Полицијски гласник

СТРАНА 160

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 21.

несумњено решити, и која ће лекарувештаку стављати само онај иследник, који нема довољно спреме из Судске Медицнне. Аб. ђ. — Томе противно има опет ме^у иследницима и таких, који и онде, где Судска Медицина може дати сасвим поуздана обавештења, не знају даје употребе и до детаља искористе. Стану у ислеђењу на ио пута — само за то, што не познају и оне методе модерног судско-медицинског испитивања, који се и са најситнијим појединостима једнога питања успешно баве. Тако је на пр. било у судској пракси иследника, који су знгли употребити судско-медицинског вештака само у толико, да им одговори на иигање, је ли известан траг од човечје или животињске крви, али га нису знали или смели и даље испитивати, и ако је то било веома потребно : — је ли тај траг крви (ако је човечја својим пореклом из које свеже, насилним начином учињене повреде човечјег тела, која игра важну улогу у целом ислеђењу, или је — може бити постао другим којим, од саме повреде независним начином, н, пр. случајним крволиптењем из носа, од прегњечеие стенице, из сукрвице проваљене бубуљице или отворена чира и пришта; као траг женског месечног прања или другог ког, патолошког крволиптења из женских полних органа; као мрља од крвомутње иликрваве столице код тиФа или срдобоље и т. д. — како то, рецимо, особа, која је под сумњом а код које се тај крвави траг нашао, пред иследником или судом иоказује. Многи иследници н. пр. не знају, да се по длаци може донекле одредпти не само пол и доба века, него п место тела, са кога је, и начин како је испала — да ли насилно или сама од себе ит.д., па се и не упуштају у даље истраживање — ни онда, кад им се за то пружи прилика. Дешавало се случајева, где иследници нису ни покушавали, да идентичност нееталог лица констатују судско-медицинским зтодом ио самом нађеном костуру или појединим деловимањеговим. Нису ни знали, да се и по самим голпм костима, које су годинама у земљи лежале и већ махом иструлиле, у извесним приликама може одредити јесу ли то кости мушког или женског чељадета, старог или младог, високог или ниског ит.д. Исто тако има и сада још иследника и полицпјских органа, којима су непознати новији методи судскомедицинског и полицијског истраживања — н. пр. микроскопија, бактериоскопија, дактилоскопија, рентгеноскопија, серодиагноза ит.д. — па се тога ради и не упуштају у детаље судско-медицинског доказивања, осниваног на тим новијим тековинама медициноких и природних наука. Као што видите, већ само ислеђење појединих предмета и спорних питања од стране нарочитих ис.ледника и иследних власти и судова наилази на сваком кораку на прилике, где се врло згодно може послужити знањем и искуством Судске Медицине, ако ое располаже са довољним знањем и искуством у тој струцп. С тога се баш аолицајцима и иследницима нарочито иреиоручује — не само изучавање Судске Медицине као струке, која ће им

послужити као стална помоћница у њиховој пракси, него и често сиоразумевање са стручним лицима богате судско-медицинске праксе — дакле са т. зв. судским лекарима. Удруштву и саобраћају сањима попуњаваће своје знање и своје искуство, изоштриће своје опажање и свој суд о питањима из области Судске Медицине. 10. Судска Медицина и судије, — И у дужности судије може Судска Медицина правнику бити од врло замашне користи. Шта више: могло би се с правом рећи, да се судија ни у току самога претреса, ни при коначној пресуди предмета и изрицању казне — нарочито у споровима кривичне природе — не може одржати на висини свога положаја : не може бити ни потпуно савестан ни потпуно независан, ако не располаже с неким извесним знањем и искуством из Судоке Медицине. То је јасно већ и с теоријске стране, узев у оцену природу саме задаће судијске; а постаје још много јасније, ако се илуструје примерима и случајевима из обичне судске пракое. Ево томе потврде. Већ сам материјал вођеног ислеђења и поједини делови његови пружаће судији много више и много разноврснијих објеката за посматрање, проучавање, процењивање, даље расправљање и коначно решење, ако је спреман и вичан, да појединости тога материјала доводи у везу са научним и практичним резултатима Судске Медицине. Поједини моментиислеђења, поједини искази, поједина посматрања и констатовања Факата итд. добијају у очима тако спремног судије одмах јасније и одређеније облике, па баш и богатију (односно оскуднију) али у свакомслучају стварнију — садржину дакле п јачу (односно слабију) доказну вредност. На против: оудији без извесног знања Судске Медицине умаћи ће по гдекада из тога материјала — ма он био богат и исцрпно прибран — и оно, што је јасно обележеио и тачно утврђено, што се, дакле, тако рећи и само стручној процени намеће. А баш та разлика у разумевању ипојнмању прибрана иследна материјала може бити за даљи ток претреса и коначног решења целог питања пресудна. У неким кривичним а и т-рађанским споровпма може бити баш и судбоносиа. Исто се то можс рећи и за саслушање и исиитивање оитуженика и сведока од стране председника суда и вотаната на самим претресима, а и заодносњихов према државном или приватном тужиоцу и браниоцу и т. д. И у тим приликама судија, спреман у Судској Медицини, одговара много боље и потпуније својој дужности, него онај, који иема никакве спреме из те струке. Судија је при саслушању и испитивању много непосреднији и стварннји, много краћи, одређенији п прецизнији, ако је и сам својим знањем п искуством из Судске Медицнне дубље проникао у природу и суштину оног спора, ради кога и поставља питања, да га и са оптуженим лицем и са сведоцима свестрано и у појединостима претресе, па, по могућству, и расветли и учврсти. Такав судија ће много брже, лакше и

потпуније доћи до одређених исказа и поузданих података, који ће му за процену појединих спорних питања и целог материјала бити потребни. Још боље се судија може послужпти Судском Медицином п њеним помоћницама у оним приликама, где на пр. одмах при самом саслушању мор а ироценити вредпост и тежинху једнога исказа из области Судске Медицине , како би на оспову тога могао даље у том истом правцу зналачка и целисходна питања стављати. Таки случајеви нпоу рстки и у таким приликама може спреман судија мпого учинити. (СВРШИЋЕ СЕ) Д-р М. ЈовановиЂ-Батут

„0 ДОКАЗИМА У КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ" (сврШЕТЛк) IV. И код сведоџбе сведока г. Станојевић је, као признати практпчар, покушао да нађе „погрешна објашњења« појединих законских одредаба. Овде је нашао да је погрешно објашњена т. 1. §-а 230. Овај закои расправља питање: шта се може доказати исказом повређеног или оштећеног? На ово сам одговорио, да се према првој реченици првог дела т. 1. § 230. »исказом повређеног или оштећеног, кад нема други.х доказа, може доказати каквоћа кривичпог дела без обзира тта доказ о виновништву«. Г. Станојевићу није јасан овај одговор јер вели, »која су то кривична дела код којих се самим нсказом оштећеног без икаквих других доказа може доказати постојање кривичног дела.... г. Марковић то не објашњава у свомо коментару § 230....« По његовом мишљењу, „ово може бити оамо код неких кривичних дела као н. пр. код разбојништва, насилне изнуде, кад ова дела нису оставила грагове®. Г. Станојевића непрестано збуњују трагови кривичног дела. Да не пада у оваку забуну, њему би сасвим јасно било, да за постојање свих кривичних дела без изузетка иоказ повређеног или оштећеног може бити потпун доказ оамо онда кад нема других доказа о њиховом постојању. Нису од значаја овде трагови кривичног дела, већ само то, да нема никаквих других доказа о постојању дела, Према овоме скроз је погрешно тврдити да код разбојништва и изнуде може и.сказ оштећеног бити доказ о поотојању дела а код опасне крађе да не може. Код свих ових крив. дела исказ повређеног и може и не може бити доказ о постојању дела. Биће онда кад нема других доказа, а неће бити кад има ма којих других доказа. Г. Станојевић неће ваљда ипосле овога тврдити, да ое исказом.оштећеног не може доказати постојање опасне крађе. Јер опасна крађа -може бити извршена тако, да сем иоказа оштећеног нема никаквог другог доказа о њеном постојању. То ће бити случај, кад опасна крађа не остави никакав траг за собом, н. пр. крађа извршена ноћу не мора оставити никакав траг за собом, за тим крађа извршена отварањем лажним кључем такође не мора