Полицијски гласник

БРОЈ 18.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 143

сигурност и слободу јавног саобраћаја и чистоћу. Позорници резервних компанпја имају сасвим другу службу. Они, пре свега, нису подељени на бригаде, и наизменично су на служби у преФектури где сачињавају, као што им и само име показује, резерву, која је спремна да увек ступи у акцију на случај потребе (маниФестације, разне свечаности, несрећни случајеви ит.д.). Ове су компаније, поред осталог, оптерећене и службама у позориштима, на концертима и баловима, при тркама и т.д. ( наставиће се)

ПСИХОЛОГИЈА ЗЛОЧИНА и ЗЛОЧИНЦИ СПЕЦИЈАЛИСТЕ

(нАСТАИАк) Да постоји и страст за цбиством није тешко доказати спомоћу праксе и литературе. Ту образујс мотив чиста радост учиниоца због саме убилачке радње или због мука жртвиних, или због обојега у исто време. Страст за убиством може бити у неколико урођена, а може се и задобити. У првом случају, кад је страст наслеђена или урођена, она се показује већ у детета као радост у свирепим злостављањима животиња и људи. Овде нарочито указујемо на појединостн у одељку »Дете као злочинац« у Карактерологији (»Епсук1орагЛе с1ег то(1егпеп КгптипаНвМк® В(1. II., 8. 229 (Т.). Таква деца деру жабе, боду или парају птице, зечеве, мачке, или им и очи ваде, и при свему том имају велико унутарње задовољство. Она муче и своје родитеље, браћу и сестре и друге људе из чисте страсги ; радо употребљују силу, брутална су и готово су увек импулзивне природе. Детињско доба само је по себи доба старости извесне свирепости, но томе је разлог оскудица још неразвијених алтруис-тичких осећања. Кад при том деца кидају крила лептирима, чупају крила и ноге мувама, то се дешава само на тај начин, што дете ни при том послу баш ништа не осећа, истоветно као и у случају кад дете лупа своју лутку, цепа своју нову књигу са сликама ит.д. Ту се има посла, дакле, са нагоном за разоравање, који је излив надражене (често и силом надражене моторне) сФере, која у томе налази нормално поље за забаву. Игра детета проистиче из истога нагона, не узимајући у обзир да је то остварење Фантазије. Опасан је, дакле. само случај, кад се примети, да дете са страшћу, јако наглашује своје задовољство у мукама животиња. Из те наклоности може се, а ио разним примерима физиолошки се и развија отраст за убисгвом. Друге индивидуе не треба у својој младости да даду такве ознаке своје наклоности. пошто на другом путу доспевају до маније убиства. Ту се увек има посла са личностима, које су ослабиле у својим нервозним СФерама. Та се слабост може задобити испадима и разузданостима секоуалне иалкохоличне врсте, оскудицом

енергије, па и запуштеношћу. Она може бити саотавни део општег дегенерисања индивидуе, која се увек има приписати наследној наклоности. Такве личности већином са свим случајно доспевају до злочина убијања, и при његовом извршењу осећају ужасно задовољство какво само убиство може лружпти. Под таквим околностима оно постаје тако прека потреба, да се човек не-може више савладати, већ и из најнезнатнијих узрока врши убиства. За ослабљени, болесни нервни систем остаје проливање крви још једина драж, од које он може да мало живахне. Долазе још и други моменти у питање. Страст за убијање може бити развијена даље и услед самога позива, који има човек у животу. Месар и ловац често су заступљени међу убицама. Они у своме занату изгубе страх, који има обичан човек према убилачкој радњн, и науче-се, да при убијању, са свим обично, случајно и на своје сопствено изненађење осећају задовољство, које се такође може припнсати физиолошким узроцима. Такве убице под утицајима својих заната и приликом убиства нримењују своју вештину, коју су задобили у свакодневном обављању свога заната. Један месар убио је једну девојку на тај начин, што јој је на два места правилно засекао врат с обе стране у каротиде. (ТагсНе). Један младић, ловац, убио је новорођено дете своје љубазнице тиме, што му је задао један убод у потиљак између главе и кичмене мождине, као гато се то чини са рањеним срнама нриликом лова (Огоза). У пракси пма безброј таквих примера. На њих је обратио нарочиту пажњу и Вајнгарт у својој Криминалној Тактици. Страст за убиством може се даље развити и појачати услед подражавања и сугестије. Страст за убиством могу да распламте исцрпни новинарски чланци о извршеним делима убистава, ужасне убилачке историје из колпортерских романа, који и својим насловним сликама могу необично да утичу на Фантазију и осећање гледалаца и читалаца. Сугестија и подражавање од утицаја су и на проливање крви приликом битака. Без изражене страсти са убијањем у човека, изазване сугестијом и подражавањем, у опште би биле немогуће и битке у ратовима. При посматрању политичкога злочинца можемо видети, како се одушевљење за рат и љубав према отаџбини порађају само уз суделовање сугестије. И ако разум каже, да су ратови и битке нешто ужасно, што се из етичких и практичних разлога мора спречити, и ако са свим сигурно, размирице, које доводе народе до рата, могу у већини случајева бити расправљене избраним судом, ипак отклањање рата лежи у најдубљој унутрашњости природе човекове, као и партија које рат воде, која се сугестијом распламти у страст за убијањем. Кад би за то социјалне демократе, тражиле, да се у случају рата њихови чланови не одазову позиву под заставу, при садашњем становишту културе, њихови би их сами приврженици морали

казнити због лажи. Јер баш међу тим члановпма нижих народних класа страст за убијањем најпре се распламти сугестијом, и међу њима има налази се многобројан елеменат, који баш у рату нађе прилике да оствари своје насиље, за што му се иначе лако не пружа прилика. Идеалније, али ипак само уз суделовање сугестије распламтело ратно одушевљење више се може наћи код виших друштвених класа, а страст за убијањем више је развијена код нижих класа. ТПта више, мора се много даље заћи у науку историје. Проливање крви у биткама и револуцијама са свим позитивно има своје психолошко дејство. Готово увек кад се у свету десило нешто велико, то је се подигло из ужасног лотока крви. Човечанство потребује с времена на време купатило у крви, да бн задовољило своју најскривенију природу. Стара инова Христова вера могла се подићи само из мора проливене крви. Такав је и човек. Ко га тако не познаје, тај га и не познаје. » Крв је са свим особити сок«, и у овом смислу. Морали смо учинити ово лоређење у области права и државе, да бисмо могли разумети крвавога злочинца. Досегне ли страст за убијањем код злочинаца или код ратника у битки још један већи степен, онда код обојице имамо стање беснила, лудила. Дакле, и код убиства налазимо са свим истоветне Физиолошке и исихолошке моменте као и код незлочинца. Ко то превиди, или хоће да превиди, тај не може ући у најдубљу психологију убице. У страсти заубиством без сваке сумње лежи и један садистички моменат. То се да јасно запазити баш код убиства из сладострашћа, где сладострашће и свирепост заједно делују. Страст за убиством највише се испол.ује код убистава из сладострашћа. Код њега су секоуалне дражи са свим видљиве. У осталом, код страсти за убиством сексуалне дражи, могуће је, и да постоје, али су скривене. (наставиће се)

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЈМ

Учињена су нам ова питања: 1 Суд општине забрешке, актом својим Бр. 743, пита: По чл. 1. закона о општин. мерини, све што се у јавном саобраћају прода по тежини а изноои количину већу од 25 кгр. мора се мерити на општ. мерилима. Ову мерину по чл. 2 и 9 наплаћују општине у своју корист. Миоги извозници и остали трговцп, који имају да исиуне шлусеве овде на Забрежју, мере довучену робу на својим вагама, (како они веле ради коитролисања), и избегавају плаћање мерине овој општини, ма да храну коју извозе не утоварују непосредпо у шлепове ни вагоне, већ је у своје магацпне примају. Ора роба, на коју се мерина по чл. 17. тражи, довози се из унутрашњости из