховога иредмета и оадржине, овако групвеати: 1°, Одредбе о Ф.ормалностима које прегходе продаји; 2°, Одредбе о самој продаји гдо је реч и о уииштају продаје од стране суда, и 3°, Одредбе о распореду иоваца. добијених од продатих добара, међу повериоце дуЖникове. "Ал.и о томе ћемо говорити други пут. Живојин №1. Пери+1

БЕРЛИНСКА ПОЛИЦШ

(нАСТАВАк) Криминални музеј је тат^ође једно од помоћних средстава кривичне полиције и служи поглавито за криминално изображење полицијских службеника. Он је смештен у једној великој сали при кривичном одељењу и нредмети су у њему поређапи у трп главне групе: Прва група односи се иа убиства, кривице противу личности и живота и на паљевине. Друга група на све врсте крађа, и Трећа група, чији се предмети односе на кривице прављења и протурања лажнога новца. По тим одељењима, било у орманима, било у нарочитим стакленим излозима или по зидовима, изложени су разни предмети којима су вршена кривична дела или који су били предмет кривичног дела,

Ј ) Детаљна разлагања о одговорности чиновника наћи ће у Административном Праву Др-а К. Кумануди, проф. Универзитета које је, како смо сазнали, дато у штампу као друга свеска Основа Јавнога Прав а Краљевине Србије Слободана Јовановића и Др-а К. Кумануди. (Прва књига: Уставно Право од С. Јовановића изашла је прошле године). Скрећемо овде пажњу читалаца и на студију Др-а Драг. Араиђеловића: О одговорности државе и чиновника ирема трећим лицима, за штету, коју чиновник учини у вршењу званичне дужности. Из (( Полипијског Гласника". Београд, 1908. год.

СТРАПА 91

као : разна оруђа за насилни побачај деце, ножеви, револвери, разна оруђа за обијање каса, почев од обичних ћускија за обијање, па до најсавршенијег апарата за топљење и најтврђих каса (један мали ручни апарат, који ацетилинским гасом производи топлоту од2000 степени), разна длета и полуге, разни калаузи за шупље и пуне кључеве, справе за обртање и истеривање кључева из брава; даље машине за прављање лажног новца и разне врсте самог лажног новца. У једном стакленом излогу, покривеном чојом, смештене су разне скаредне слике и фотограФије, карте, скаредни предмети, вештачки предмети за полно намирење и једиога и другог пола ит.д. Засебан део музеја чини одељење за наставц , у коме су ради инструктивних циљева полицпјских органа изложени предмети, махом вештачки направљени или за ту цељ пабављени, као разне бургнје за дрво и за гвожђе, разни калаузи, разни пушчани метци, почев од најобпчнијег пиштоља, па до оних за најсавршеније дуге брзометке, разне врсте барута ит.д. За тим картони са крвним мрљама на хартији, штофу, дрвету и камену; такође неколико примерака попрсканих црвеном бојом ради сравнења п.прављења разлике од крвних мрља. Па онда разна кљешта и чекићи, који се употребљују при разним пословима, како би полиц. оргапи према евентуално нађеном таквом предмету на лицу места могли закључити врсту занимања извршиоца кривичног дела. За тим отисци од ногу у гипсу, оригиналне лобање са разним повредама и од разног оруђа ит.д. Музеј је приступачан само полицијским органнма или научницима и студентима, изузетно и другима по специјалном одобрењу шеФа одељка за идентиФикацију. У вези са криминалним албумом овде се налазе два списка : саисак надимака и саисак ао особеним знацима, у којима су поред надимака или особеног знака навадена имена и други податци дотичних криваца, који наведени надимак носе или на чијем се телу тај особени знак налази. Једно одељење овог музеја чини, опет, за себе збирка рукоаис а, која се састоји из својеручних животописа на доживотну робију осуђених лица или оних што су били на смрт осуђени па помиловани, за тим из написа варалица, ФалсиФИкатора, уцењивача, денунцијаната и анонимних писама, добијенах приликом истраге и претреса у капиталним делима ^махом претећа и погрдна писма). Потерничка контролајв веома корисна установа за проналазак криваца. Сва лица која се траже, односно чије су потернице објављене у »Нама^чком Потерничком Лист у !( (Беи1;зсће8 БапсПт^зМаМ;« —- орган свију савезних држава за објављивање важнијих лотерница из целе Немачке), »Пруском Централном ПолЈ.цијском Аисгу® (Ргеи818оће8 2еп1ха1— РоПгеЊЈаМ;" служи за објављивање потерница у Краљевини Пруској) и » Берлинском Полицијском Гласнику (»ВегНпег РоНгеШепсМ« за објављивање потерница из Берлина), добијају по један картон малога Формата, на коме је исписато име и презиме, за-