Полицијски гласник

БРОЈ 19.

У БЕОГРАДУ, НЕДВЉА 10. МАЈА 1909.

ГОДИНА V.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНИ ЛИСТ МИНИСТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА

„П0Ј1ИЦИЈСКИ ГЛАСНИК" издази једанпут, а према нотреби и више пута недељно. Претилата се полаже у напред, и то најмање за иола године код свију полицијских власти, и изиоси: 20 динара на годину за државна п ошптинска надлештва, а за све друге претплатнике у опште 12 динара годишње. За иностранство: годишње 24, иолугодишње 12 динара у злату. Поједини бројеви „Полицијског Гласника" не продају се. Рукописи се не враћају.

СЛУЖБЕНИ ДЕО Указом Његовог Величанства Краља Петра I., на предлог Министра унутрашњих дела, а по саслушању Министарског Савета, решено је: да се Милан Комарчевић, полицпски писар прве класе среза посаво-тамнавског, и Милош Антонић, полициски писар треће класе среза јадранског, на основу § 76. закона о чиновницима грађанског реда, отпусте из државне службе у интересу исте. Из каицеларије Министарства унутрашњихдела, 30. априла 1909. год. у Београду.

Указом Његовог Величанства Краља Петра I., на предлог Министра унутрашњих дела, а по саслушању Министароког Савета, решено је: да се Јовану Сјеницком, комесару железничке полиције у Нишу, у рангу начелника среског треће класе, уважи оставка коју је поднео на државну службу. Из канцеларије Миннстарства унутрашњих дела, 30. априла 1909 г. у Београду.

СТРУЧН14 ДЕ0

СУДСКА МЕДИЦИНА И ЊЕН ЗНАНАЈ ЗА ПРАВНИКЕ

НАСТАНЛК

7. Судска Медицина и правни принЦИПИ. — Али баш и они, који би хтели порицати, да је за целокупну правну науку и праксу потребно неко извесно знање из Природних Наука, морали би признати, да ће бар правницима судске струке и органима полицијске властп Судска Медицина и њене помоћнице бити у многим

приликама од замашне вредности. Колика је та вредност, показаће најбоље примери. Већ у самој теоријској области аравних наука, које се баве судским случајевима, наилазимо врло често на питања, која се дају свестрано утврдити и правилно решпти само на основу неког извесног знања из појединих делова Судске Медицине. Тако н. пр. теорија о неурачунљивости и кривичној одговорности (јтргПаМШаз) није више чисто спекулативно питање самих правпика, вего својом правом суштином захвата у област Природних Наука и њиховог методског истраживања. Она се данас оснива на тачно одређеним подацима и резултатима, добивеним дугим методским проучавањем и екзактним опитима експерименталне Психологије, ПсихоФизиологије и Психопатологије — и правник, коме би те области Судске Медицине биле сасвим иепознате, пе би могао о питањима те врсте правилно резоновати и до тачних закључака доћи. Слично томе може се рећи и за теорију о праву располагања или диспозиције (са имањем. особама и т.д.), а и за теорију о способностп и праву сведочења пред судом {(ЈеровШо). Све те теорије подједнако се оснивају на принципима модорно Психологпје, П сихофизиологије и Психопатије. У опште: у свима овим и другим научним питањима, која расправљују спорна душевна стања које особе — душевне особине, аномалије, алтерације и болести -— потребнаје, дакле, и правном теоретичару Судска Медицина. Нарочито се у томе истичу оне области научног испитивања и резоновања, у којима играју неку улогу и елементи урођености (конгениталности), наслества и наследне оптерећености (хередитарности), па и појави атавизма. А ако најпосле споменемо и читав низ оних врло деликатних питања, која се у правној Науци расправљају, а која се односе на душевно стање човеково, произведено којнм начином тровања (интоксикацијом), пнфскцнјом (вирусом) или другим којим СГ10љашним нли унутрашњим надражајем екс-

цитативне или депресивне природе : онда смо се дотакли тек само једне групе правних питања, о којима ће правник вазда ногрешно резонавати и погрешне закључке изводити, ако не буде имао неке извесне спреме из Судске Медицине и њених помоћница — Психологије, ПсихоФизиологије и Психопатологије. И правнику теоретичару и научном раднику потребно је, дакле, неко извесно знање из Судске Медицине, ако је рад, да поједина теоријска и научна питања своје струке темељно обрађује и правилно реши. То медицинско знање расветлиКе му многе тамне области његове струке; иротумачити му многе иривидне несугласице иојединих сиорних иитања; ироширити му аогледе на иоједине већ аостојеЛе иравне иринциие, и иовести га све новим и новим ароблемима. У кратко : медицинско знање обогатиће га и учврстити у његовој струци тако, да ће бити много плоднији, а у своме резоновању и закључивању много самосталнији, поузданији и доследнији. 8. Примена Оудоке Медицине у законодавотву. — Још јаче се истиче потреба Судске Медицине ц иравној иракси — нарочито судској. Већ при самој примени правних начела у законодавству може правник учинити чптав низ озбиљних и замашпих погрешака, ако се не би умео послужити научним и практнчним резултатима Судске Медицине. Случајева те врсте наћн ћемо у свима законпцима, па и у нашим. Тако су н. пр. неки законодавци (немачки и аустријски) — било из погрешне претпоставке, да се мушко не може (механичком силом, претњом, лишено свести и воље) силовати, било из неоснованог мишљења, да спловање мушкарца не може имати озбиљних последица по личне интересе саме жртве или по друштвени напредак и поредак збили и сузили појам о силовању тако, да оно за мушкарца законски и не постоји — да се, дакле, не може ни казнити, а то је велика погрешка. С тога се мора рећи, да су одредбе нашег кривичног законика у томе правцу (§ 191.) потпуније, јер више воде рачупа о истини^