Полицијски гласник

СТРАНА 93

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 13.

братог материјала могле о лотребноме известитп и друге власти, где је се нека врста ФалсиФиковања новца појавила. Све полицијске власти у земљи. без обзира на мере које оне саме у своме делокругу и иначе предузимају ради хватања Фалсификатора, дужне су да известе берлинску полицију о сваком новом случају прављења и протурања лажнога новца, о особепостима и о току истраге. Ти се извештаји у овоме комесаријату заводе у нарочити деловодни протокол или списак са овим рубрикама: која власт шаље, датум п број, број лажне банкноте или врста металног новца, ближа назначења о новцу и протурачу. По овако добијеном извешћу, дотична се власт на основу прикупљеног материјала извештава шта се зна о тој врсти новца, а по дотадањем ходу протурача закључује се куда ће даље ићи, па се и тамошње властп телеграФским путем о томе извештавају са описом личности, како би ове могле пратити, а евентуално п притворити протурача кад у то место буде дошао. Чим се код једнога лица појави два или више пута иста врста лажног новца, а није какав трговац или мењач, код којих новац често са разних страна пада, онда се може са сигурношћу узети да се тиче намерног протурања лажног новца, али се то лице ипак не притвара одмах, већ опрезно прати његово кретање док му се везе не похватају, па се тек онда врше притварања и претреси. Кад се код неког лица примети лажан новац, т. ј. кад је неко ма и само једаред покушао да протури или већ и протурио лажан новац, онда се то прибележи на једној листи, па се та листа по азбучном реду на име протуриоца оставља у нарочиту кутију. Кад то лице поново протури лажан новац. онда се справља нов картон и меће опет по азбучном реду у кутију оних, који су лажан новац више пута издавали, а прва се листа задржава и даље на своме старом месту, само што се на њој прибележи нови картон. У ове се картонске регистре увек гледа кад се неко лпце примети да је издало какав лажан новац, те да се види да ли је и из раније познат. Сем ових картонских регистара води се још и један списак, у који се бележе сви <1 алсификатори и протурачи лажног новца. На основу једног министарског наређења, сви казнени заводи морају тромесечно извештавати берлинску полицију о свима за та дела у казнепе заводе сироведеним лицима. која се одмах уводе у овај списак саследећим рубрикама: редни број, име и презиме, занимање, место и дан рођења, где је и кад осуђен, колико, датум спровода у завод, датум отпуста и куда, 1 ) какав је новац правио, имена евентуалних саучесника и број личних акта. Помоћу ових извешћа и оних полицијских о доцнијем кретању ових лица, берлинска је полиција увек у могућности да зна, где се које од тих лица у даном времену налази.

') Оеуђеници морају увек назначити куда по отпусту л:еле да иду, ма да се тога после но морају и придржавати.

При једном другом комесаријату берлинског полицијског президијума, који обрађује један део кривица протпву јавнога морала, налази се централа за с\јзбијање трговине с девојкама., која стоји у вези са свима земаљским властима ради узајамнога обавештавања по томе предмету, а такође и са страним властима. Код њега се налазе спискови, Фотограгије и ближп податци о свима лицима, како из целе Немачке, тако и из иностранства, која се тим послом баве и на та лица и њихова кретања дужне су да мотре нарочито пограничне властп и о свему централу извештавају. Комесара којм ради у овом децерпату (сада у познатој аФери Ајленбург-Молтке миого помињати крпм. комесар од Треско) влада увек шаље на интернационалне конгресе за сузбијање те трговине са белим робљем, те тамо истакнуте принципе и постигнуте споразуме за заједничку борбу противу ове срамне трговине приводи овде у дело. У опште при сваком комесаријату, особито оним из инспекције В, где се обрађују професионалне кривице, прибира се што више материјала, на основу кога се по извршеном кривичном делу може претпоставити ко је извршилац тога дела. Поред тога и чиновници стално остају на једном послу, те се и они упознају како са кривцима из њихова Фаха, тако и са начином извршења кривичнога дела. То специјалисање иде до крајњих граница нарочито код крађа. Тако комесар коме је додељена извесна врста крађа раеподељује, опет, ове на своје потчињене му службенике, криминалне нареднике и шуцмане, гледајући да сваки од њих добије у рад послове на којима је и раније радио ; нпр. обијање каса добија увек један, крађе по становима други. крађе по подрумима трећи ит.д. Опасне су крађе врло честе, и како полиција није у стању и пород свију средстава, која јој стоје на расположењу, да грађанима у томе погледу даде довољно заштите, то се они сами старају да опасност од евентуалних крађа отклоне, држећи веће суме код новчаних завода или осигуравајући се код осигуравајућих друштава на случај похаре. Да за ово наведемо само један случај. Једнога јутра комесаријату што ради на опасним крађама но дућанима било је пријављено, да је у извесном дућану у северном крају Берлина прошле ноћи обијена каса и из ње новац покраден. Са чиновником који ради ту врсту крађа отишли смо на лице места. Врата на каси била су најпре пробушена, па по том исечена. Поред осталога што нам је сопственик радње представио констатовали смо, да су у каси задржавате само мање суме, иотребне у радњи, да је каса била осигурана од похаре на 12.000 марака, да је сопственик, бојећи се похаре, једну суму од 4.000 марака у злату држао у зиду, у отвору за чишћење оџака, чија су врата била од плеха и затварана малим кључем, те му је та сума и остала недирнута, јер се злочинац није могао сетити да се поред јаке касе и тамо новац може држати и, наиослетку, да је сопственик представио,

да му је из касе однето свега 3000 марака, ма да би му осигуравајуће друшто по његовој представци под заклетвом, која се готово никад и не узима,, одмах исплатило и 12000 марака. Овај пример свакако даје доказа п о моралним особинама немачкога народа. Вредно је поменути још и рад кривичне иолиције при каггиталним делима — убиствима. Убиства нису додељена стално једном одређеном комесаријату, нити је остављено да по њима воде истраге комесари из криминалних срезова инспекције А, у којима би се оиа догодила, већ њих обрађује нарочита комисија, т. зв. „ комисија заубиства" (МогчЈкогшшвшп), која се свакога месеца мења. Њу именује ше ? > кривичнога одељења и састоји се из: једног од искуснијих криминалних комесара као руковаоца или иследника, другог млађег крим. комесара као помоћника и дванаест нижих криминалних чиновника (наредника и, шуцмаиа), од којих двојица морају бити из одељења за идентификацију (један за ФОтограФИсање и други за сни-< мање трагова). Чланови Комисије за одређени месец не смеју се никуд из Берлина удал.авати и кад год су ван канцеларије или свога стана морају казати гдс се могу брзо наћи, те да им се у свако доба дана или ноћи може одмах предати телеграФско извешће о извршеном убиСТВу. (нАСТАВИЋЕ ск) Жив. А. ЛазиЋ ПОЛИЦИЈА У ФРАНЦУСКОЈ (НАСТАВАК) 4. ДевинфекциЈа. Међу средствима које наука ставља на расположење јавним властима за спречавање ширења заразних болести, најздравија је и најуспешнија дезинФекција. ДезинФекција је обавезна у свима случајевима, у којима и пријављивање болести. Обрасци опшпнских санитетских уредаба садрже више проииса који се односе на дезинФекцију. Ови прописи врше се : 1. у варошима од и преко 20.000 становника старањем општинске власти, према наредби председниковој, коју је окружни начелник одобрио, и 2. у општинама испод 20.000 становника старањем санитетског окружног одељења. Ни један апарат за дезинФекцију не може се употребљавати, док претходно не буде иопитан и одобрен од стране министарства унутрашњих послова, односно игијенског савета. Апарати, саобразни иотврђеном типу, могу се употребљавати по одобрењу окружног начелника, које се издаје на основу мишљења надлежне санитетске комисије. 5. Мере. ва поправву адравља. Ако су, и поред свега, санитетске прилике једне општине такве, да број умрлих у току три узастопне године превазилази средњу цифру умирања у Француској, дужност је окружног начелника да позове игијенски савет, те да овај личио, или преко надлежне санитетске комисије,