Полицијски гласник

ВРОЈ 17,

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 133

врсте кола и наређује да кочијаш или кондуктер не може бити млађи од 18 год. б. Кола. иод закуи и иублици иа расиоложењу ова су : екипажи, Фијакери I класе и Фијакери II класе. Екипажи се издају под закуп на један дан, месец или годину. Они не могу стајати на Фијакерским станицама, а закупЉ УЈУ се по погодби. Фијакери I кл. могу се узети под закуп на сат или само за једну вожњу — као год и Фијакери II класе — само што за прве нема прописане таксе, већ се закупЈвују по погодби. Кола ова налазе се на специјалним Фијакерским станицама. И најзад, Фијакери II класе налазе се на одређеним станицама и возе по тарифи К0 ЈУ ј 0 прописала сенска преФектура, Наредба полицијска од 10. јула 1900 год. прописује још и услове под којима све ове врсте кола могу циркулисати у јавном саобраћају, и регулише проФесију њихових сопственика и кочијаша. Извесни прописи заједнички су за све три врсте кола, а нарочито лрописи који се односе на употребу коња, осветлење и загревање кола, њихов преглед, допуштење и за њихову употребу у јавном саобраћају ит.д. Кола II класе морају још бити и нумерисана. Сопственици кола у јавном саобраћају, која се издају под закуп, дужни су пријавити преФектури своју проФесију. Главни прописи, о којима они морају водити рачуна, ово су : а) не смеју узимати кочијаша без дипломе, и б) морају имати специјалне регистре и у ове уписивати посведневно: име. презиме, домицил и број кочијаша, као и нумере кола којима кочиј аше. Сопственици кола друге класе још су дужни, да унутрашњост својих кола снабду металним плочицама, на којима ће бити означено: број кола. број и адреса сопственика и тарифа. Они, исто тако, морају снабдети своје кочијаше специјалним признаницама, на којима се налазе ова иста обавештења. и која кочијаши морају издавати гостима. Упражњавање кочијашке проФесије везано је за специјалну диплому, која се добија по положеном испиту пред нарочитом комисијом у преФектури. Од 15. априла 1904 год. у састав ове комисије улазе 2 сопственика кола у јавном саобраћају и 4 кочијаша. Прописи наредбе од 10. јула 1900 год., који се односе на кочијаше, двојаки су: општи — који важе за кочијаше све три врсте кола ■— и специјални. Општи прописи наређују да кочијаши, кад год су на служби, носе са собом своје дипломе и остале потребне документе за употребу кола у јавном саобраћају. Даље, они своја кола ни у ком случају не смеју поверавати другим личностима, а после сваке вожње дужни су кола прегледати и заборављене предмете предати гостима или преФектури у року од 48 сати. Специјални прописи тичу се поглавито кочијаша на колима II класе и њихових односа са полицијом. Према чл. 85. наредбе од 10. јула 1900. у сваком кијоску, на Фијакерским станицама, налази се по један регистар у који

гости могу уписивати жалбе против кочијаша и сопственика кола. Ове жалбе подлеже прегледу дисциплииске комисије, која постоји у префектури. е. Кола за трансиорт у заједници. У ову врсту кола долазе: коњски и електрични трамваји и омнибуси. Опште законске одредбе, које се на њих примењују, ове су: а).морају одговарати свима условима сигурнооти, удобности и чистоће; б) морају бити осветљена у довољној мери и загрејана према потреби температуре; в) морају бити снабдевена сигналима за заустављање и нарочитим таблама са назначењем броја места и таксом за свако од њих, и најзад г) кола ове врсте могу се употребити у јавном саобраћају само по специјалном допуштењу полицијске управе. Овакво специјално допуштење мора имати и персонал на овим колима. За особље на трамвајима и омнибусима важе још и ове одредбе: Контролори, кондуктери и кочијаши морају носити прописну униФорму кад год су на служби. Контролори су дужни давати публици сва обавештења о служби која им ова буде тражила, као год што им увек морају ставити на расположење и регистар за жалбе. Поред овога, контролори издају публици и карте са назначењем места у колима. Контролори морају заустављати своја кола на одређеним станицама. Они су дужни да помажу публици, а нарочито женама и деци да у колаулазе илиизових излазе; они, најзад, не смеју дати сигнал за полазак пре него што се увере да су путници, који излазе, сасвим напустили степенице, а који у кола улазе. да су заузели своја места. Кочијаши на коњским трамвајима и омнибусима морају, по налогу кондуктера или на захтев путника, зауставити своја кола ради пријема и испуштања публике. Брзину својих кола морају удегааватипрема приликама, ана случај какве опасности одмах их зауставити. Циркулацпја коњских и електричних трамваја регулисана је чл. 37. зак. од 11. јуна 1880 год. Према овом члану, обе ове врсте трамваја потпадају под одредбе закона о железничкој полицији од 15. јула 1845 год. За електричне трамваје, с обзиром на природу њихових апарата, постоје и специјалне законске одредбе. И на колима и на машинама морају се налазити јаке кочнице, а кола се не смеју пустити у саобраћај пре него што се технички испитају. Брзина возова утврђује се за сваку пругу понаособ наредбом пре®ектовом. За укртптање и саобраћај на раскрсницама постоје такође специјални законски прописи. Осветљење возова или усамљених кола мора у довољној мери осветљавати шине у правцу саобраћаја. Ово с тога да би механичар, на случај потребе, могао кола благовремено зауставити. И возови и кола могу се зауставити ради пријема и испуштања публике само на станицама, које се одређују наредбом префектовом по претходној истрази.

За време вожње механичари не смеју напуштати своја места. Према чл. 203. зак., органи трамвајских друштава могу бити заклети на своју службу. г. Кола, за иревоз иутничкеробе предмет су V главе наредбе од 10.јула 1900 год. И ова врста кола подлежи у свему општим одредбама за сва кола, а по једној специјалној наредби од 1. априла 1904 год. она још ноћу морају бити осветљена црвеном светлошћу, и то позади. Сиецијалне одредбе. Наредба од 10. јула 190о год. садржи и неколико специјалних одредаба, од којих су најглавније: а) Кола са разним објавама и рекламама не могу циркулисати по Паризу; б) Поштанска кола имају првенство иад свима осталим колима, изузев кола за гашење пожара, трамваја и болничких кола, и в) Кола војничка не морају бити нумерисана. Аутомобиле и Еелисопеди. Циркулација аутомобила у ресору париске полиције потчињена је одредбама декрета од 10. марта 1899 год. и 10. септембра 1900 год., које важе за целу Француску територију. Поред овога, а по наредби управника париске полиццје од 3. маја 1905 год., не смеју се употребљавати ењерн и лампе са одвећ јаком светлошћу, нити шоФери смеју злоупотребљавати трубу и остале сигнале за опомену публике. Кондуктери аутомобилних кола морају се тачно придржавати десие стране пута, а на први знак полицијског органа морају кола зауставцти. Регулисавајући циркулацнју велосипеда на јавним местима, наредба од 1900 год. ставља у дужност велосипедистима: а) Да морају бити снабдевени апаратима за опомену публике; б) Да своје велосипеде ноћу осветљују; в) Да иду умереном брзином кроз места на којима је јак саобраћај, на раскрснпцама и еавијуцима, и г) Да увек пду десном страном пута. А забрањује им: а) Да иду по тротоарима и стазама, намењеним пешацима, и б) Да се утркују по јавним местима. (НАСТАВИЋЕ СЕ)

ПСНХОЛОГИЈА ЗЛОЧИНА и ЗЛОЧИНЦН СПЕЦИЈАЛНСТЕ (пАСТАВАк) За душевно болеснога брата није се бојао да ће га постићи казна, а шта ће бити од ХоФмана, то га се није тицало. Аделберт Блеха повео је собом из Беча два друга, опасна крадљивца. У улици Фрон у Дрезди једна крађа у дућану није пошла за руком. А п остала су предузећа мало доносила. Садје било потребно опет почети радити о глави једном чиновнику магдебуршког осигуравајућег друштва у Дрездп. План је био исти као и у Лајнцигу, жртва је требала да погине. КоФер је био већ купљен. Леш је требао тако исто да буде »сахрањен 11 у