Полицијски гласник

СТРАНА 130

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 17.

слити, да правнику знање Судске Медицине није ни потребно. Зашто да се бави једном тако специјалном струком, за коју управо и'нема довољно претходне спреме? Зашто да заилази у туђу област, у којој никако не може бити „стручан«, кад му већ и закон ставља у дужност, да се у решавање таких спорова не упушта сам, него да се послужи лекаром као вештаком ? Шта он може; шта он сме у таким приликама чинити ? — Довољноје, ако зна потражити и изабрати лекара, коме ће сав посао око таких спорова поверити, па се онда према његовој процени и његовом мишљењу определити и своје гледиште заузети. И доиста, на први мах изгледа, да тако схватање тога питања има свога основа и оправдања, али чим се мало дубље у њега заиђе, долази се до уверења, да је оно скроз погрешно, па да би према томе за судску праксу (а и за правосуђе у опште) могло бити и опасно. — И ако је у чисто меднцинским споровима и питањима пред властима лекарско мишљење не само инФормативно него и меродавно, иа ак оно није иресудно и обавезно. Увек и у сваком поједином случају има то мишљењо да проучи, провери и оцени још и правник, па се тек онда — на основу његове оцене — спор даље расправља и коначно решава. А кад је већ тако, онда се и по себи разуме, да та оцена може бити само онда правилна и основана, ако и сам правник буде разумевао и правилно схватао ону грађу и оне основе, из којих је лекар своје стручно мишљење црпео и извео: — ако, дакле, и он буде знао бар елементе и главне основе у Судској Медицини. Без тога би био у својим погледима на поједина спорна питања и на коначан суд о целом предмету веома везан и ограничен, и зависио 6и искључиво од добре воље, савесности и стручне сиреме лекара као судског вештака. Та зависнот правника од лекара као вештака никако не би одговарала духу закона, и јако би сметала правилном решењу појединих питања. А то би било тим опасније, што се баш спорови медицинске природе најчешће јављају као предмети полицијског или судског ислеђења. С тога је сасвим оправдан захтев модерног правосуђа, да се и од правника-иследника, судије, тужиоца, браниоца и т. д. тражи нека извесна мера знања и искуства из Судске Медицине -— нарочито у полицијској и кривично-судској струци. Не мора он заилазити у научне појединости и стручне суптилитете из те области Медицине; не иште се од њега мануелна вештина, техничка спрема и богато искуство у извођењу појединих судско-медицинских послова као што се то тражи од лекаравештака : — али и правник мора бити донекле обавештен о ономе, што гау пракси чека; мора знати, шга је уираво суштина и садржина Судске Медицине; шта се од ње у иојединим ирилинама може сиравом тражити; и у колико се иравосуђе може ослонити на крајне резултате њених истраживања. У кратко : — и правник се мора упознати с предметима, обимом, границама, средствима и методима Судске Медицине, ако мисли да лекара

као вештака правилно и целисходно употреби и добро схвати. У томе захтеву могло би се још и даље поћи. Не само за судску праксу, него и за правну струку у опште, ваљало би од правника данашњега доба тражити мало више спреме и разумевања у Природним Наукама, а нарочито у неким одељцима Медицине. То се потврђује на вођама и законодавцима старих културних народа (Буда, КонФуције, Зороастер, Мојсије, Христос, Мухамед), а то су у повије доба почели наглашавати не само природњаци и лекари, него баш и сами правници. — »Ба јипзргшЈепсе (ЈоК; с1еуешг ипе 8с1епсе сГогс1ге тесИса!, ћазее 8иг 1а рћу81о1о§1е, с1апв 1е ћи! с1е сШегттег 1а раг! сГшПиепсе цие реиуеп! ауо1г 8иг 1ез ас!;е8 уо1оп1а1ге8 1ез Јтри18а11оп8 тсопзшеп1е8 е1; Га"1а1е8« — вели један Француски писац (МЈсће1е1;) с пуним правом. Природни закони владају и човеком и људским друштвом, н с тога су Природне Науке иодједнако иотребне и законодавцу и судији, и социологу и економу, и иолитичару и државнику: — дакле на свима иољима, на којима се — бар за сада највише истичу баш иравници. Да они боље познају велике природне законе, који подједнако крећу и ћелије и васионе; који равномерно владају и најситнијим и најкрупнијим појавама у свету; да боље проучавају природу човека и људског друштва као органских јединица; да се више освр^у на логику Факата и њихових конзеквенција, него на логику нарочито удешених премиса: — било би јамачно знатних нреврата у правним принципима, који данас владају — и то, махом, на боље. (НАСТАВИЋЕ СЕ) Д-р М. Јованови^ — Батут ЖАНДАРМЕРИЈА У ПОКРЕТУ) (Пришена еаконсвог овлашћења иа чл. 33. еакона о зкандармерији ваупотребу орумсја)

1. Питање ово, ма да еминентно за извршну власт, до сада није било третирано. Изгледало је, да право извршне власти на улотребу оружане снаге у примени неће наићи ни на какве препреке и да ће довољно бпти и јасно и одређено за органе који имају лужност, да у крајњем случају принудну снагу закона оружаном снагом одрже. Сматрало се да је у власти извршних органа, да оцене моменат, који допушта употребу оружане снаге, али при свем том остало је сумњиво, и неразрешено, коме нрипада право командовања: какав је правни карактер издате заповести и правни обим дужности потчињених органа, који заповести имају да испуне и оружје да употребе. Одлучити, коме право командовања у конкретном случају прииада, еначи разрешити питање о одговорности и органа који су командовали и органа који су заповести извршили. Пи-

') ОбраКамо нарочиту аажњу полицијсним чиновницима на овај чланак, који расаравља иитање тако акутне вредности. Уредништво.

тање особите важности које сетада истиче састоји се у одређивању правног ноложаја органа, којима је заповест дана, према опоме органу, који је заповест издао. Тај хијерархијски однос ставља на дневни ред карактер издате заповести и правни обим дужности нижих органа. Питање тада постаје простије и тема се резмира на то да се одлучи, да ли се пздата заповест морала безусловно да извргии, нли се извршењс могло одбитп. 2. Разрешити то питање значило би разрешити питање о испитивању легалности издате заповести. атиме ставити на право место положај свију оних, који су у интервенцији жандармерије учествовали. То је питање најман.е расветљено било. Сматрало се, да је команда жандармерије увек дужна, да се наредби одазове и да примену оружја изврши кад год се то усмено или писмено од ње захтевало буде. Међутнм одлучити пптање о испитивању легалности издате заиовести, значи разрешити свој положај као команданта једног жандармериског одреда према наредбодавцу и његовом праву командовања. Није, дакле, ни мало чуднбвато, што се извршна власт у овом питању не може тачно да определи. Имајући дужност да очува индивидуална права грађана и уставне гарантије, које су за та права скопчане, а тако исто.да одржи принудну снагу закона употребом силе, извршна власт је врло често на прекретници и њено колебање можеда има каткад озбиљних последица. У закону о жандармерији (чл. 33) побројанису случајеви који допуштају употребу оружја, али при свем том у примени овога права на конкретне случајеве, који су готово увек компликовани, тешко је одлучити, да ли је употреба оружја правилно учињена и према томе да ли је наредба команданта легална или то није. Не само да је у конкретном случају потребна потпуна присебност и хладнокрвност, ве1) је у највише случајева при угушивању нереда потребна и солидна правничка спрема, те да се може одлучити, да ли примени законског овлашћења из чл. 33. закона о жандармерији за употребу оружја има места. Интерпретирање законских текстова у оваквим -случајевима има бити веома пажљиво изведено, јер се погрешке не дају поправити. Редовно се губило из вида оно што је главпо, да је извршној власти признато право на употребу оружане снаге зато, да би се очувао правни поредак, који штити развијање индивидуалних права и гарантије које су за вршење тих права дане и да према томе принудна снага упогреба оружане силе јавља се у ономе обиму који је у даноме случају био довољан, да овакву Функцију извршне власти у важности одржи. 3. Испитати оправданост оружане интервенције у праву, значи испитати, да ли је Функција извршне власти у питање