Полицијски гласник

ВРОЈ 17.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 131

доведена у тој мери, да се принудном снагом њена заштнта има да прибави. Испитати пак легалност већ употребљене оружане интервенције, значи утврдити обим оне заштите, коју је државна управа правном поретку у конкретном случају дуговала или разрешити питање о одговорности органа. Први моменат је у дужности онога оргапа, који има у даном моменту право командовања оружаном снагом. Погрешно би било мислити, да је то право увек у власти команданта жандармериског одреда, који је позван да мир поврати. Само учешће жандармерије и њена оружана интервендија (1а ршввепсе с1е соп1га1п(;е) не износи никакво правно питање, већ обично материјално дело односно једну чисту операцију војног команданта ради извршења добијеног задатка. Правни карактер везујо се искључиво за само право командовања (рапуојг с!е соттапс1ег), које се маниФестује у примени законског овлашћења за стављање оружане снаге у покрет, чија повреда истиче одговорност лица, које је употребу оружја наредило било. 4. Важно је дакле запазити, да се лосле употребљене оружане интервенције јављају два пигања. Прво је испитивање легалности у примени законског овлашћења из чл. 33. закона о жандармерији, које има за задатак да одреди, да ли је заповест команданта (органа који је имао право командовања) легална или то није. Метода, која има да послужи да се до одређеног и тачног резултата дође, дотиче се и кривичног и државног права. Нарочито ваља констатовати, да је ова друга страна јаче истакнута и да је за извесан случај од пресудне важности. Кривично право у толико сепојављује, у колико садржи репресивне мере, да се одржи правни поредак у држави, који развијање индивидуалних права има да заштити и уставне гарантије да очува. Какве пак и у ком обиму гарантије индивидуалним правима треба дати и према томе у коликој мерн репресивне мере као ограничења њихова треба употребити, расправља се у државн^м праву. Испитати легалност издате заповести са гледишта кривичног права, значи констатовати један материјалан Факт (угашен живот, повреду) као основу за убиство или повреду као дела предвиђена казненим закоником. Али питање о томе, да ли другом материјалном Факту, који је представљен у примени оружане снаге, чије су непосредне последице биле смрт или повреда треба дати карактер кажњиве радње за убиство или повреду као кривична дела, тиче се искључиво принципа државног права. То питање резимира се на питање о гарантијама индивидуалних слобода и личних права. и њихових ограничења у држави, и према томе на питање о суверености државе као правне личности у њеним односима са лицима на њеној територији, која се сувереност маниФестује у њеној моћи и снази да своју вољу манифестовану у заповести и принудом (ршввепсе (1есоп1;гат1 ;е) оствари.

5. Друго питање, које оружана интервеиција изазива, истиче се у одговорности органа извршне власти ако се буде нашло, да је законско овлашћење за употребу оружја из чл. 33. зак. о жандармерији неправилно примењено било. Код овога питања јављају се два случаја. Дискусија је управљена: или на одговорност жандарма (редова, подофицира и официра) или на одговорност извршних органа (Миннстра Унутрашњих Дела, начелника, управника Београда и другпх полициских чиновника). У погледу жандарма, њихова одговорност разрешена је: а., (чл. 1. закона о жандармерији) »Жандармерија је орган државних власти за одржање реда, спокојности и сигурности у земљи за извршење наредаба полициских власти.« б., (чл. 10. истог закона!. »Шандармерија стоји као орган јавне безбедности под Министром Унутрашњих Дела и његових органа. Односи према војним и грађанским властима у смислу овог законског прописа као и правила за вршење жандармериске службе определиће се краљевом уредбом.« в.. (чл. 17. уредбе жандармерије) »Жандарм је дужан безусловно извршити наредбе војних власти а тако истоусвојој одређеној служби и налоге полициске власти, којој је придат на службу.« г., (чл. 2. закона о јавној безбедности). »За одржање јавне безбедности. реда и мира старају се полициске и општинске власти, свака у свом подручју; и д., (чл. 3. истог закона.) »Органи преко којих општинска и полициска власт непосредно одржавају безбедност јесу: а) државна жандармерија која постоји на основу закона о жандармерији од 11. јуна 1884. год...« Стављајући с једне стране жандарму у дужност, да безусловно мора да изврши наредбу полициске власти, а с друге сгране одређујући полициску власт као чувара јавне безбедности и жандармерију као непосредног органа њеног за извршење ове дужпости, споменуте законске одредбе оправдавају сваку овакву радњу жандарма и разрешавају га од сваке одговорности. Питање је само да ли се ово разрешење одговорности односи и на жандарме подофицире као иоФицире жандармериске или других родова оружја, који су у жандармерији распоре^ени. За редова и ниже чинове (подофицире) јасно је, да је њихова одговорност покривена заповешћу оФицира или полициских органа, јер је жандарм сваки онај који жандармску службу врши, без обзира на чин који има. У погледу ОФицира истиче се питање да ли постоји њихова безусловна дужност у извршењу (ођејззепсе раз1уе) или им се допушта испитивање легалности издате заповести и евентуално одбијање њеног извршења. Питање је компликовано и резимира се на питању о правном положају који је у даном моменту Официр, командант

жандармерије или командант одреда имао. Такав правни положај јавља се у два правца, према томе који је од извршних органа заповест за употребу оружја команданту издао. На првом месту истиче се у Веограду однос између Министра Унутрашњих Дела и команданта жандармерије, а на другом његов однос према Управнику Београда, или коме другом полициском органу; а у унутрашњости однос између командира жандармериских одреда и окружних односно среских полиц. органа. Разрешити питање о одговорности команданта, значи разрешити питање, коме је право командовања у конкретном случају припадало. 6. Бсенсијелни елеменат извршне власти у томе је, да с једне стране очува како индивидуална права грађана и гараптије устг|вне, које су за чување тих права признате, а са друге стране да одржи принудну снагу закона, без какве се принуде вредност закона и његово извршење не може замислити. Извршна власт има дакле да очува правни поредак, који је гарантија за развијање индивидуалних способности и вршење права и да то може да изврши јавља се право принуде државне власти употребом оружане силе. Извршна власт поверена је шефу државе. Таква власт шеФа државе делегиранаје министрима. Тај принцип државог права изнесен је у нашем Уставу (чл. 38), по коме министар као делегат врши ту власт у име шеФа извршне власти. У уставној држави са репрезентативним системом државне управе, као што је нашЈц тај је систем јасно обележен у министарској одговорности као делегата извршне власти, која је одговорност битни услов за гарантије политичких слобода и поделу власти у држави. На тај начин измирује се и принцип неодговорности шефа извршне власти и принцип делегације у вршењу ове власти признате министрима у уставној држави са репрезентативним системом (Ропуегпетеп!; гергезепЂаШ..). (свршиће се) Мих. Тади-ћ. .. .. ПОГРЕШНО ИЗДАЊЕ ГРАБАН. СУДСКОГ ПОСТУПКА Издање закона о поступку судском у грађанским парницама од године 1905. давно је распродато, те је настала потреба да се друго приреди. После дугог очекивања, на послетку је Државна Штампарија анонсирала нојаву ове књиге и ми смо је набавили међу првима. Укусан Формат и скоро елегантан повез обећавали су, да ће Штампарија већ до године имати посла око новог издања овога закона. По томе, далеко смо били и од помисли, да књига, чијој је спољашности показана оволика пажња, мора доживети ту судбину, да се одмах повлачи из саобраћаја због огромних грешака, које прикрива својим корицама.