Полицијски гласник

БРОЈ 22.

У БЕОГРАДУ, НЕДЕЉА 31. МАЈА 1909.

ГОДИНА V.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНИ ЛИСТ МИНИСТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА

„ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК" излази једаннут, а према нотреби и више пута недељно. Претпдаха се иолаже у наиред, и то најмање за пола године код свију полицијских власти, и износи: 20 динара на годину за државна и опгатинска надлештва, а за све друге претплатнике у опште 12 динара годишње. За иностранство: годишње 24, полугодишње 12 динара у злату. Поједини бројеви „Полицијског Гласника" нс нродају се. Рукописи се не враћају

СЛУЖБЕНИ ДЕО Његово Величанство Краљ Петар I. благоволео је на предлог Миниотра унутрашњих дела лоставити: ва шеФа лекара унутрашњег одељења зајечарске окружне болниде 1-вог реда Д-р Властимира Јанковића. лекара среза зајечарског и бив. државног иитомца, гго иотреби службе, и за лекарског помоћника 1-ве класе болнице за душевне болести Ђорђа Шајновића, лекарског помоћника 11-ге класе исте болнице. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 22. маја 1909. год. у Београду.

Његово Величанство Краљ 11етар I. благоволео је на предлог Министра унутрашњих дела поставити: за хемичара државне хемијске лабораторије Д-р Добросава М. Кн. Милојковића, ванредног секретара У-те класе Министарства унутрашњих дела и досадањег вршиоца дужеости државног хемичара, по потреби службе, и за хемичара државне хемијске лабораторије Д-р Владимира — Аладара-Брунети доктора ФилосоФије и магистра Фармације, пређашњег државног питомца, садањег асистента исте лабораторије. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 22. маја 1909. го-д. у Београду.

Указом Његовог Величанства Краља Петра I., на предлог Министра унутрашњих дела, решено је: да се Михаилу М. Ђокићу, полициском писару прве класе Управе вароши Београда, уважи оставка коју је поднео на државну службу. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 22. маја 1909 г. у Београду.

Указом Његовог Величанства Краља Петра I., на предлог Министра унутрашњих дела, решено је: ^ да се Милан А. Бранковић, начелник друге класе среза грочанског, на основу

§. 70. закона о чиновницима грађанског рсда, стави у стање покоја с пенсијом, која му према годинама службе припада. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 22. маја 1909. год. у Београду. Његово Величанство Краљ Петар I. благоволео је на предлог Министра унутрашњих Дела, поставити: заполицискогписарапрве класе Управе вароши Београда Младена Банића, полициског писара исте класе среза врачарског, по молби; за полициског писара прве класе среза врачарског Божидара Петровића, полициског писара исте класе среза колубарског, округа београдског, по молби; за полициског писара прве класе среза мачванског Драгољуба Петаковића, полициског писара исте класе Управе вароши Београда, по службеној потреби, и за полициског писара треће класе Управе вароши Београда Рајка Симића, полициског писара исте класе среза мачванског, по молби. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 25. маја 1909. год. у Београду.

СТРУЧНИ ДЕ0 СУДСКА МЕДИЦИНА И ЊЕН ЗНАЧАЈ ЗА ПРА8НИКЕ (СВРШЕТАк) И.сто тако послужиће знање Судске Медицине правнику као судијп и у оним приликама, где се искази сведока, мигаљења и сведоџбе судско-медицинских вештака не аодударају, или где су диаметрално п.ротивни. У таким случајевима има, истина, суд право и дужност, да ради крначног решења те несугласице или противности затражи стручно мишљење више инстанције — код нас Главног Санитетског Савета — али је и за то потребна нека извесна мера знања и искуства из Судске Медицине. Иотребна је већ по томе, гпто

те диФеренције у исказима и мишљењу вал>а најпре тачно уочити и целисходно извести, па тек онда питања прецнзно Формулисати. А где би суд био састављен из лица, која не располажу ни најобичнијим знањем и искуством из Судске Медицине, ту би често или само упорећење и процењивање несугласица и противности погрешно испало, или би постављена питања добила такав облик и таку садржину, да на њих ни Главни Санитетски Савет не би могао стручно и прецизно одговорити. Могло бисе у таким случајевима и то десити, а често се и дешава, да судови упуте Главном Санитетском Савету само гола питања без аката ислеђења и претреса — дакле без икаквих иодатака, по којима би он могао таки спор решити. Судија, коме није страна суштина и област Судске Медицине, оаредељиваће се и решавити и у другим својим иословима за време иретреса много брже и целисходније, него онај, коме је та струка сасвим непозната, Такав судија знаће н. пр. тачно, кад му ваља наредити иоуи тражити и »увиђај на лицу места«; на што се при том увиђају има нарочита пажња обратити ; шта се од њега може ишчекивати ; кад ваља ле-карско-комисијски преглед тражити или одобрити; кад претрес ради дослеђења одложити; кад ексхумацију леша искати ит.д. И коначна иресуда зависи донекле од знања и иокуства оудија у Судској Медицини. Процена и органско везивање разних исказа, мишљења, сведоџабаи свих других врста доказие грађе биће тим потпунијаи основанија, што саме судије буду ширих и темељнијих погледа на сваки поједини спор; на сваки моменат и свако специјално питање тога момента — дакле и на спорна питања из области Судске Медицине, ако би се и она где истакла. А кад од спреме из Судске Медицине зависи тачност процене у појединим питањима спора, који има да се реши, онда, наравно, од тога зависи и то, како ће се коначно и цео процес решитп — т. ј. како ће пресуда гласити,