Полицијски гласник

СТРАНА 156

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 20.

женог, да је иавршио једно кривнчно дело; а признање у ширем смиолу као изјаву оптуженог, да је истинита ма која чињеница која је по њега штетна. Г. Станојевић је учинио велики проналазак и вели, да је „баш обратно.... оно признање које г. МарковиК узима у ужем смислу, то је признање у ширем смислу, а оно што он узима као признање у ширем смислу, то је баш признање у ужем смислу к . Јединствени су разлози, којим г. Станојевић објашњава ову своју научну творевину. Он вели, „мзвршење кривичног дела по себи је нетнто што је шире, веће него што је само једна чињеница која је штетна за оптуженог. И кад оптужени признаје да је извршио кривично дело, »онда ја то признање у ширем смиолу«, а кад признаје извесну важиу чињеницу, „т. ј. нешто што је мање од извршења кривичног дела, онда је то признање у ужем смис.лу«. Он, не зна, да речи уже и шире зависе од обима а не од величине предмета, и да је уже оно, што у себи обухвата само и искључиво једну чињеннцу, т. ј. извртење крив. делаа шире оно што у себи може обухватити безброј разних чињеница. Оволика оскудица у знању не налази се ни код најслабијих ђака. На другом месту, г. Станојевић код исиита оптуженог налази да нису споменута, »још нека правила која вреде за испит оптуженог®.... која се »тичу садржине питања које иследник треба да постави оптуженом .... н. пр. ако су на личности оптуженог констатовани какви сумњиви трагови, иследник треба да поставн питање оитуженом о пореклу ових сумњивих трагова, датуму од вад се датирају и у опште о свему ономе што је у свези са истим«. Све је ово тек да се каже, да је нешто речено, а у самој ствари није ништа речено. Г. Станојевић не зна да се правила не посгављају за лримере, јер се онда никад не би могла сва правила ни набројати, већ се постављају општа правила, под која се сваки појављени случај даје подвести. Нека г. Станојевић још једаред прочита т. 8 постављених правила за испит оптуженог, па ће видети, колико је бесмислено тражити нарочито нравило за случај кад су на личности оптуженог констатовани сумњиви трагови. Такво опште правило садржи т. 8 помеиутих правила, где се каже »сва питања која се обвињеном поставе треба да исцрпе цело кривично дело (§ 145 други одел.ак), што значи, да се питања имају односити на све оно, што је потребно за оцену, да ли је обвињени извршио дело за које се обвињује и под којим је олакшаваним н отежаваним околностима дело извршено". Иследник који би поред реченог и онога што се налази у другом одељку §-а 144 тражио и правила за специјалне случајеве, тај би иследник дао врло рђаву сведоџбу о својим иследничким способностима. (СВРШИЋЕ СЕ) •-*

БЕРЈ1ИНСКА ПОЛИЦИЈА (НАСТАВАК) Лзил за беску&нике. — По закону о сиротињи имају да се старају општине. У оквир старања о сиротињи спада и смештање у варошки азил оних који су остали без склоништа. Азил стоји у вези са раније поменутим варошким заводом за принудни рад у Румелсбургу. Њиме управља један инспектор сапотребним бројем помоћног персонала под надзором једне општинске комисије. Разликују се две врсте бескућника: настањени и ненастањенн. Настањени, махом очеви породпца, морали су махом напустити свој стан у вароши, јер га нису могли платити услед какве теже привредне ненрнлике. Њихово је бескућнпштво нрелазно. Ненастањени, они који само пролазно добијају пријем у азилу, од породичног живота често потпуно отргнута лица, махом немају никаквог стана и тумарају бесциљно по Берлину, не мислећи више у највише прилика на уредно прибављање средстава за ншвот. Настањени . добијају склониште у одељењу за породице само по решењу општинског сиротињског одељења, ту живе и спавају, уживајући дневни оброк : ујутру белу кафу, млеко. супу, за ручак какво поврће с месом, за ужину белу кафу и за тим вечеру. У азилу имају лекарску негу и купатила. Њихов је главни задатак да птто је могуће пре дођу опот до свога стана, ради чега је и управа азила овлашћена да таквима потпомогне плаћање прве кирије. Они се задржавају у азилу 5 дана до 4 недеље, за које се време њихово покућанство држи у једној празној пијачној згради. Фамилијарни азил састоји се из 144 кревета за људе и дечаке. Жене су са девојкама и ситном децом одељене од људи у једном другом одељењу са .240 кревета, снабдевеним сламњачом, платненим чаршавом, превученим јастуком и вуненим покривачем. Сви смештени стоје нод надзором лекара, који оболеле одмах упућује у болницу. Ако мати оде у болницу, онда се деца смештају за то време у један сиротињски дом. Од азилиста се не тражи да у азилу што раде, изузев намештања свога кревета и одржања чистоте по собама и другим одајама. Деца посећују једну у самом азилу устројену школу. Ненастањени добијају склониште у баракама ноћнога азила са 40 великих дворница, које су снабдевене дрвеним постел^ама који се постепено замењују са оним од /кице. Овде се могу сместити 2.800, а на случај нужде и до 3.400 лица. Пријем се врши од 4 часа по подне до 11 у вече. Азилисти морају у 7 часова ујутру напустити завод и ићи у варош да траже рада. У току од три месеца могу 5 пута доћи у азил. Ако се и после тога виде, тада се излажу опасности, само ако су способни за рад, да буду предани полицијн, која их први пут протоколарно опомиње на рад, а по том приводи суду ради

осуде на затвор, после кога се смештају за дуже време у раније поменути завод на принудан рад у Румелсбургу. У вече у 8 и изјутра у 6 часова добијају доста хранљиву супу од брашна и по једно парче хлеба, па се онда отпуштају. Волесни се упућују у болнице. Особито се пази на то, да се азилисте купају у заводском купатилу и да им се одело дезинФикује од инсеката и евентуалних клица какпих заразних болести. За негу у породичном азилу рачуна се дневно 57 пФенига за једног одраслог : 1.09 м. за матер са одојчетом и 29 ПФенига за дете испод 6 година, што се за свакога при отпусту срачуњава. Ако трошак не могу дотични малим отплатама да плате, онда он пада на терет општине, а код онпх са стране за то обавезни »сиротињски савез" општина или удружење више општина и срезова ради заједничког издржања сиротиње. Склониште у ноћном азилу је бесплатно. Трошкови износе на 9 пФенига на једно лице. Азил је имао у 1907. години 16.703 марке прихода и 453.620 марака расхода. При азилу има једна мала полицијска стража од три шуцмана, који се поглавито старају отоме, да се лица, која чешће но што је дозвољено долазе а неће да траже рада, предају суду. О самом унутарњем уређењу не можемо на овом месту говорити због малог простора. У главном је чистота и ред изврстан, ма да долази свакодневно једна маса нечистих, а често и пијаних лица. 3. Полиција сигурности при смртним случајима. — Ниједан се леш не сме пре сахранити, но што полицијска власт не да за то одобрење у облику једне погребне листе (§ 367 т. 1. и 2. казн. зак.). Погребну листу полиција издаје само онда, када је утврђено да је дотично лице умрло природном смрћу. Сродници умрлога морају се најдаље идућега дана по наступелој смрти јавити своме кварту за посмртну листу, по којој имају да се испуне 22 рубрике о личним, породичним.и имовним односима. Једаи део рубрика исписује један квартовни службеннк по исказу молиоца, сравњује то са пријавним регистром у који том приликом забележава смрт тога лица; за тим даје Формулар молиоцу да га носи лекару ради констатације узрока смрти и одговора на још нека иитања из Формулара. После лекара се посмртна лисга мора још поднети и власти која води старање о личном стању лица (81апс1е8ат1;, чију дужност о рођењима, венчањима и умирању воде код нас црквене власти) ради развода по књигама. Пошто је лекар (сваки апробирани) утврдио узрок смрти молилац се са посмртном листом и уверењем »штандесамта" враћа старешини кварта . који, пошто се увери да је смрт природна и да је листу лекар у односном делу прописно попунио, издаје потребну листу —■ одобрење за сахрану, које се пред сам погреб предаје управи гробља. Ако се погреб врши преко каквог погребног института, онда се поред по-