Полицијски гласник

БРОЈ 15.

(ЈТРАНА 115

гија, Патолошка Анатомија и Патолошка Хистологија разлажу нам и објашњавају све промене у саставу Али обавама појединих делова тела; све повреде и поремећаје нормалног стања са њиховим узроцима и последицама — дакле све аномалије, болести и насилне повреде. Ембриологија опет прати све Фазе телесног развића човечјег — од самога зачећа и рођења до појединих одељака узраста и века. — Токсикологија, Фармакологија и Фармакогнозија упућују нас, како ћемо ио изгледу или дејству познати и разликовати поједине врсте оних прнродних или вештачких производа, који неким својим особптим јачинама изазивају необичне промене или повреде у човечјем телу, па нас на основу тога уче, како да ценимо лековиту (терапевтичну) и отровну (токсичну) снагу такнх нроизвода. — Експерименталиа Психологија, П сихофизиологија и Психопаталогија објашњавају нам нормалне н ненормалне, Физиолошке и патолошке појаве душевног живота у свнма Фазама н 5 еговог развитка, и у свима сташима каснијег живота. — Социјална Биологија и Игијена проучавају биолошке појаве у друштву и тумаче нам, како ти појави постају, п уколико они имају утицаја на стање и радње свакога појединца и целога друштва. — Најпосле и у својим даљим помоћницама из области Прпродних Наука — н. пр. у Медицинској Хемији, Физицц, Статистици, у.Ботаницп, Зоологији, Минералогијп, Бактериологијн пт.д. а нарочито у главнпм ирактичним струкама својим — н. пр. у Хирургији, Акушерству, Гииекологији , Офталмологији ит.д. — пружа Медицина својим ученицима масу врло поузданих начина и средстава, којима би они могли стручно проучити, објаснити и проценити поједина спорна питања, која се односе на самога човека, његово стање, његове побуде, његове нокушаје и учине — заједно са последицама њиховим. Зато и јесте лекар најаоузданији зналац и саветм ин у свима иитањима из те области, и у томе ?а не може нико заменити. Према томе полицијске власти, судови и иравници у опште не могу наћи ни теоријски спремннјег, ни практично извежбанијег вештака у споровима те врсте. Колико је таких случајева, где се који спор пред властима може само уз стручно саучешће лекара као вештака правилно решити, не би се могло одсеком рећи. Толико се поуздано зна, а то смо већ и наговестили, да их је врло много нарочито у полицијској и криминалној пракси. По себи се разуме, да ће с напретком Медицине, њене Технике и њеннх практичпих метода тај број расти све више и више —тако, да ће доћи време, кад се већина таких спорова неће моћи правилно решити без саучешћа вештака лек&р<х. Да је доиста тако, показаће нам већ само летимичан поглед на најобичније спорове из полицијске и судско праксе. Тако н. пр. већ сада врло важно место заузима лекар у ислеђењу спорова и питања, која се односе: а. На разликовање пола; на полну зрелост и способност; на противзакону

намиру полних прохтева с њиховим физиолошким и патолошким последицама; на зачеће, трудноћу н порођај; на пометање, побацнвање и упропашћивање плода; на рочност или нерочност детета и тако даље. 2. На насилне повреде тела и здравља; на насилну смрт случајем, самоубиством и злочинством; на начин употребе појединих врста оруђа и оружја и њихове еФекте ; на трагове злочина по крвним мрљама, утисцима, отисцима и длакама; на време кад је повреда учињена илн кад је смрт наступила; на телесну зеспособност за вршење какве дужности нли уживања каквогправа; на доказивање идентичности лица илн лешине ит.д. 3. На способност или гтеспособност сведочења пред судом (ЂеаШт); на способност или неспособност располагања својом особом и својпм имањем или другим лицима и туђпл имањем (сИзрозШо): на урачунљивост и кривичну одговорност заучињенадела (јтриШнШаз); надушовиу способност за вршење какве дужности илп издржавање какве казне итд. Све су то питања и спорови, који према одредбама грађанског и кривичног законика свих уређених држава веома често долазе као предмети полицијског или судског ислеђења, и који се правилно дају решити само на основу стручног знања и искуства из појединих области научне и практичне Медицине и примене њених техничких метода. С тога ће у свима таким приликама бити најбоље, да се полицнјске и судске власти послужо лекаром као вештаком, како би што пре и што поузданије дошле до објектпвне истине. То им је сад всћ и право и дужност: — то им дозвољавају и наређују и законски прописн. 1 ) ( настагшће се) Д-р IV!. ЈовановиЋ — Батут

БЕРЛИНСКА ПОЛИЦИЈА

(НАСТАВАк) Сем тога управник полиције има на расположењу један фонд од 120.000 марака годишње, из кога награђује чпновнике за особите успехе. Остатак суме нз тога Фонда, дакле оно што се не изда преко године на специјалне награде, дели се крајем године на све чиновпике који нису у току године ни зашта кажњеттн. те и отуд свакоме припадне по једна лепа сумица, која се одмерава према положају. Осим шефа крив. одељења, вишег владиног саветника, његова помоћннка у рангу владиног саветника и једног полиц. саветника, који водс надзор на целокупним крив. одељењем, специјално овај одсек, кривична полиција, састоји се још из: а) 8 криминалних инспектора. б) 63 криминална комесара. Овнх 8 инспектора, као што је раније поменуто, раде као шефови у разним инспекцијама: А I, А II, А III, В I, В II, С и Б.

') Види: §. §. 56, 60 — 0 7 и 188 закона о судеком поступку у крнвичшш делима.

У овим инспекцијама, као и у одељењу за идентиФикацију, ради највећи део поменутих крим. комесара. Поред тога је известап број одређен за заступнике и за извршивање налога ван Берлина. Три комесара су додељена берлинским предграђима, на која се распростире надлежност управника полиције у полицијско-кривичном погледу ма да она иначе не припадају варошком рејону. Осим тога кривична полиција располаже са 146 криминалних наредника и 430 крим. шуцмана. Од ових су 113 крим. наредника и 113 крим. шуцмана додељени за сада оволиком броју берлинских ревира (квартова) ради обрађивања кривичних предмета по квартовима. 6 крим. наредника и 33 крим. шуцмана додељени су полицијским управама по предграђима Берлина. Остали наредници и шуцмани употребљени су у служби по разним инспокцијама под руковођењем појединпх комесара, од којих примају налоге и којк комесарима служе као помоћнн органи при истрагама, саслушањима, претресима, притварањима н тако даље. Капцеларнјски чиновници: секретари, практиканти и приправници овде нису урачунати, а такође ни агенти н вигиланти, чији број није сталан. Као и други чиновницп из президијума, особито из егзекутивне полиције, ни кримпнални чиновници не могу се премештати у унутрашњост, сем по молби или казни. Како се у уређеној Немачкој старају о чиновницима у опште може се видети и из следећег примера. Тамо је уобичајено. да се са скакањем цена животних намирница и плате чиновницима повећавају, махом од десет до десет година. У журби да што пре достигие епглеску Флоту, која је за сада још знатно надмоћнија, немачка влада је последњих година штедела на свима странама, а на Флоту толико бацала, да су буџети увек завршавани са дефицитима. Због тога влада није могла на уобичајено време, пре две године, да повиси чиновницима плате, већ је то једнако одлагала под разним изговорима. Кад захтеви јавнога мњења и појединих посланика и политичких Фракција у парламеиту нису успели да нагнају владу да то питање реши, онда су почетком прошле године све политичке партије и Фракције у парламенту, па и сама социјално-демократска странка, поднеле истовремено интерпелације на владу којима је од ње категорички тражено да се изјасни кад мисли то питање решити. Влада је се нашла у незгодном положају, јер није смела дати негативан одговор, а није се, међутим, постарала, да нађе нове изворе за покриће на чиновничке плате повећаних издатака. Говорило се о парламентарној кризи, о паду владе, па и самог канцелара, о распусту парламента ит.д. док влада на послетку није изашла пред парламенат са изјавом, да ће побољшање чиновничких плата пзвести још исте године. Пео парламенат је онда са задовољством примио ту владину изјаву, али с тим, да се повећање плата има рачу-