Полицијски гласник

СТРАНА 146

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСИИК

БРОЈ 19.

доказаној уМедицини: — да.ое и мушкарац може спловати (у правом смислу те речи), и да силовање, извршено на мушкарцу, може имати врло осетних и озбиљних последица не само за жртву (рецимо н. пр. инФекцију којом полном болешћу), него и за опште добро. ■— На против опет: одредбе нашег кривичног законнка, које говоре о аротивариродном блцду (§ 206. кр. зак.) нису тако потпуне и прецизне као у неким другим законицима (н. пр. аустријском и немачком), јер спомињу само две врсте тога блуда: — блуд између лица мупшог пола и скотолоштво. Па и те две врсте дотакнуте су врло непотпуно и тако, да је појам противприродног блуда много ужи, него што је у истини. По том параграфу не би се, н. пр., могао казнити хомосексуалитет међу женама (т. з. лезбијска љубав), обљуба са чмара на женама (раесИсаИо тиИегит, соИиа апаИв), па, наравно, ни т. з. аос1о1ша сопји^аћз или педерастија у брачној постељи, а ње има и код нас.') Тај недостатак нашег крив. законика потекао је јамачно највише отуда, што наш законодавац није имао толико спреме из Судске Медицине, да тачно разликује све врсте противприродног блуда и њихов значај за појединца и друштво. —• И одредбе грађ. законика о роковим а за брачност детета (код нас §§ 113. и 114. грађ. зак.) не одговарају нормама, које су утврђене медицинском науком и лекарском праксом, него решавају таке спорове пред судом на начин, који ни просечно не одговара истини и не задовољава правду — јамачно и опет највише због тога, што законодавац није водио довољно рачуна о резултатима тачног посматрања стручне Медицине у томе правцу. — Казне за иобацивање илода из мајчине утробе (§ 168. ит.д. нашег кр. зак.) махом су по законицима тако нормирано, да се по тим одредбама или управо баш ради тих одредаба ретко кад може тај злочин пред судом дока&ати, прави злочинац пронаћи и казнити, а тај је олучај, на жалост. и код нас. Да је законодавац при редакцији тих иараграФа имао у виду оно старо, осведочено искуство лекара у томе питању, да матере не издају своје учеснике у побацивању 2 ) самб за то, гато је и за њих казна веома осетна, јамачно би у закон унео друге одредбе, а не оне из гл. XVII. § 163. кр. зак. — И одредбе § 164. нашег кр. зак. показују, да законодавац није обратио довољно пажње на судско-медицинску страну тога питања. По тим одредбама постоји „ дело убијства деце, нарочито коаилади", ако мати своје дете »од порођаја за 24 сата, или ако се докаже, да је мучно стање породиље још непрестаио трајало, и после 24 сата 8 убије... а та одредба — бар са гледишта стручне Медицине — не одговара ни правди ни духу самога закона. У њој

*) Конјугална содомија била је већ нредмет судскога ислеђења и код нас, и наши судови били су у неприлици, како да је пресуде. Касациони суд решио је, дајето дело кашњиво и донео је (фебр. 1900) начелно решење, да се тако дело има квалиФиковати као злостава. 2 ) А без саучесника ретко кад и дође до тога злочина, Шта више, саучесници су махом прави кривци.

ее претпоставља, да »мучно стање« породиљино траје 24 сахата после порођаја, а та је претпоставка сасвим погрешна. На против: лекарско искуство доказује, да се — при иначе нормалном порођају — „мучно стање« породиљино убрзо после порођаја изгуби. Зато су други законодавци (н. пр. немачки и аустријски) и одступили од тако дугог и тачно одређеног термина као неке повластице, и ограннчили га на сам порођај или на врло кратко, неодређено време иза тога акта (»\уаћгепс1 ос1ег ^1е1сћ пасћ с1ег Оећиг!;« по § 222. аустр. нацр. за кр. зак., а »т ос!ег ^еЈсћ пасћ с1ег Оећиг1 к по 217. § нем. крив. зак.). — Немачки казненн законик чини опет у томе питању ту погрешку против научних начела и практичпог искуства у Медицини, што жени само у ванбрачном порођају признаје дело детоубијства, а брачној матери не — као да она за време порођаја илн одмах после порођаја — дакле за време породиљских мука — не би могла доћи у тако мучно стање тела и душе, да учини дело, за које не би могла бити потпуно кривички одговорна! — Па и одредбе из гл. XIX. нашег крив. законика, које говоре о насилним аовредама и о насилној смрти, добиле би без сумње — и другп облик и одређенију и потпунију садржину, да је законодавац та питања решавао с више знања и искуства из Судске Медицине. Нарочито су у томе правцу непотпуне, неодређене, па с тога за лекара - вештака и веома незгодне одредбе из § 177. нашег кр. зак., а баш тај параграФ је код нас веома често у уримени. Тај недостатак осећају не само лекари, него и правници ма у ком својству судске и полицијске праксе. Ово је само неколико примера, а има их још много више. Сви доказују, да и у нашим и у туђим законицима има знатан број законских одредаба, које не одговарају начелима Судске Медицине, па с тога по гдекада сметају правилном решењу таких спорова пред судом. Те одредбе ваљало би довести у склад са модерним погледима у Медицини и њеним помоћницима, а ту задаКу би могао решити само онај аравпик-законодавац, који би сам имао довољно сареме и разумевања у медицинским иитањима те врсте — дакле у Судској Медицини. (наставиће се) Д-р М. ЈовановиЂ — Батут

„0 ДОКАЗИМА У КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ" (Одговор г. Милошу Станојевићу, судијп на приказ књиге иод горњим насловом)

Г. Милош М. Станојевић, судија првостепеног суда за округ београдски приказао је моју књигу »О доказима у Кривичном Поступку« у »Полицијском Гласнику" бр. 8—12 од ове године , и у том свом приказу изрекаоје о поменутој књизи овај суд: „Што се тиче пак поменутог практичног циља овога дела, који је г. Марковић хтео постићи, ово љегово дело није без мана, јер у истом има погрешних и нетачних објашњења поје-

диних законских одредаба крив. поступка, које се апсолутно не могу примити.® Мане, као и погрешна и нетачна објашњења, по мншљењу г. Станојевића, долазе отуда, што мени »оскудева пракса®, која је потребна »да би закључци о појединим законским одредбама били правилни®. Г. Станојевић се у свом приказу — ово треба добро имати на уму — јавља као практичар, који поред теорцјске спреме, познаје „све оне практичне нијансе кроз које пролази једна крпвична истрага", и који, као такав, изриче горњи суд. Да ли је овај г. Станојевићев суд тачан или не, најбоље ће се видети, ако се загледа у разлоге на којима он базира своју оцену. Г. Станојевић је свој суд засновао на погрешкама, које је нашао у мојој књизи, које је истакао и о којима је нарочито говорио. Да их прегледамо на брзу руку. I. Прва замерка се односи на увиђај. Ово је управо и најважнија и највећа замерка, јер је г. Станојевић њој посветио више од половине прнказа. У спору је, на првом месту објашњење §-а 54 крив. пост. или решење питања: у којим се случајевима има предузети увићај ? Ја сам у својој књизи тврдио, да се § 54 има разумети тако, да иследник није безусловно дужан да предузме увиђај чим сазна да је кривично дело за собом оставило неке трагове. Он. и ако зна да је кривично дело оставпло извесан траг, неће предузимати увиђај само онда, кад је тај траг несумњиво већ доказан другим доказним срествима. Према томе да од увиђавности иследника зависи. хоће ли извршити увиђај или не, при чему се има да руководи циљем увиђаја као и циљем саме истраге. Г. Станојевић је у свом лриказу навео, да »овако објашњење и иридавање смисла § 54. кр. пост. т. ј. овако решење постављеног питања, апсолутно је погрешно и противно закону. 8 По њему је иследник дужан, обавезан по § 54. »да код дела која у опште остављају трагове изврши, и то одмах, увиђај, без обзира на то да ли ће се овим увиђајем који ће он извршити по овом зак. пропису утврдити што или не." Да видимо, ко има право. Кад се прочитају разлози г. Станојевићеви види се двоје: прво, да он текстом §-а 54 поткрепљава своје мишљење, и друго, да се упушта у теорисање, у научно излагање спорног питања и тврди, да иследник може испунити своју деликатну мисију само тако, ако сваки траг сам лично опази својим чулима, и да би свака друга истрага била деФектна па онда и рђава. И једно и друго резоновање г. Станојевићево је нетачно. Што се тиче теорисања о томе, како је истрага »бледа и сува® ако иследник о свима траговима не учини увиђај, г. Станојевић бибрзо увидео погрешност својих резоновања, да је моју књигу прочитао онако како се књиге читају. Он би при таквом читању видео, како данашња наука никако не тражи, да иследник трчи на лице места и да врши увиђај чим сазна да је кривично дело за собом оставило