Полицијски гласник

БРОЈ 13.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 99

изврши истрагу о санитетским приликама ове општине. Ако ова комисија нађе, да треба предузети извесне опште мере за поправку здравља, закон од 15. Фебруара 1902 год. предвиђа читаву једну процедуру, која почиње од позива општинске власти на извршење ових мера, па иде до декрета Државног Савета који их наређује на случај да их општине не изврше. У ванредно хитним случајевима, као н. нр. код епидемије и осталих опасних заразних болести, извршење ових мера може наредити и сам окружни начелник. 6. Заштита пијаће воде. Пошто је пијаћа вода један од првих услова добрих санитетских прилика, то декрет узима у заштиту изворе, чесме и бунаре који служе за општу потребу, и наређује, проглаи1ујући их за јавно добро, да се не може задобити право приватне својине по земљишту у њиховој неносредној околини. Тако исто у њиховој непосредној близини не сме се остављати нечистоћа, нити бушити земља у циљу тражења воде без одобрења окружног начелника. Ироглашење извора по општинама за јавно добро врши се решењем окружног начелника, по предлогу општинског одбора и мишљењу окружног игијенског савета. 7". Зграде ва обитавање. У местима од и преко 20:000 становника, ни једна зграда за обитавање не може се подићи без одобрења општинског председника. У овом допуштењу председник мора констатовати, да су сви игијенски услови, предвиђени санитетском уредбом, били предви^ени у плану за подизање зграде, који му је поднет у циљу прегледа и одобрења. Ако председник у року од 20 дана, од дана кад је општини поднета пријава о зидању зграде и на ову издат реверс, ништа не уради, сопственик може сматрати да му је подизање зграде одобрено. Одобрење за подизање зграде може издати и окружни начелник, у случају да га општински председник без разлога не изда. Ако би какво непокретно добро, са зградом или јгез ове, било опасно по здравље оних, који се на њему баве, или суседа, председник општине позиеа санитетску комисију да му да мишљење о томе: 1. треба ли делом или сасвим забранити становање и бављење на овом добру док се не отклоне услови штетни по здравље ?, и 2. који се послови у овом циљу имају наредити? Комисијским констатацијама на лицу места присуствују и заннтересовани, и имају права објашњења и примедаба са своје стране. На случај, да је мишљење комисијско противно предлогу председниковом, ствар се доставља окружном начелнику, који је предаје окружном игијенском савету ради дал.е истрагђ. -За одлуке општинских председника, којима се забрањује обитавање у појединим зградама или само у њиховим извесним одељењима, потребно је одобрење окружног начелника. Повреда ове забране кажњава се судски новчаном казном од 16 до 500 дин. Ако је сопственику наређено да на

своме непокретном добру изврши какве радове, па он то не учини у остављеном му року, полицијски судови овлашћују општинског председника да поменуте радове изврши о трошку сопственика. 8. Контрола и инспекција. Ако окружни начелник налази, да би у циљу извршења закона од 15. Фебруара 1902 год. требало организовати службу контроле и инспекције, може ово учинити тек по одобрењу окружног одбора, који у детаљима регулисава дужност ове установе и одобрава потребан кредит за њено издржавање. У варошима од и преко 20. хиљада становника, а у општинамаса топлим термама које имају најмање 2000 становиика установљава се, под називом хигијенски биро, нарочито санитетско одељење, које се под надзором општинског председника, стара о примени одредаба реченог закона. У сеиском департману, службе које интересују јавну игијену биле су подељеие између преФектуре сенске и париске до закона од 7 априла 1903 год., којим је допуњен закон од 15 Фебруара 1902 год. и који је прецизно одредио делокруг рада сваке од њих на пољу штићења јавног здравља. 9. Пољска санитетска полиција. Закон од 15 Фебруара 1902. год. није укинуо нити иротивречи одредбама закона од 21 јуна 1898 год. о пољској санитетској полицији, и с тога већина ових одредаба налазе, сасвим природно, место у општинским санитетским уредбама. На основу констатација и мишљења среског игијенског савета, председник општински може наредити чишћење или затрпавање рупа за ђубре, и забранити : да се нужничка нечистоћа баца на извесна места; да се смрдљива течност из истога пушта на улицу ит. д. Против ових оддука општинских председника има места жалби окружном начелнику. Председници општина даље надзиравају, са гледишта чистоће, реке, потоке, рибњаке, баре и отоке вода. Они, по добивеном мишљењу општинског одбора, могу наредити затрпавање бара, које се налазе у средини или суседству села у свима случајевима, у којима су ове баре штетне по јавну чистоћу и здравље. Ако председник општине ово не би учинио, окружни начелник може решити, на основу мишљења игијенског савета и по учињеној истрази, да се нездраве баре затрпавају о трошку општина, у којима се ове налазе. Ово исто окружни начелник може наредити и за баре које се налазе на приватним имањима, ако их сопственици имања на опомену општинског председника не би затрпали или не би предузели потребне мере за отклањање нечистоће. Разуме се, да трошкови у овим случајевима падају на терет сопсгвеника. Забрањено је тоиити конопљу, лан или ма коју другу текстилну биљку на јавннм појилнма или перионицама. На основу мишљења игијенског савета окружни начелник може ову забрану проширити и на текућу воду и рибњаке, као год што може, по захтеву општинског одбора или

суседа. забранити топљење ових бил^ака близу кућа за обитавање. Са своје стране председник општине може решењем одредити места за јавна топила и сушење поменутих биљака. На један општи начин председник републике може, декретом у виду јавне административне уредбе, забранити обделавање свега онога, што је са гледигата игијенског шкодљиво, или га одобрити под нарочитим условима. Месо од мртве животиње, која је угинула ма од какве болести, не сме се продавати нити поклањати за јело. Сопственик угинуле животиње дужан је, да је у року од 24 сата пренесе у стрводерницу, или да је сагоре или. најзад, да је закопа у земљу најмање за 1 м. дубине п на одстојању од 100 м. најмање од зграда за становање. Ни у ком случају угинуле животиње не омеју се бацати у шуме, реке, потоке баре и т. п. нити се смеју закопавати близу извора, бунара и јавних појила. Ако се на територији једне опглтипе нађе угинула животиња, на се у року од 12 сати не пронађе њен сопственик, председник општине наређује да се с њом поступи онако исто, као што приватни поступају са својим угинулим животињама. III. Заштита имовине. а) Изборни прогдаси на јавниш гзградама. Према чл. 16. зак. од 29. јула 1881 год. о слободној штампи, верске објаве и изборни прогласи могу се, са изузетком места резервисаних за административне акте, лепити на свима јавним зградама, а нарочито на уласцихма у сале за гласање. Услед огромиих злоупотреба овог права, нарочито у Паризу, где су највеличанственији уметнички споменици били деФигурисани за време изборне периоде, Парламент је под 27 јануаром 1902 год. донео закон, којим је укинут чл. 16. закона од 29 јула 1881 год., и који гласи: »општински председници, а у одуству њиховом окружни начелници у окрузима, и сенски профект у Паризу, имају право да забране лепљење објава, чак и за време избора на зградама и монументима артистичког карактера. Преступници ове забране могу се казнити новчано од 5 до 15 динара®. У смислу ове законске одредбе, сеноки преФект у Паризу, ронски у Лиону и општински председници у већини вароши забранили су, путем наредаба, лешБење објава на извесним зградама и за време изборне периоде. Настала је, међутим једна тешкоћа, нарочито у Паризу, 'због тога, што се сале за гласање обично налазе у зградама, на којима се објаве не смеју лепити. Да би се ова незгода отклонила подигнути су, заузимањем сенског преФекта, пред уласцима у ове сале, а за време изборне периоде, широки четвртасти стубови од дрвета, на којима кандидати лепе своје прогласе. У местима где је могућно прешло је у праксу, да се за једног кандидата резервише цео стуб или само један његов део. (НАСТАВИЋЕ СВ)