Полицијски гласник

СТРАНА 144

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 18.

разних меота, која нису заштићена чл. 11. иомен. правила. а тим чланом, па ни другим којим, није прецизирано да трговац оме мерити робу без плаћањатаксе општини, сем кад је из овог места извози, стога општински суд мисли да од малопродавца има право да наплати мерину по чл.17. правила на робу, коју овај из разних места довлачи овде и извозницима — велико купцима — продаје и мери, а да само на робу, одавде извезену, која би се на шлепу мерила не треба мерину наплаћивати. Учтиво се моли уредништво за објашњене по овоме. <с — На ово питање одговарамо: По члану 6. закона о општинској мерини, на једну исту робу може се мерина наплатити само један пут. Сва роба о којој говори суд у своме питању, морала је платити мерину у опгатини у којој је први пут извршена продаја. Ако је овако купљена роба донесена у Забреж и пре смештања у магацине мерена на сопственим вагама у циљу контроле, онда она не мора платити по други пут мерину. За њу се само може тражити уверење у смислу чл. 11. правила за извргаење закона о мерини. Овако довезена роба, ако се од сопственика опет препродаје у месту, па њена тежина мора поново да изналази мерењем, јер је са другом помегаана те је укупна тежина непозната, могла би бити предмет наплате само у том случају, ако продавац затражи да се мери на опгатинским мерилима. Вршн ли, се пак, ово мерење ца приватним вагама, онда општина нема нрава на накнаду. Она роба, коју сами извозници доносе непосредно ради извоза из земље, не може ни у ком облику бити предмет оптерећења, погато је и она платила мерину у месту прве продаје. II Суд опиггине вароши Прокупља, актом својим Бр. 3025, пита: »Пресудом овога суда од 30. новембра пр. год. № 9502, кажњена је извесна учитељица овд. са 5 дана затвора за недолазак по позиву - § 327. т.ј. крив. закона. Како се ова госпођа после овога, по добивеном дужем осуству, одселила из овд. вароши у Крагујевац, то је писмом овога суда од 17. децембра пр. године №9562 писато суду општине крагујевачке, да ову пресуду саопшти осуђеној госпођи, но по извешћу пом. суда од 5. јануара т. г. Ј\» 23791, она није хтела примити саопштење пресуде већ је тражила, да јој се сва акта њене кривице доставе. Према овој изјави суд је актом од 4. Фебруара т. год, № 120, послао суду општине крагујевачке сва акта њене кривице радн саопштења пом. пресуде. Акта ова примљеиа су у пом. суду 7. Фебруара т. г. и заведена под ј\» 2366. Из ових акта види се, да је суд општ. крагујевачке нозивао осуђену позивима од 8 и 19 Фебруара т. г. и да је на њима

позивар назначио да је није мого пронаћи, а добављена је тек 17 марта т. г. када јој је саопштење извршено и којом је приликом изјавила да је пом. пресуда застарила. Суд пак враћајући акта овоме °УДУ У извешћу своме од 11. априла т. г. №2366 тврди, да осуђена није била у Крагујевцу већ у Београду, те јој за то пресуда није благовремено саопштена. Међутим од пошил.аја акта — 4 Фебруара т. г. суд је свој захтев поновио 26 Фебруара т. г. под №120, 15 марта т. г. под №2129 и 14 априла т. год. №2120. С тога суд општине прокупачке, учтиво молим уредништво да по овоме изволи дати своје мишљење: је ли у овоме случају, према наведеноме, пресуда овога суда застарила или не, и ако је застарила ко је за то крив?« — На ово питање одговарамо: Изречена пресуда, докле се не саопшти осуђеном, не сматра се за пресуду, него као обичан акт истраге, и не цени се у погледу застарелости као пресуда по последњем ставу § 396. кр. закона, него као акт истраге по ставу првом ове законске одредбе. Према томе, кад од 30. новембра, као дана изрицања пресуде, па до 17. марта као дана саопштења, није пропуштено од стране власти да се у року од три месеца ништа не ради, него је радњама: од 27. децембра, 5. јануара, 4. Фебруара, 7. Фебруара п 17. марта прекидана застарелост, онда дело није застарело, и застарелост се сада има рачунати од 17. марта као дана саопштења пресуде. Нека, дакле, суд тражи да се његова пресуда изврши и та се услуга не може одрећи. Карактеристично је, међутим, да је суд осудпо учитељицу на казну затвора противно § 26. Полицијске Урудбе, по коме она није могла бити кажњена затвором него новчано, па тек ако не би могла платити, могла јој се казна новчана заменити затвором. Ово казује да су суду мало познати закони по којима ради и које има да примењује, као год што казује и тај Факат, да општинско часнигатво не чита обавештења која се у листу дају, јер је питање о застарелости опширно расправљено у бр. 28. од прошле године поводом питања општине мало лаолске, те би суд, да му је ово познато, могао наћи ослонца у истом да расправи и случај, који га је нагнао да ово питање учини.

или не, како би се суд знао управљати у даним случајевима. — На ово питање одговарамо: Члан 132. закона о шумама толико је јасан, да искључује свако двоумљење и они судови, који нанлаћују таксу по шумским кривцама у нааред , вргае једну незаконитост. На плаћање таксе осуђује се окривљени, ако се докаже његова кривица, иначе се ставља иреоудом или решењемна терет тужиоца, ако кривица није утврђена.

СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ

П О Т Е Р Ш Анђелко Стојковић, млинар, родом из Великог Градишта, 2 8. ирошлога меоеца извргаио је опасну крађу Живку Бабовићу, из Драгнња, и побегао. Анђелко јо оредњег раста, у опште с.међ, црвеног нооа, ве.шких бркова; у цивилном је оделу, на глави има црн шешир. Препоручује ое овима полицијоким и општинским властима, да Анђелка најлшвље потраже у кругу овоје влаоти и нађеног под јаком сгражом спроведу начелнику среза пооаво-тамнавоког о позивом на депешу Бр. 4 396. Станоје Вељковић, из Клајића, среза јабланичког, 23. прошл. м-ца извршио је убиотво над Росандом, ћерком Косте Станисављевића, онд. и по томе побегао. Станоје је отар 27 година, средњег раота, угаоитих очију, малих бркова, у опште смеђ; у оделу је сукненом, на глави има шајкачу, а на ногама опанке. Нека га све иолицијоке и онштинске влаоти најжпвље потраже у овојим домашајима и нађеног стражарно спроведу начелнику среза јабланичког с позивом на депешу Бр. 6249. .»>... ТРАЖИ С Ш Душана Никодића, из Љешнице, који је 5. прошлог меоеца огумарао од своје куће и до данас ое није вратио, тражи начелник среза јадранског, ради иредаје родитељима. Душан је отар 14 година, средњег раота, оувоњав; у оделу је оељачком, на глави има шубару, а на ногама опанке. Позивају се ове иолицијске и општинске власти да Душана живо потраже и иађеног упуте поменутом начелнику с позивом на акт ГЗр. 6113.

III Судопштине г. крњинске, актомсвојим Бр. 609, пита: По чл. 1 32. закона о шумама. за тужбе по шумским кривицима не плаћа се у напред никаква такса. И ако овако јасно одређује ова законска одредба, ипак у овом срезу има општинских судова, који по свима приватним тужбама за гаумске кривице наплаћују таксу у напред. Моли се уредништво да изволи у листу објаснити: треба ли у нааред наплаћивати таксу за шумске кривце и колику

КРАЂА СТОКЕ 2. прошлог меоеца непознаги крадљпвци украли су једну кобилу Петру Николићу, из Голубиња. Кобила је матора 8 година, на челу лиоаота, на леђима има ожнљак од оедла који је обраотао белом длаком, има жиг „О." Акт начелника ореза иоречког Бр. 36 46. Обраћа се пажња овима полицијским и онштинским влаотима на ову покрађу.

Штампа Краљ. Срп. Државне Штампарије

уредник Добривој В. Бакић