Полицијски гласник

БРОЈ 19.

ПОЛИЦИЈСКН ГЛАСНИК

СТРАНА 151

Они, код којих се само нађу лажне мере (били они трговци или продавцп у опште), а није утврђено да су се тим лажним мерама служили, казниће се по чл. 27. под Б. тал. 1. закона о мерама од 5 до 20 талира. Они пак, за које се утврди да су се овим лажним мерама и служили, казне се уз горњу казну још и по § 382 т. 2. кр. закона. КаФеџије и механџије, код којих се наЈју стакла без означаја запремине, казне се по чл. 27. под Г. т. 2. закона о мерама. II Суд општине бошњаноке, актом својим Бр. 784, пита: Догоди се, да извесна лица једном тужбом оптуже по тројицу иличетворицу, било но кривичном било по грађанском спору, и суд донесе одлуку и све тужене осуди или на казну или на плаћање дуга. Од осуђених поднесе жалбу један, под својим потписом, доказујући у овој, да је пресуда према свима незаконпта, и суд или виша власт нониште пресуду. Да ли је тада пресуда поништена само према ономе, који је жалбу потписао, или је она понигптена према свима осуђенима, кад је у опште нађено да је она незаконита ?« — На ово питање одговарамо: Сваки осуђени дужан је да се жали сам или преко пуномоћника, ако, наравно. са осудом није задовољан. Који год пропусти да употреби право жалбе у року, који је законом остављен, према њему је осуда постала извршном без обзира на то, што је она поништена према другоме. који се жалио, као незаконита. III Један општински делово1)а пита: Молим уредништво за објашњење преко листа о следећем: 1. може ли иеко усиннти по писменом уговору, потврђеном од стране општинске власти, надлежног свештеника и старатељског судије, — свога зета, за кога му је удата рођена кћи, и да ли усињени зет ностаје сродник, раван крвном сродству, и да ли исти може и даље остати зет, односно муж кћери свога поочима; 2. на случај, да усињени зет не може бити муж кћери свога поочима, шта треба нредузети, па да се без греха нред црквом, Богом и нашим земаљским законима остане — да ли се може раскинути пред црквом и под благословом закључено усиновљење, па да зет и даље остане зет, или се мора тражити развод брака, и 3. да ли има одговорности за оне, који потврђују усиновљење у овом случају и најзад; да ли су општински часници, надленши свештеник и друга надлежна лица, која овакове уговоре потвр1)УЈу, дужни да сами и по званичној дужности овакова усиновљења спречавају, или ће они моћи тврдити ове без обзира на веру и закон. Објашњење ово тражим зато, што се за овакав један случај подноси на по-

тврду уговор, а као редовни читалац Полицијског Гласника на овакова објашњења ннсам наишао. — На ово питање одговарамо: Деца усвојена на начин прописан §§ 137., 143. и 145. грађанског закона, равнају се, према § 136. поменугог закона, рођеној деци, и улазе у сва права било лична било уговорна или наследна као и рођена. Сагласно овим наређењима грађанског закона и црква признаје ова усиновљења, кад су уз њено суделовање извршена, и поставља између усињеника и поочима исте родбинске одношаје и степене сродства, који важе н за децу по крви и духовном сродству — кумству. Тако гледајући на случајеве успиовљења, црква забрањује ступање у брак између овпх сродипка све до 7 сгепена закључно у нпсходећој линији. Крмчија у глави 50 (по последњем издању 51) изречно вели: » јеже от усиновленија сродство заарешчајетсја даже до седмаго стеиене, јакоже и од свјатаго крешченија сушче в. нисходјашчих точију". Изједначујући овако сродство по усиновљењу са духовним сродством по кумству, које опет има свога основа у 53. правилу трулског васељенеког сабора, црква га једновремено истиче н као сметњу за брак и као основ за развод овога. Међу примерима из Крмчије, који су изнесени у § 93. грађ. закона као узроци због којих се закључени брак уништава-, у тачци 9. износи се и овај: »између сродника у стеаенима црквом строго забрањеним". Узимајући сада, да, би усиновљењем зета између овога и жене му наст-ало духовно сродство II степена, јер би они од мужа и жене постали духовни брат и сестра, црква 6и морала узети то као повод за уништење закљученог брака. Такви се случајеви —• усинење зета нарочито помињу као оспов за уништај брака (Номоканон Фотијев, паслов XIII. гл. П тумачење Теодора Валсамона антиохијског патријарха и М. Властара Синтагмат гл. 8.). Кад би, дакле, настао такав случај, да усињени зет постане с&ојој жени духовни брат, онда они не би требали остати даље у заједници и настала би дужност духовних власти, да овај брак униште, јер би иначо за досадашњег мужа и жену настао случај конкубината и родооскврнења § 204. кр. закона. Наравно, да ни општински суд ни полицијска власт, не могу предузимати никакве-.кораке против ових, за поменута дела, докле духовна власт не уиишти брак, пошто је само она надлежна да каже: какав остаје положај брака према новом сродству. За ове власти само настаје дужност, да о овоме известе Духовни Суд. Нема сумње, да би у оваквим случајевима било паметније тражити ' да се усиновљење уништи у смислу § 147. грађанског закона, јер оно од тога тренутка не оставља никакве верозаконске послеДице, пошто се оно и иначе не заснива

кроз обреде Свете Тајне, као н. пр. крштење, венчање и т. д. него молитвом, којом се призива благослов Божји на усињеника и поочима, и на тај начин даје карактер духовног сродства само по томе, што то изискују обзири о високом значају родбинских одногпаја. И општинске власти, и свештеници и првостепени судови нмају дужност, да усиновљења којима би се поткопавала светиња брака и ови доводили у питање, одлучно одбијају и осујећавају, јер ако они по својој надлежности имају дужност да утврђују извесне обвезе, створене вољом странака, они оу тако исто дужни да одбију потврду сваког оног акта, којн је противан законпма илн је неморалан, (§ 538. грађ. закона), јер кад они свесно учино овај грех, онда су одгорни за повреду своје дужности. ТУ Деловођа општине шапинске пита: „Може ли се заменити казна затвора новцем и оним лпцима, која су осуђена по тужби приватнога за дела из § 391. кр. закона или не?® — На ово питање одговарамо: У бр. 30. »Полицијског Гласника« за прошлу годину, дат је одговор под II на истовстно питање. Треба прочптати помснути одговор, па ће он бити одговор п иа ово постављено питање.

СЛУЖБЕНЕ 0БЈАВЕ

ТРЛЖЕ С Е Милоја оина Владимира Антонијевића, из Баиичине, који је 1 3. пр. м-ца отумарао од сиоје куће и до данас с-е није јавио, тражи начедник среза јасоничког окр. смедеревског, ради иредаје родитељима. Милоје је стар 14 годинп, малог раста, гаироких образа, округла дица, ве.шких зелених очију, пдаве косе; од одеда има на себи: гуљ од сукна, паптадоне од материје, на ногама сељачке чарапе и опаике, а на глави прогорелу шајкачу. Препоручује се свима полицијским и општинским властима, да Милоја живо потраже у својим домашајима и нађеног унуте номенутом начелнику с позииом на акт Бр. 8 37 3. Петра, сина Драгутина Живадиновића, из Рујишта, који је 1. тек. м-ца огумарао од овоје куће пезнано куд, тражи начедник среза расиш-ког, ради предаје родитељима. Петар је стар 17 година, внооког раста, у опште црномањаст; у сељачком је оделу, на глави има сдамнп шешир, а на ногама опанке. Нека га све полицијоке и општинске власти пограже и нађеног упуте поменутом начс.шнку с позивом на депешу Бр. 4858.

П О Т Ж Р Е. Тодора Станковића, из Ћуприје, који је 2 3. Фебруара пуштеп са осуде, тражи начедсгво окр. моравског, ради пздржања подицијског надзора. Он је стар 5 0 година, средњег отаса,