Полицијски гласник

ВРОЈ 15.

СТРАНА 117

жење кроз засеЈана поља, сечење и кварење дрва у пољима, по виноградима и поред путева ит.д. Инсекти и паразитне биљке такође су једно велико зло за агрикултуру, јер се множе и распростиру у огромној сразмери и невероватном брзином. Толико пута до сада они су уииштавали читаве регионе. С обзиром на озбиљне и опште мере, које ово зло захтева, закон од 1898 год. ставио је у дужност државној власти да, ове мере предузима, а општинске власти оптеретио старањем о извршењу свију законских прописа, који се односе на уништавање животиња и биљака штетних по агрикултуру. Окружни начелници лрописују потребне мере, које имају циљ да предупреде, а на случај појаве да ограниче пустош од ових животиња и биљака. Ако ове мере нису хитне и привремене, онда их окружни начелник пропнсује тек по мишљењу окружног одбора и земљорадничке коморе. У његовој наредби о овоме одређује се време и место у коме се прописане мере имају извршити, као и начин њиховог извршења. Наредбе окружног начелника ове природе извршне су тек по одобрењу министра народне привреде. На случај да се прописане мере не изврше у остављеном року, општински председници, жандармеријски 0 1>ицири, полицијски комесари, шумски и пољски чувари констатују то записницима, и оптужују'кривце полицијском судији, који својом одлуком наређује окрнвљенима да ове мере изврше у одређеном року, а на случај да ови то не учине, наређује да се оне изврше по званичној дужности и о њиховом трошку. Наредбу ову извршује општински председник или полицијски комесар. На случај да су се прописане мере нмале извршити на јавном или приватном имању, које припада држави, окрузима или општини, па у остављеном року нису извршене, окружни начелник наређује да се њиховом извршењу приступи по званичној дужности, а о трошку њиховог сопственика. Али се закон од 1898 год. није ограничио само на пронисивање мера у циљу сиречавања пустоши од штетних животиња и биљака, већ се још побринуо да и саму појаву овог зла спречи, У овом циљу он допушта, да се декретом забрани уношење у земљу биљака, лишКа, земље и осталих објеката, способних за преношење штетних животиња и биљака. Нарочитим наредбама министра народне привреде регулисани су услови под којима св-ови објекти могу уносити у Француску из иностранства, или износити из оних места Француске територије која су већ заражена. Здравље. Према тексту чл. 18. зак. од 21. јуна 1893 год. општински председници имају дужност да се старају о свему што интересује јавно здравље. Тако, они воде рачуна о томе, да се законске и реглементарне одредбе, којима је циљ спречавање заразних болести код људи и стоке, тачно извршују; они су дужни да одмах известе окружног начелника о сваком случају заразе код л.уди или домаће стоке

на територији општине; они су, најзад, дужни, да провизорно предузму мере, које су по њиховом мишљењу потребне да би се спречило ширење зла. Пошто смо о осталим атрибуцијама општинских председника у материји јавног здравља говорили раније, то Кемо овде сада говоритн само о санитетској иолицији животиња. Пре промулгацпје III књиге закона о пољској полицији, санитетска полиција животиња била је регулисана законом од 22. јуна 1882 год. Закон од 21. јуна 1898 год. текстуално је присвојио одредбе закона од 1881 са изузетком неколико модиФикација. Овде ћемо говорити о овим модификацијама, као и о оним у реглементарном декрету од 6. октобра 1904 год., који је донет у циљу извршења закона од 1898 год. Најзнатнија измена у закону о пољској полицији у томе је, што је увећана листа заразних болести на које се имају примењивати прописане мере. Поред овога, закон је прецизирао и пооштрио мере за уништавање лешева заразних животиња који се, у недостатку савршенијих средстава за њихово уништавање, сагоревају или затрпавају у земљу, најмање за један метар дубине. Место на коме се ово врши, а које одређује општински председник, мора бити удаљено од зграда за обитавање и текуће воде најмање за 100 м., и ограђено од приступа стоке. На њему се још не сме ништа сејати, а поникла трава мора се одмах сагорети. Потребно је још знати да су општине, у којима постоје кланице, дужне држати једног илн вшпе ветеринара за преглед стоке, која се на кланице доводи. Заштита дома&их животиња. Изложене одредбе, које се односе на санитетску полицију животиња, донесене су било у циљу заштите имовине. било у циљу заштите јавног здравља. Међутим, закон од 1898 год. садржи одредбе и у интересу самих животиња, које имају за циљ њихову заштиту са гледишта хуманитета, а не само са гледишта користи. Инспиришући се, пре свега, законом од 2. јула 1850 год., закон од 1898 год. забрањује рђаво поступање са домаћим животињама и наређује да се оне поје и хране бар једном у року од 12 часова; да се приликом транспорта у кланице и самог клања не нзлажу непотребном мучењу и, најзад, да се сва места, у којима су животиње биле за време панађура и пијаца, као и предмети из којих су храњене и појене, дезинФикују. Мимо овога, санитетској полицији подлеже све сточне пијаце као и сва места у којима се држи стока, намењена продаји. Ветеринар има право да у ова места преко дана увек уђе, а после заласка сунца то може учинити само у пратњи општинског председника или представника локалне полицијске власти. Све мере, које ветеринар у погледу чистоће ових места пропише, сопственици су дужни извршити; ако их у остављеном року не изврше, извршење њихово наређује окружни начелник по званичној дужности, и о трошку сопственика. У веома хитним случајевима и сам општински

иредседник може прописати провизорне мере у овом погледу. Ако би обвеза вршења прописаних мера лежала на самим онштинама, па их ове не би вршиле, окружни начелник позива ошптински одбор да за овај циљ вотира нотребан издатак. Не одазове ли се одбор овом позиву, окружни начелник по званичној дужности уиоси у општински буџет потребну суму за овај циљ. Све док се не изврше прописане мере, забрањено је употребљавати места у којима је констатована нечистоћа. Ако ова места припадају општини, па председник пренебрегне да забрану објави, објављује је окружни иачелник својом наредбом. (нАСТАВЦ-КЕ СЕ)

УПОРЕБЕЊЕ РУКОПИСА ПОМОЋУ ФОТОГРАФИЈЕ (СВРШЕТАК) Клише ФалсиФикованог потписа ваља копирати на чврстом Филму. Дијапозитив (врста плоче која је позитив, а не негатив) добивен на овај начин, треба да буде потпуно прозрачан на светлости т. ј. у овом случају црте рукописа не треба са свим зацрнити, већ их треба оставити прозрачним, да би се скроз могао посматрати нацрт копије оригиналног текста. По могућности треба развити тако дијапозитив да слика не буде црне, већ некакве друге боје, да би се лакше могао разликовати његов цртеж од копије аутентичног рукописа. Да би се у овоме успело, за изазивање сликатребаупотребити уран (Гнгапе). Слику треба развити врло слабо и после Фиксирања испрати у раствору који садржи: 50 кубних сантиметара раствора од »Гегпсуапиге (1е роМавзшт« (1:100) и 50 кубних сантиметара раствора од »пИгаЂе сГигопе (1:100) и додати овоме 15—20 кубних сантиметара, ас1<1е асе^ие §'1ас1а1 (< . Пошто овај раствор не може дуго да траје, то га требе справљати непосредно пред прање слике. Дијапозитив ћемо оставити у раствору све донде, док се не обоји онолико, колико јепотребно. Затим треба дијапозитив испрати узастопце четири до пет пута у чистој води, а по томе мењати воду сваки 10 менута. Боја ће цртежа најпосле постати угасито-црвена, што се врло лако разликује од црне копије на хартији. На жалост, док се дијапозитив боји нитратом урана, дотле његова основа исто тако постаје жуто црвена. Ова је обојеност незнатна и не смета да вршимо упоређење помоћу прозрачности, само тада морамо метнути у раствор довољно урана »асМе асе^ие §1ас1а1 (( . Сада треба овај обојени или необојени дијапозитив иа чврстом Филму на коме је слика претпостављеног ФалсиФикованог потписа, метнути на копију аутентичног потписа, па ће се при покрету чврстог Филма у разним правцима добити јасна престава о већој или мањој сличности ових двају рукописа. Није баш потребно ФотограФски репродуковати аутентичан потпис, јер можемо