Полицијски гласник

0ТРА11А 114

НОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 15,

позове иследна влаот стругара као вештака за то питање, јер стругари доиста обрађују дрво и Финије и тачттије него столари и дунђери. Нозвани стругар опет исто тако одлучно изјави, да тај сумњиви клип никако није могао израдити радник стругарског заната, јер стругари раде само на колу (точку), а овај је клип »из руке к резан — дакле поуздано рукотвор каквог дрворесца. Упитан дрворезац као вештак позна по изради онога клипа, да је резан неком особитом халатљиком, којом се искључиво служе дрворесци што израђују дрвене калупе за обућу, а то је пред иследном власти и опитом показао. Чим је то јављено покраденоме банкару, сети се он, да је некада код њега служио момак, који је по своме занату био калупџија за обућу, и тако се злочинац пронађе. Таких и сличних примера има веома много. Они нам јасно иоказују велики значај вештака и њихову огромну важност за ислеђење и иресуду. Ко се, дакле, њима зна вешто иослужити, у иолу је олакшао себи иосао и ујамчио усиех. 3. Лекар као вештак. — Најобичнији па ирема томе и најчешћи предмети ислеђења и суђења тпчу се самога човека. Махом су то спорна питања, која се односе или на стање његова тела и његове душе, или на еманације њихове: — на радње и д^ла. Та дела могу бити од интереса или као већ свршени учини са својим цепосредним и даљим последицама, или с погледом на мотиве (побуде), припрему и извршења, или најпосле с погледом на прилике, које су у томе биле од пресудна значаја. Зато ће у сцоровима и сукобима разне врсте и иолицајац и иравник врло често бити у ирилици, где му је неоиходно иотретно, да затражи стручни савет и мишљење од вешт ака, који најбоље иознаје човека. Мора потражити стручно лице, које најбоље познаје телесне и душевне особине човека и све прилике, које на њих утичу: — његове неодољиве потребе и начине, како их он подмирује: његове снаге и слабости, његове абнормитете, недостатке и болести и т. д. У кратко : мора се обратити вештаку, који најбоље познаје целокупну, и телесну и душевну, природу човека и то не само као јединице, него и као члана друштва са свима утицајима социјалне средине његове. Са човеком, његовом личном природом и његовим друштвеним жнвотбм засада се још највише бави Научна и Практична Медицина и њене помоћнице Нриродне Науке. Поједине гране Медицине проучавају и објашњавају целокупну телесну (соматичну) и душевну (психичну) конституцију његову, и све обичне и необичне, редовне и ванредне, нормалне и ненормалне, здраве (физиолошке) и болесне (патолошке) мене у њој. Тако на:с н. пр. Анатомија и Хистологија упознају са нормалним саставом човечјег тела, појединих система и органа у њему, појединих врста ткања у органима, па најпосле

Указом Његовога Величанства Краља Потра I., на предлог Министра унутрашњих дела, решено је: да се Војислав Лукић, секретар друге класе начелства округа крагујевачког на основу § 70. закона о чиновницима грађанског реда, стави у стање покоја с пенсијом, која му према годинама службе припада. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 3. априла 1909 г. у Београду.

Његово Величанство Краљ Петар I., благоволео је, на предлог Министра унутрашњих дела, поставити: за лекара среза трстеничког Др. Неда Нешковића, лекара среза љубићског, по молби ; за лекара среза љубићског Др. Косту Ст. Ристића, среског лекара у оставци, и за лекара среза гружанског Др. Герасима П. Ивезића, дипломисаног лекара бечког универзитета и бив. државног питомца. Из канцеларије Министарства унутрашњихдела, 5. априла 1909. год. у Београду. Његово Величанство Краљ Петар I., благоволео је, на предлог Министра унутрашњих дела, поставити: за начелника друге класе среза посавског, округа ваљевског, Косту Туцаковића, секретара исте класе начелства округа подринског, по службеној потреби ; за секретара треће класе начелства округа подринског Војислава Кимпановића, полициског писара прве класе начелства округа тимочког, и за начелника треће класе среза рачанског Михаила Илића, полициског писара прве класе среза трнавског. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 6. априла 1909 г. у Београду.

Указом Његовога Величанства Краља Петра I., на предлог Министра унутрашњих дела, решено је: да се Милану Михајловићу, полициском писару треће класе среза посавског, округа ваљевског, уважи оставка, коју је поднео на државну службу. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 6. априла 1909 г. у Београду

КАЖШШИ чиновници Г. Перко Зековић, начелник среза ресавског, кажњен је губитком илате за 10 дана, решењем Господина Министра Унутрашњих Дела, од 3. априла тек, године П№ 5802, за кривицу из § 43. тач. 10. а. закона о чиновницима грађанскога реда. Г. Милорад СтојниК, писар среза ресавског, кажњен је укором, решењем Господина Министра Унутрагињих Дела. од 3. априла ове године Ш6 5802, за кривицу из § 43. тач. 10. а. закона о чиновницима грађанскога реда.

Г. Живота Рад. Сиасојевић, писар начелства округа пожаревачког, кажњен је губитком илате за 10 дана, решењем Господина Министра Унутрашњих Дела од 25. пр. м-ца П№ 5994, за кривицу из § 43. тач. 5. п 10. а. закона о чиновницима грађанскога реда. Г. Јевта Бекрић, писар среза гружанског, решењем Господина Министра Унутрашњих Дела, од 31. пр. м-ца П№ 5913, кажњен је укором за небрежљиво вршење дужности.

СТРУЧНИ ДЕ0 СУДСКА МЕДИЦИНА И ЊЕН ЗНАЧАЈ ЗА ПРАВНИНЕ (нАСТАВАк) Јоит јасније се истиче важност вештака у оним случајевима, где се по природи самога лредмета или по току самог ислеђења покаже потреба, да о истакнутим питањима и споровима више разних стручних лица дају своје обавештење и мишљење. Врло занимљив случај те врсте износи нам X. Грос 1 ) у овоме. Извршена је велика крађа код неког банкара. Лопов се увукао још за дана у собу, која је непосредно граничила са спаваћом собом банкаревом, па је онда ноћу, кад је банкар легао и тврдо заспао, ушао к њему, узео са орманчића крај постеље кључеве од касе и из ње покупио што је нашао. Али је у томе могао успети само на овај врло вешто смишљен начин. Како би се осигурао, да банкар при легању као обично не закључа врата своје спаваће собе, која су водила у ону другу, где се он скрио, удесио је претходно овако. Издељао је призматичан дрвени клии, и забио га у онај жлеб, у који треба да уђе језичак или реза од браве, којом се та врата закључавају. Кад је дакле, банкар — као и обично хтео да та врата закључа, није наравно (због оног клипа) могао кључ у брави окренути, иа је мислио, да су врата већ закључана. У истини није тако било — јер се врата нису могла закључати и лопов је у згодно време кроз њих сасвим слободно доспео у спаваћу собу, и ту своју намеру извршио. — Иследна власт нашла је врло мало трагова, који би јој могли објаснити, како је иокрађа учињена и ко ју је могао извршити. Међу њима беше најглавнији баш онај призматичан дрвени клип, забијен у удубљење, у које треба да уђе реза од браве, и по његовим особинама ваљало је изнаћи нових података за даље ислеђење. С тога је иследна власт позвала столара као стручно лице, а овај је одмах одлучно био мишљења, да је, истина, учинилац дела без сваке сумње какав занатлија, који се бави прерадом дрвета, али да никако не може бити ни столар ни обичан дрводеља или дунђерин, него свакако каЈгав радник из области оних заната, који тај материјал Финије и тачније израђују. На основу тога мишљења

Ј ) Ог. Нат Сгозв: НапЈћисћ (иг ТЈп1ег8иоћип §8псћ1ег; . III. ЛиП. — 1899 — Огаг.

и појединих ћелија или другпх елемената у ткањима и соковима. Физиологија нам опет тумачи све нормалне обаве- (®ункције) и појаве тела у разним менама и приликама човечјег живота. — Патоло-