Полицијски гласник

СТРАНА 132

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 17.

А грешке су ове одиста огромне, да се не памти случај који би овоме био сличан. По овим грешкама књига не сме остати ни часа у јавноме промету, ако се не жели да наше правосуђе претрпи огромне штете. Велимо огромне штете, јер ако би се ово издање узело као тачно и примењивало у свему онако како гласи, онда би настао један прави хаос и у одпошајима извесних власти међусом (општина и првост. судова) и у одношајима, појединих странака. Редактори овога издања, вероватно не знајући за измене, које је овај закон претрпео у години 1901., имали су пред собом, при прештампавању, неко старо издање, и због тога су у садашње унели одредбе које су или сасвим укинуте или за мењене другима, а изоставили унети оне, које су доцније донесене. Да би показали, како ово издање не може ни часа да послужи ономе чему је намењено, јер књига коју држава иружа и својим властима и појединцима, мора бити јеванђелски тачна, ми ћемо ређати поједине одредбе како сада гласе, па одмах за тим изнети и како оне треба да гласе: Дакле: Одмах у § 4. овогодишњега издања учињена је та погрешка, што је став други задржан из старог издања (пре 1905. г.1, који гласи: »кад парницу ме1)у собом имају странци оних држава, које у Србији имају своје заступнике, судиће им српски судови само онда, ако обе стране на то од својих консулата саизвољење донесу«. Међутим овај је став изменама од 26. јануара и 22. децембра 1901. године замењен и треба да гласи: » Парнице између странаца расссравља&е сриски судови, ако аарничари живе у Србији, и ако су наши судови иначе у даном случају надлежни за суђење У § 6. тачка в. у садашњем издању гласи: »да могу парничаре равњат^ и за веће суме, било о непокретностима. било о дуговима и покретностима, само кад парничари предстану и изјаве жељу. 0 томе издаће општински суд парничарима писмено поравнење". По изменама, пак, од године 1901. ова тачка в. мора да гласи овако: » да мо?у иарничаре равнати за суме од 200 дин. к Из § 13. са свим су изостављене доиуне из године 1901 , које долазе као став трећи и гласе : » Саоиштење иресуде или решења овериКе увек иредседник или члан суд а, а ако би ови били неиисмени, саоиштење Ке се извршити у ирисуству два иисмена сведока, који Гге на акту саоиштења иотиисати. Дан саоиштења увек ће се словима означити У садашњем издању нема § 16. а., а он, међутим, постоји и гласи: »Жалбе на аресуде или решења оиштинских судова имају се расматрати и решити најдаље за двадесет дана к . У овом издању, о коме говоримо, нема ни § 20. б., а он постоји и гласи: Ђ Кад судија ио иредњем §-у учини оиштинском суду иримедбе на иресуду или

решење, тицале се ове аостуака или суђења, оиштински суд, ако их усвоји, уирављаКе се ио њима и другу иресуду или решење донети, а ако би, на иротив, имао разлога да остане ири својој одлуци, он може ионова иослати иредмет ирвостеиеном суду са својим разлдзг.ма, зашто ири иресуди или решењу остаје. Тада ће ирвостеиени суд расмотрити иредмет у ауној седници (колегијуму), иа, ако разлоге оиштинског суда уважи, одобриКе одлуку његову, у иротивном случају учиниКе оиштинском суду иримедбе, ио којима је овај дужан у свему иостуаити«. § 22. садашњег издања гласи: »Заклетве по пресуди полагаће парничари у општинском суду.« Он, међутим, по изменама од 1901. год. треба да гласи : л заклињање иарничара и сведока у оагитинском суду врши се ио ироиисима §§ 234, 211. и 218. овог законика (( . § 42. садашњег издања гласи : »за чиновника, који би имао накнадити какву штету, учињену у званичној дужности, надлежан је онај суд, који министар правде одреди.« Овај § 42. са свим је, укинут изменама од 22. децембра 1901. године. Други став § 234. овогодишњег издања гласи : »сведок ће се заклињати у суду, пошто искаже сведоџбу. (( Међутим он по изменама од 1901. године треба да гласи: „сведок ће се заклињати у суду иошто искаже сведоџбу на начин, како је ироиисано у § 277. и 218. кад заклетву иолаже иарничар. Пре заклетве суд Ке уиитати сведока, да ли има своју сведоџбу у чему да измени или доиуни. а Ова одредба погрешно је била унесена и у издање од 1905. године, јер друга реченица у опште тамо није била ни поменута. У овогодишњем издању § 277. гласи: »Суд ће парничару, који се заклети има, живо представити важност заклетве не само са стране верозакона, него и сву одговорност и казну, која по казненом законику постизава оног, који се криво куне«. Она, пак, према изменама од 1901. године, треба да гласи : Ђ Суд &е иарничару, који се има заклети живо иредставити важност заклетве са стране верозакона и објаснити му: каква одговорност и казна иостижу , гао казненом законику, оног, који се криво закуке.« Овогодишње издање задржало је и у §278. стари текст, који гласи: »кад парничар и по том оће да се куне, суд ће му најггре гласно прочитати заклетву и разговетно му изказати о чему ће се клети ; па кад види да га парничар разуме,- онда ће парничар положив руке на крст и еванђеље, пред којим ће горети две воштане свеће, изговорити за судијом или писаром заклетву и потписати је заједно са противном страном, ако је дошла. Ову ће заклетву председавајући судији одостоверити.« Ова одредба, опет, према изменама од 1901. године треба да гласи: Ђ Кад иарничар иотом изјави да хоПе да се закуне, суд ће му најире гласно

ирочитати заклетву и разговетно објаснити о чему ће се клети, иа кад види да га иарничар разуме, онда ће се иарнича,р заклети, изговарајуИи заклетву за судијом или иисаром. »ХришПани ири иолањагу заклетве држаАе три ирста десне руке на крсту и еванђељу, иред којима. ће горети две во-, штане свеКе, а нехришПани изговарају заклетву са, иодигнутом руком у вис". »Заклетву Де иотиисати како заклети иарнинар тако и иротивна страна, ако је ирисутна, и за тим ће је иредседавајући судија оверити". §. 466. садашњег издања такође је погрешан, јер је после црвог става изостављен став, који је додат 1901. год. и који гласи: »а ко је имовина, која се има узети у иоиис, у месту где је седиште иолицијске власти, онда Гхе у таквом случају иолициЈска власт увек сама иоиис чинити.".... Ми смо овде пзређали све оно, што смо могли уочити летимичним прегледом књиге, прпзнавајући да није нскључена могућност да има још сличних погрешана. Али, понављамо, нека је само ово, што смо на брзу руку приметили, па је и сувише, јер су ово кардиналне грешке, са којима књига не сме више бити ни једног тренутка у рукама оних који законе примењују, јер би то за углед правооуђаизаконитост било од огромне штете. Д. В. Баки1\

ПОЛИЦИЈА У ФРАНЦУСКОЈ (нАСТАВАк) Онштинска полиција. Слобода и сигурност уличног саобраћаја. Улична циркулацијатеглеће стоке, свију врста кола и апарата за кретање регулисаиа је подицијском наредбом од 10. јула 1900 год. Овом наредбом кодиФиковани су, донекле, сви реглемани који су се односили на саобраћај. Она поглавито осигурава примену закона од 30. маја 1851 год. и декрета од 10. августа 1852 год. о полицији саобраћаја. Али се у њој, поред овога, налазе и нови прописи, који су били изазвани интензивним увећавањем саобраћаја у престоннци. Двојаки су прописи ове наредбе: једни су општег карактера и примењују се на све теглеће животиње и на сва кола у јавном саобраћају, а други су специјални и односе се на поједине врсте кола. а) Оишти ироииси налазе се у I глави наредбе и односе се на конструкцију кола и њихово осветлење, даље нањихове станице, чуваре ит.д. Као новину у овим прописима вреди поменути, да кола са гумираним точковима морају бити снабдевена прапорцима или звонцима. Одредбе II главе наредбе поглавито се односе на теглећу стоку. Стока болесна и са махнама не сме се употребљавати у јавном саобраћају. У одредбама III главе наредбе говори се о запрежном прибору, одређује се број коња који се може презати у поједине