Полицијски гласник

СТРАНА 118

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАС#ИК

БРОЈ 1Г).

Фотогра '[>исати само ФалсиФИкат, али он мора бити тада прецизно нриродне величине. Треба дакле њвгов дијапозитив директно ставити на оригинал. Алп, прва је метода са два гледишта кориснија од ове, прво што увеличавање знатно олакшава сравњивање рукописа и даје нам могућност да видимо детаље, који би нам без сумње умакли ако би ФотограФисан ФалсиФикат био прецизно природне велнчине, а друго, што се рукопис, који је обично исписан плајвазом или рђавим бледим мастилом, не би видео јасно на белој хартнји. Са вештим радом а по ранијим упутствима добићемо лако увећану копију са црним цртама на потпуЕ1о белој основи. Ово би се упоређење још лакше извршило помоћу особитог апарата, којим пројектирамо оба рукописа на једно нарочито платно. Ради овог копираћемо негативне плочице оригиналнога потписа (овога пута у природној величини), на једној нарочитој плочицп за пројектовање, са сМого-ћготиге, а на чврстом Филму копираћемо понова претпостављени ФалсиФикат. Ове ћемо плочице метнути једну на другу и помоћу апарата пројектираћемо их на бело платно. За дијапозитив на Филму препоручује се купатило са »игапе«. Да рекнемо коју о ФОтограФским документима писаиих плајвазом. Јасно је, да је репродуковање ових докумената теже од оних, који су писати црним мастилом, због сиве боје коју граФит оставља на хартији. Да би добили повољне резултате, метнућемо докуменат у рам н изложити га врло јакој светлости. За то су врло практични директни сунчани зраци нли каква лампа са јаком светлошћу. Излагање мора бити врло кратко да не би слике испале тамне. Развићемо их пак помоћу благог изазивача који садржи : охаШез Геггеих и неколико капљица раствора ћготиге с1е роШ.88шт 10°/ о . Ако се најмање примети да под изазивачем слика тамни, онда одмах треба прекинути развијање, јер је ипак много боље добити једну слабу плочицу са привидним сенкама, него ли сасвим мрачну. Пошто смо плочицу Фиксиралп, опрали и сасушили, онда је треба појачати са »Мсћ1огиге <1е тегсиге (сублимат). Негатив, који је због раствора сублимата избелео, треба да се оцрни помоћу Фотографског изазивача, а не помоћу амонијака, који често прља плочице и чини их нетрајним. Копираћемо, дакле, плочице на хартији, која појачава контраст, а по потреби можемо копирати и кроз жуто стакло. Ако рукопис, писан оловком, није довољно читак, или ако пређашња операција није дала добре резултате, онда можемо израдити још један негатив помоћу дијапозитива. За списе, писане нлавим и љубичастим мастилом, тражи се нарочита обазривост, јер поменуте боје утичу врло рђаво на осетљиву плочицу и због тога се добијају веома слаби позитиви. Да би добили позитиве са јачим контрастом, т. ј. да би били што јаснији, послужи-

ћемо се једним жутим стаклом које вал>а уметнути између документа и објектпва. Ово жуто стакло могке бити и врло угасито, само у томе случају морамо употребитн ортокроматичке плочице, које су врло осетљиве за жуте зраке (рк^иез а ГегуШгозт). Предлагано је да се спнсн, писани љубичастим мастилом, обоје зелено помоћу паре од ас1с1е сМогћу с1пцие, како би се на тај начин олакшали ФОтограФСки снимци; али овај начин не може да се нримени за сва љубичаста мастила, и, шта више, докуменат је изложен опасности да се поквари. Наићи ћемо на сличне тешкоће, ако би хтели ФотограФисати отиснуте рукописе на упијајућој црвеној хартији. За овакве снимке употребљују се ортогроматпчне плочице са „суошпе" за црвене зраке. Изложићемо их на врло јаку светлост и за врло кратко време. Изазиваће се на исти начин, као што је напред поменуто за изазивање рукописа писаннх граФИтом. И овде је од важпости да се избегне нејасност слика, јер је боље доцније плочицу појачати, него овако добпти је сасвим мутну. Ове операције прн упоређнвању рукописа, могу се у главном примепити и на Фотографско испитнвање банака. Ако ФотограФишемо на исту плочицу претпостављени ФалсиФикат н једнуправу банкноту, онда ћемо лако уочити разлику интензитета ових двају цртежа, који су обојени разним квалитетом боје. Ирема боји цртежа ваља употребити и стакло разне ^оје н обична пли ортокроматична стакла. У оиште послужићемо се истом методом коју смо применили за констатовање различито обојених мастила. У последње време хвале много стерооско испитивање банака, које препоручује Холмолце. Ради тога треба метнути с леве стране стереоскопа праву бапкноту, а с десне стране претпостављени ФалсиФикат. Ако су банкноте праве, цртежи ће се поклапати, изузимајућн нумеру, а ако је једна од банкнота лажна цртежи ће се мимоилазити. с Француског Милутин Т. МарковиЋ

ПСИХОЛОГИЈА ЗЛОЧИНА и ЗЛОЧИНЦИ СПЕЦИЈАЛИСТЕ

(нАСТАВАк) Стоји у ствари оно што Вајнгарт даље вели, да опасном крадљивцу од заната не треба приписивати баш и убиство. »Он не употребљује силу противу личности, већ увек иде тајанствено на дело ; буде ли ухваћен на делу, тада се повииује судбини и допушта да га мирно спроведу власти«. Свакако да је таква већина крадљиваца од заната; баш за то и врше они крађе као да им је то занат. Али, као што смо већ напоменули. постоји и мешовити криминалигет, који уподобљава човека за извршење свпју злочина.

Само по изузетку дешава се и оно што Вајнгарт доцније наводи: »Овај је готов на све, као што то вели злочиначка пзрека; често и не мисли на то, да се и на некрвавом путу може задобити туђе добро; његово схватање иде само дотле: кад хоћу да имам његов новац, морам га најпре убити. Такви су злочинци често још никако иекажњавани и почињу своју злочиначку каријеру одмах са убиством«. Као што рекосмо, то се не може тако сигурно поставити као правило. Свакако да има таквих разбојника, а нарочито малолетника. Али већина их је већ ишла путем злочнна противу туђе имовине, где чак и психолошки спада и само разбојништво. Видели смо већ, да разбојништво није потајна, већ јавна и насилна крађа. Разбојнички убица исто је тако разбојник као н убпца, а у разбојнику се пспхолошкн налази већ скривен и крадљивац. Доцнији разбојнички убица већином се налазп и у таквој околипи, да најпре прилази извршењу крађа. Али и то је тачно, да доцнији разбојнички убица често више и не мисли на то да краде, већ увек понавља разбојничка убиства за то што хоће да дође до што већег плена. И то је психолошки појмљиво. Убица и разбојник већином располажу врло великом моторном СФером своје живчане делатности, која се испољава у телесном насиљу. Другнм речима, он се поверава снази своје мишице. Али њу радије хоће, да опроба на мртвом објекту него ли на живом човеку. Он се титра као мачка с мишем. Просто разбијање и обијање не задовољава га, као каквог опаоног крадљивца. Он не презире ни пооао крадљивца, кад већ убије своју жртву. Тада га видимо на простом крадљивачком послу, при разбијању ормана, истресању џепова и т. д. Исиитивања. која је чинио Ваег, доказују такође да је напред описани тип убице врло јако заступљен. У Гросовом архиву реферише он врло исцрпно о двадесет двојици младих убица, које је сам испитивао. Од тих је 16 осуђено због убиства, 5 због покушаја убиства и 1 због учешћа у убиству. Већина је од њихових случајева било разбојничких убистава, т. ј. убиства су извршена нз пожуде за туђом имовином или новцем. Бер изрично утвр1)ује развитак убица како гаје поставио ХолцендорФ, и према томе дели разбојничке убице на такве, које након дугог, зрелог предомишљања вребају своју жртву, да би је убили и за тим могли уживати у похари, и на такве, које »импулзивна снага извесне распаљене страсти гони на извршење дела". Они иду на дело хладно и мирно, а ови раде изненадно, »као гоњени неком неодољивом силом''. »Код првих оскудева сваки моралнн надражај, кош би спречавао вољу од извршења, код последњих се не може да обузда страст, и ако баш са свим и *не оскудева морални мотив за спречавање од извршења дела к . Између двадесет и двојице Берових младих убица, и то код шест најтежих