Полицијски гласник

СТРАНА 102

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 13.

Узбуђење је код мене раело до лудила, а Јован као да то опажаше, па ће у два три маха прошапутати: »Боже осмехни се и на мене к . Полако смо одгртали земљу са бакрача, чији се облик све јасније и јасније оцртаваше према месечини. За кратко време ми већ имадосмо у рукама бакрач, заливен одозго оловом, чија тежина није била мања од тридесет килограма. »Штаћемо сад, рече Јован— ово треба однети мојој кући, па да сутра дођеш да растопимо заклопац и поделимо паре«. Не, то не може бити одговорих ја; то се мора носити мојој кући, јер ја немам гаранције да ти то још ноћас не сакријеш. Он опет покушаваше да осумњичимене и тако, бар је мени изгледало, бејаше оиасност да се око тога побијемо. У мени се беше већ зачела зверска мисао да га просто закољем ножем, па да носим својој кући оно силно благо, алн он на послетку попустп. »Лепо, рече, можемо однетиикод тебе, али ми мораш дати гаранције. Даћеш ми четири хиљаде динара од твојпх лара, да стоје код мене, докле не извршимо деобу". Не могу толико, јер код себе немам, пошто ми је новац у штедионпци, али ћу ти дати две хиљаде, нашта он, после малог негодовања пристаде. Ја сам, ради сигурности, узео бакрач сам и понео. До куће ме је облио крвав зној, јер знаш, господине, како се иење стрмен од моје водепице до куће. Чпм смо дошли ја му дадох две хиљадс динара (две везанце) и он оде са уверавањем, да ће сутра по подне доћи да отварамо бакрач, а ја да растурим чељад из куће. По договору ја сам по ручку растурио сву чељад, — неког код стоке, неког онамо, неког овамо. а ситну децу утерао у стаје, па чекао на Јована, али он не дође ни до мрака. Бунило ме што га нема и у први мрак ја се дигох његовој кући. Кад ми његова мати и сестре (другог ннје ни имао) рекоше, да је он још јутрос зором отишао у Куршумлију, мени мрче свест. Мени у памети сину једна страховита мисао, и ја сам трчећи дошао кући. Сишао сам у подрум и секиром разлупао олово, којим је бакрач био заливен те да видим шта има унутра, али на моје страховито запрепашћење унутра беше само земља. Као што видиш, госнодине, он је све ово био удесио с планом да ме превари и узме новце, а ја несретник наишао на ту замку са своје амишности. Шта ћу сад? Он ено гапије у механи код »Чкаје« и подругљиво ме погледа испод очију, држећи руку на револверу. Кад заврши ово, ча Раденко се скоро сроза на столицу, коју сам му био понудио.. . . Одмах сам предузео потребне кораке, и кроз дан два, Јован ми је признао извршену превару.

Од новаца био је које прикрио које потрошио хиљаду динара, а остатак је вратио Раденку. »Никад више. никад заклињем ти се, господине, нећу копати паре — доста ми је и оно, што сам један пут случајно нашао заклињаше се ча Раденко«. Јован, који је тада по великодушности и власти и чича Раденка избегао апсану, ипак је свој живот завршио у овој, д. с. к.

ПОУКЕ И УПУТИ

Мннистар не може мењатн решење свога претходннка и ако ово није лредато парнинним странама. По једном предмету извршења пресуде о накнадн штете сопственицима воденице, којима су од стране тужених чињене сметње у раду, претекла је извесна сума новаца, за коју је извршна в.таст одлучила, да се не предаје осуђенима, већ да се пошље Управи Фондова као депозит на приплод, док се потпуно не расправи питање о извршењу пресуде по њеном техничком делу, пошто је пресуђено, да се штета плаћа док се не уклоне сметње због којих воденица није могла правилно радити. То решење одобрио је Г. Министар унутрашњпх дела решењем својим од 24. Фебруара 1906 г. П№ 3220., али његово решење нпје предато парничним странама. и његов местозаступник ушао је понова у оцену решења извршне власти и ово одлуком својом од 23. јуна 1906.1Ш 13793. ноништио са ових разлога,: Кад је извргпна власт према своме распоредном решењу од 25. априла 1903 г. Бр. 7428, издала тужиоцима у име накпаде штете колико им је до тога дана по судској пресуди припадало, онда је, по § 489. грађан. суд. пост. били дужна, да остатак врати осуђенима, а не да га задржава у депозит, док се спорно питање између парничара, о извршењу пресуде по техничком делу, не расправи. По жалби тужилачке стране Државни Савет нашао је, да решење Мииистрово бр. 3320., којим је одобрено решење извршне властн, постоји и сада, и да се то решење има иредати парничним странама да би, ако хоће, правна средства противу њега употребилп, и да према томе решење Пбр. 13.793/1906. не одговара закону, јер Министар није могао огласити решење свога претходника да не постоји, пошто је само Државни Савет по чл. 144. т. 6. Устава и чл. 5. зак. о своме уређењу надлежан, да по жалои интересоване стране шшјти минисгарска решења. Са овим посматрањем Дрлгавног Савета сложио се и г. Министар унутрашњих дела.

0 заступању општинских часннка. У члану 38. закона о општинама прописано је опште правило о заступању општинских часника. По овом закону ако је место председпика суда упражњено, или је он спречен, или је у питању које се на збору решава он заинтересован,

онда га заступа писмен кмет; а ако овога нема, онда по годинама најстарији кмет, а кад је овај спречен или заинтересован, а не би било другог незаинтересованог кмета, онда писмен одборник. а ако овога нема или је заинтересован, онда најстарији по годинама одборник. Изузетно од овог правила по члану 101 и 121. истог закона, одбор бира из своје средине вршиоце дужности председника и кметова, ако стари часници на поновном избору не би били пзабрани. У општини медвеђској била су упражњена места председника и кметова, и одбор за вршиоца дужности председника одредио једнога одборника. На новом избору изабран је само један кмет, а избор председника и осталих кметова остао је нерешен. Пошто је ново изабрани кмет уведен у дужност, среска надзорна власт наредила је суду и одбору, на основу чл. 38. зак. о општинама, да кмета одреде, да заступа председника, док се избор овога не оконча. Али одбор није хтео послушати ову наредбу своје надзорне власти, већ је донео одлуку, да одборник и даље врши дужност председника, док се избор овога коначно не сврши. Ову одлуку одбора надзорнаје власт задржала од извршења, и понова наредила, да се вршење председничке дужности преда кмету, али одбор општински није хтео ни по овој наредби поступити, већ је опет решио, да одборник и даље врши дужност председника. После овога, надзорној власти није ништа друго оотало но да се према одбору, који неће да врши своју дужност, и који ради противно њеним наредбама, користи правом које јој даје чл. 148. и 149. зак. о општинама. По овом предмету Државни Савет одлуком својом од 27. Фебруара 1909. год. Бр. 1318. решио је, да је захтев надзорне власти о разрешењу одборника правилан и предложене за разрешење, разрешио је. Према овоме, у погледу заступања часника општинског суда, важе правила из чл. 38. поменутог закона. В. Ђ. Н.

ПОУКЕ И 0БАВЕШТЕЊА

Учињена су нам ова питања: I Један полицијски писар пита. »Среској власти. где сам ја са службом, поднео је један грађанин молбу за састав избраног суда, који би поделио имање изме1}у њега и браће му, које је остало по смрти њиховог оца. Кад је власт позвала његову браћу да изберу судије са своје стране, очи су изјавили : да они неће деобу имања, па им, веле, зато нпје потребан ни избрани суд, нити они у опште пристају на његов састав. Моли се уредништво за обавештење: да ли се може наредити састав избраног суда и ако једна страна не пристаје на исти, кад је сам спор из надлежности