Полицијски гласник

СТРАПА 92

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСПИК

БРОЈ 12.

нимање, датум и меото рођења траженог лица, назначење да ли дотичнп треба да се одмах лритвори или приведе власти или само сазна његова адреса (изрази за та три појма: »уегћаИеп.« »818Негеп с< и »егтШеЈп«), број и година дотнчног полицијског листа где је потерница објављена или назначење броја и године акта, а такође и године до које картон треба да остане у регистру, т. ј. до рока застарелости. Ти су картони уређени по азбучном реду и смештени у нарочитим дугуљастим чврстим кутијама. Такве регистре воде и сви квартови, а и иријавно одељење. Све пријаве досељених лица сравњују се са овим картонским региотрима једном у дотичном кварту где се то лице настаиило, а други пут и у презндијуму код пријавног одељења, пасе евентуално пронађеналица приводе са тим картоном дежурном комесару, којидаље предузима гата треба, а њихове потернице, односво картони, ваде се из свију регистара и нигате, па се по том објављује у истом полицијском листу, у коме су потерпице раније биле објављене, како би и друге власти у целој земљи те потернице из својих регистара избациле. Ово Одељење издаје свакога дана званични лист берлинског полицијског президијума, »Берлински Полицијски Гласник к , у коме се објагљује која лица имају да се притворе, приведу власти или само сазна адреса, за тим која су прогната, јер п ова улазе у картонски регистар, и, на послетку, лица која су ухваћена. У истом дволисном Формату */ 8 издаје ово одељење такође овакога дана т. зв. »Сацсак иокрадених иредмета (( , у коме се излажу све покрадене ствари посЛедњега дана. Тај се лист доставља свима квартовима у онолико примерака, у Колико тамо има заложних завода, старинара и часовничара, којима се по један примерак даје. Из тога ое листа, односно списка, као и достављених и тачно описаних покрађа ван Берлина, саставља т. зв. картонски регистар иокрадених ствари, где су картони вертикално по кутијама уређени према предметима које означују, тако н. лр. у кутији са рубриком »златни сатови« поређани су само картони од пријављеаих покрадених златних сатова, поређани према Фабричким нумерама или, ако се ове не знају, онда но азбучном реду монограма ит.д. Сем тога води се још и једна књига о украденим предметима, т. зв. даминфикациони регистар, у који се хронолошким редом бележе све крађе са, назначењем датума, имена покрађеног, покрађе са тачним описом и бројем деловодног протокола. Он поред горе поменутог картонског регистра покрађених предмета служи за лакши прак'тични преглед покрађа и да би се у даном случају могло брзо видети: да ли је код неког лица нађени предмет краден или не и ако јесте онда од кога. У целом одељку за идентиФикацију са свима његовим установама ради један криминални наредники29 крим. шуцмана. Што се тиче самог унутарњег рада при појединим децернатима — пододел.-

цима кривичне полиције, ои је према разним врстама кривица и разнолик и у многоме зависи од специјалних закона. У детаљно излагање тога унутарњег рада и канцеларпјских уређења не можемо се на овом месту и за сада упуштати, али ћемо се ипак дотаћи онога што је најважније и што нарочито за наше прилике може бити од интереса. Немачка полиција у истражном погледу нема онолика права и Функције као наша. Управо полиција тамо и није иотражна власт, већ суд и државно тужиоштво, а полицијски су чиновници према § 153. немачког закона о уређењу судова само његови иомоћни органи и као такви обавезпи су да извршују налоге државних тужилаца дотичног суда. 0 улози полиције као иследне власти и њеном односу према државном тужиоштву говорићемо засебно опширније. Овде напомињемо само ради разумевања садањега предмета излагања, да је тај однос у разним савезним државама разнолико и изведен, прпдржавајући се ипак свуда осиовиог начела, да је полиција помоћни орган државног тужиоштва. У местима где је државна нолиција помоћни су органи комесари, иначе председници општина или нри већим општинским; полицијама нарочити службеници који врш^крдавичну полицију. Само берлинска полиција због огромности послова и орецијалностп својпх чиновника има више слободе у кретању и њени помоћни органи државног тужиоштва — криминални комесари и полиЦијски норучиици (отарешине квартова) стоје у првом реду аод надзором и упутствима својих полицијеких шеФова, којп су као нека иосредна инстанција у овом иогледу. ( иаставиће се) Шив, А. Лази-ћ

„0 ДОКАЗИМА У КРИВИЧНОМ ЛОСТУПКУ" (сврШЕТАк) Код исирава (глава пета стр. 328—338). г. Марковић нигде не додирује питање: на који ће се начин моћи доказати неистинитост онога птто садржп јавна исправа, у случају кад постоји вероватноћа за то. Он само каже: »ма да постоји за»конска претпоставка, да су јавне исправе »истините, ииак то никако не значи да »је против њих искључен против доказ. »И противу њихове вероватноће и исти»нитости може се војевати« ит.д. (стр. 333.). Али како, на који начин, може се доказати неистинитост какве јавне исправе, по Форми или садржини ? Г. Марковић то не каже. Међу тим, као што је познато, »основана сумња« против садржиие јавних исправа о којој говорп § 234. крив. пост. може се претворити у прави доказ о неистинитости какве јавне исправе или кривичним извиђајем или другим опет јавним исправама противно ономе о чему гласи јавна исправа чија је истинитост оспорена, те је требало овде и то третирати. Саставни доказ или доказ основама иодозрења у глави шестој, и ако је доста

опширно третиран, ипак су објашњења о појединим ближим и удаљ.епијим основима подозрења које набраја наш законодавац доста не потпуна. Тако на пр. у одел>ку: »о непотпуним непосредним доказима као ближим основима подозрења (( (стр. 361—365) у објашњењу основа подозрења по т. 3. § 123. кр. пост. (стр. 363). ништа се не говори из блпже о ономе оиредељеном означавању каквог лица за учиниоца од стране оштећеног или поврећеног пред смрт, нити се објашњава како мора бити ово озшшавање , па да се узме као оиредељено. Г. Марковић само каже: »закон даље тражи да је повређени или оштећеии оиредељено »означио једно »лице за учиниоца. То значи да је по»вређени или оштећени морао сам својим »чулима непосредно опазити како извр»шење кривичног дела, тако и кривца јер „само тако може тачно и опредељено да »означи једно лице за учиниоца« (стр. 363.). Али како, иа који начин има да буде изражено ово означавање, па да се узме да је оиредељено; мора ли то да буде само говором оштећеног или повређеног т. ј. само његовим усменим исказивањем или ,се може изразити ово означавање н. пр. мимиком, писањем, ит.д. ? Г. Марковић то не објашњава даше. Међу тим ово је питање од важности, јер је у практици бивало случајева да судови узимљу ово означавање као опредељено и онда, кад оштећени или повређени, који је ири чистој свести, но, не може да говори, на питање иследника само мимиком , пружањем руке на какво одређено присутно лице исто означи, за учиниоца. Могли би навести и пример, у коме је ово овакво означавање од стране убијеног пред смрт, т. ј. пружањем руке на извесно присутно лице а на питање иследника, убијени, који није могао да говори, означио пред иследником и присутницима једно присутно лице за учиниоца иа овај начин и ово овако означавање узето као опредељено — т. 3. § 123. кр. пост. Г. Марковић у цитираном објашњењу овог основа подозрења ништа не говори о овом означавању на овај поменути начин, мимиком, ма да је то потребно у оваквој једној студији, јер ово питање није без важности н може да отвори дискусију због самог значења речи »опредељено (( у пом. законском пропису о овом непотпуном непосредном доказу, па с тога га је требало третирати у његовом објашњењу овога блшкег основа подозрења. Код основа подозрења из т. 2. § 121. кр. пост. г. Марковић каже: (стр. 352). »ако би писмо или писмено садржало »признање, то би био основ подозрења »из т. 1. § 123. крив. поступка«. Ово апсолутно не може бити. Треба само прочитати т. 1. § 123. крив. пост. о вансудском признању, па ће се одмах лако видети да је ово тврђење г. Марковићево апсолутно погрешно. Писмо или писмено оптуженог макар да садржи признање може бити само основ подозрења из т. 2. § 121. а не из т. 1. § 123. кр. пост. Ово овакво објашњење ове ствари како је објашњава г. Марковић ново је за ове оне који примењују закон, но, исто се не може примити.