Полицијски гласник

1'»[>0Ј 15.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 119

убистава (два пут оцеубпство услод рђавог поступања, два пут осећај освете, један пут увређен осећај частољубља, један пут мржња према другу шегрт^) налазио се другп мотив убиства, а у трилаест случајева, напротив, обични разбојнички убилачки мотив; у три случаја на дело је навела пожуда за побољшањем прилика, да се убиством дође у бољи положа^, н. пр. из завода за поправку да се пређе у казнени завод. Од те 22 убица у времс пзвргпења дела било их је у старости од

14—15 година 3 15—16 в 3 16-17 » 8 17-18 „ 8 Модељени по мотивима њихових казнимих дела, осуђеници су били у старосги ' мотив мотив од из из година . стрсчсти користољубља 14—15 1 2 15—16 — 3 16—17 4 4 17 — 18 . 1_ 7 6 ~Тб

Међу младим убицама налазиле су се највећма непријатне, грубе и несимпатичне Физиогномије, које су допуњавале одвратност. »Али и физиогномски утисак наших младих убица није никако једнолик; и он ни у ком случају није верно огледало душе и унутрашњости самих сопственика«. Такве непријатне, грубе п ружне физиогномије налазе се често у свима друштвеним класама код младих индивидуа. док друге показују израз слабоумља и оскуднога духовнога развитка. »А није се мали део наших младих тешких злочинаца за време издржавања осуде показао као правн душевни болесник или да се налазио на граници душевног растројства«. Код многих Физиогномија могло би се спомоћу ФотограФИЈа доказати, да се крој лица и израз лица под утицајима дугог сужањотва увек све више развија у ружну, одвратну Форму. Од 22 младих убица било их је 3 душевно слаба, 4 епилептична. 3 психички дефектна, 12 душевно здравих, а 2 су морали бити предени у болницу за душевне болести после 5'/ 2 односно 7'Д година издржане осуде. При релативно задовољавајуКој иителектуалној способности, код многих малолетника доказана је слаба издржљивост моћи памћења, оскудица пажње и моћи расуђивања. Јачина воље и способност воље показују нарочито јаке де екте. Страсти, мржња, љутња, освета ит.д. не могу се обуздати. Душевна и осећајна СФера необично су абнормни. Са хладном мирноћом признају дело, не знају за кајање, а и свако саосећање према жртви њиховог злог дела оскудева у њих. Код четрнаесторице од њих 22 никада се није показао никакав знак кајања, и ако је тринаест од њих признало дело; код четворице је наступило кајање одмах, непосредно после дела, а код четворице се тек доцније појавило. Само су двојица

уживала боље васпитање; деветорпца су имала рђаво васпитање, а једанаесторица никакво. Осморо од њих били су сирочад, само их је деветоро свршило основну школу; једанаест их је одрасло у сиромаштини и већ у раном детињству било принуђено да зарађује ноиац, а десет их је одрасло на великоварошким улицама. »И међу нашим младим убицама налази се и таквих, који имају саосећања за несрећу других, и који са необичном нежношћу према родбини или раннјим прнјатељима чак и помажу ове својим злехудим новцем који уштеде од рада у казамату. Чешће се дешава. да се у њиховим писмима и претерано испољује љубав и пријатељство; само никада неће да се подсећају иа свој злочин®. Четворица од 22 убица, који су се покајали за своје злочине, после краткогтрајања осуде подлегли су туберкулози. У Беровим изношењима можемо у убици опет познати нама већ познатог, душевно малоумног, често душевно слабог или иначе душевно болеснога злочинца. То је напуштени, степен по степен, не само сопственом кривицом поклизнули млад човек. Већина примера, које нам пружа лнтература, могу се овде уврстити. Код такве једне индивидуе није дакле никакво чудо, што ће се дрзнути о туђ човечји живот. Мотив, који га на то гони, готово је увек пожуда за уживањем, и то са свим будаласта, Нарочито малолетне убице убијају човека већ и за љубав најмање новаца, који ио том за једну ноћ страће са друговима, за које се раскошно наплаћају. Све то из оскудице промишљања и безосећајности. »Онивећином немају осећаја за своје сопствене телесне болове, те према томе не осећају никакво сажаљење ни за муке других. Њима је смрт са свим равнодушна; у њиховим очима нпшта не значи уништење туђег човечјег жигота. Тако је убица Трапман из затвора молио свога брата да му пошаље отрова н етера, како би убио свога чувара, исто тако као да је молио за једну поморанџу«, (Ботћгово, (1ег Уегђгесћег). Убица девојака Ербе, који је мамио девојке новинарским анонсама нудећи им места за службу, па их по том убијао и харао, писао је један пут својој саучесници: »Само увек марљиво анонсирати, па онда доле стим ђубретом«. (ЛУелп^аг I;, КппппаКаШк), Све бива појмљивпје, пре свега, да се они титрају са туђим човечјим животом исто као и са својим. Појмљив бива и њихов цпнизам, а нарочито код младога убице; он је производ његове безо.сећајностн, његове малоумности. То је мање сатира, поруга и виц него ли што нам то изгледа. Ту врста Фриволитета треба 11 У ДРУ Г0 Ј светлости видети. ( наставиће се)

ПОУКЕ И ОБМЗЕШТЕЊА Учињена су нам ова питања: I Суд општине лугавачке, актом својим Бр. 1083, пита:

»Један грађанин ове општине, зденуо је у својој. авлији сено, сламу и шашу, која му је потребна за исхрану стоке. Како му је авлија мала, он је ову сточнухрану скоро наслониона самкућни зид суседов и на зид суоедових стаја, у којима овај држи ж.ито. Овај сусед подигао, је тужбу и тражи да се сено, слама и шаша уклоне са места на коме су, јер је бојазан, вели, да се не упале, па би онда отишла и његова кућа и стаја. Оггтужени не пристаје да дигне ову сточну храну из авлије, јер је нема куд, а потребна му је за исхрану стоке. Моли се уредништво за обавештење: да ли суд може осудити туженог да из своје авлије са свим изнесе сено, сламу и шашу, пошто због тескобе нема где да је здене а да је не наслони на зграде тужиочеве, и пошто би ове, на случај да се ова храна упали, морале изгорети јер су од слабог материјала, или он има права да ово држи у својој авлији без обзира на протест суседа? — На ово питање одговарамо: По тачци 4. чл. 95. закона о општинама, опшгински суд као полицијска и државна управна власт, има дужност да се стара о предупређењу пожара и о средствима за гашење. Према овоме, ако суд својим непосредним увиђајем дође до уверења, да количина смештене хране, с обзиром на место на коме се налази, може бити опасна по имања и животе појединаца, може наредити решењем сопственику да је са тога места уклони и да држи само толико, колико је потребно за једнодневну храну стоке. Ако дотични не би то хтео учинити, суд ће га казнити по § 329. т. 28. крив. закона. II Суд општине дринске, актом својим Бр. 402, пита: »У овој општини, једну кметовију сачињава једно село од 83 пореске главе и заселак од 48 нореских глава. Око 30 грађана из овог засеока поднели су молбу овоме суду и траже, да се из досадашње кметовије издвоје и да бирају засебног кмета. Како закон о општинама не предвиђа овакав случај, то суд моли уредништво да му изволн објаснити: да ли ову молбу треба послати некој надлежној власти, или ће то решаватн збор целе кметовије или самог засеока, или, на послетку, заселак нема у опште права на одвајање с обзиром на број пореских глава? 4 — На ово нитање одговарамо: Чланови 6. и 7. закона о општинама, говорећи о саставу општина, помињу поред вароши и варошица само села, а не и засеоке. То се. исто понавља н у чл. 53. под г и члановима: 56, 57, 58, 69 ит.д. поменутога закона. У чл. 1. и 4. закона о местима од 16. јуна 1866. године, такође нема помена о засеоцима. Њих предвиђа само чл. 5. овога закопа као иасељена места, али им и он не