Полицијски гласник

СТРАНА 168

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 22.

Најпосле не сме се ни ово превидети. При квантитативној ироцени дела и кривице, па према томе и ири одмеравању и изрицању оштете и казни, биће>свакако онај судија и поузданији и исправнији — дакле и праведнији — који се, поред спојих чисто правних начела и поред одредаба позитивног законабуде руководпо и оним обзирима. које му буде диктовало његово знање и искуство из Судске Медицине. Тако ће н. ир. судија, којк је добро познат са садржином и обимом Судске Медицине, много боље знати да оцени у колико су при покушају мли извршењу дела имали удела и нарочити моменти, које ваља специјално у рачунузети — рецимо: бујност и младост, неразбор, душевно или телесно раздражење, неодољив нагон, душевна или телесна неразвијеност, запуштено образовање, нрека потреба, потребасамодбране,изазван аФекат, случајност, намера или баш зла намера ит.д. Исто ће тако у Медицини спреман судија много боље знати да процени и материјалну штету кога дела, ако се она буде тицала тела или здравља дакле повреда и њихових последица па ће према томе и праведније одмерити накнаду штете и казну. Судија без спреме из Судске Медицине могао би и у томе правцу погрешке чпнити. 11. Знаао Оудоке Медицине помаже и тужиоцу. — Често се дешава у судској пракси, да се иравник и као тужилац бпо јавни (државни) или прпватни — врло корисно може послужити знањем и искуством из Судске Медицине. Шта више: има случајева, где баш у судско - медицинским питањима лежи главна доказна снага, и где од њих зависи судбина свеколике онтужбе. —- Из читавог низа таких иримера, о којима и сами правници имају свога искуства, изнећемо само неколико иструктивнијих. Као што је познато, сумња на насилну смрт тровањем утврђује се судски поглавито секцијом леша* и х^мијском анализом појединих делова његових — нарочито дробова. Према томе је главна доказнаснага баш у самој хемнјској анализи, те од њеног исхода зависи и питање о постојању или непостојању дела тровања. Ако хемијска анализа испадне негативно — т. ј. ако судски хемичар не констатује у деловима сумњиве лешине трагове од отрова, онда сви други докази могу толико ослабити и од своје вредности изгубити, да се баш и сам тужилац у свом првобитном уверењу може поколебати, или да га (на основу таког стручног налаза) противници могу лакше потиснути. Нарочито ће тако што наступити у оним случајевима, где и сам тужилац није тамељно упо8нат са судско-медицинском страном питања о тровању. На против пак тужилац, који има довољно знања и искуства из Судске Медицине, знаће се и у таким приликама наћи. па евентуално и своју тужбу одржати. Такав тужилац ће знати — а то ће, наравно, према приликама (у потврду своје тужбе) и пред суд изнети — да има и таких случајева тровања, где се н. пр. отров у лешини хемијском анализом никако и не да констатовати (јер још нема за то довољно

поузданих аналитичних метода); да има опет других, где се отров (одмах или после неког извесног времена) може из лешине тако изгубити, да се од њега хемијским путем ни трага не може наћи; где се (утицајем лешинских продуката и других једињења) у мртвом телу отровно једињењо може толико декомпоновати и изменити, да га хемичар уобичајеним методпма не може познати и издвојити ит.д. У свима тим и мног 1М сличним случајевима може ипак битн говора о тровању, и ако је хемијска анализа негативио испала, а таке случајеве не сме добар тужилац превидети и нерасправљене оставити. Обично је, да се у судској пракси оружје у руци лешине са карактеристичним повредама истиче као доказ, да постоји дело самоубијства, а не злочина илн несрећног случаја — нарочито, ако нађене повреде (и по месту и по облику) одговарају обичним приликама код самоубијства. Тако је н. пр. (при иначе нејасним другим знацима) крвав нож у крвавој руци заклане лешине врло основана индиција, да се тиче самоубијце, који се преклао. Исто тако послужиће нам као веома јак доказ за самоубијство и та околност, ако у руци особе, која је од метка из ватрена оружја погинуле, нађемо иснаљен револвер. То је већ та.ко обична нојава, да случајеви те врсте могу и самог тужиоца завести, или му положај према браниоцу јако отежати. Нарочито, се то може деси"ги у оним приликама, где кслеђење није стручно вођено, или ако се тужилац нађе у сукобу са вештим и спремним браниоцем, а сам није довољно спреман из Судске Меднцине. Такав тужнлац неће, може бити, ни покушати, да и поред свега тога тачно и позитпвно искључи самоубијство и несрећан случај. Или све ако се и сети. да то покуша и да нред судом истакне, како злочинци по гдекада својим жртвама намерно утискују орушје у руку, не би ли свој злочин прикрилиикао самоубијство представили, не ће знати то судско-медицинским доказом да утврди, или неће умети да ослаби доказну вредност оних навода и Факата, што их је бранилац у корист свога клијента пред судом изнео. Неће н. пр. тражити, да се утврди, у којој је руци нађен нож код лешине, да према положају повреде или према томе, је ли жртва за живота била дешњак или левак, утврди или оспг'ри могућност сачоубијства; да ли је тај нож нађен (и оштрицом и врхом) таман у таком положају, који би одговарао приликама при самоубиству; да ли је реворвер био у руци »чтврсто и грчевнто« стегнут, или је очевидно тако лако и лабаво у њу утиснут, да се тек само о длан и о прсте ослањао; да ли не постоји могућност, да је погинула особа у самоодбрани против туђегнасиља или — може бити — у двобоју, с оружјем у руци, од другога погођена као жртва пала ит.д. А чим то не буде знао навести и утврдити или искључити, могу му и сви други основи тужбе пасги. И у судоким споровима, где аитање о мушкој сиолној несиособности (гтро1;еп1ла уегШз) игра важну улогу — н. пр. у случајевима силовања (са последицама),

у брачним парницама због мушке неспособнооти, у споровима о легитимности детета ит.д. — може вешт и у Судској Медицини добро верзиран тужилац доказним материјалом из областн Судске Медицине — н. нр. примерима ране мушке зрелости, случајевима ро^еп&ае соеипсИ е!" {уепегапсИ испод 10 година, роЈеиНае денегапсН при иначе врло сумњивој или слабој потенцији соешкМ ит.д. — убедити суд о ономе, што у својој тужби наводи, а што му противници (браииоци) оспоравају. 12. Судока Медицина у служби браниоца. — Још су чешћи случајеви из судске праксе, где се вешт п у Судској Медицини добро сиреман правник може истаћи као одличан, јаван или ириватан иравобранилац — нарочитоу споровима кривичне природе. Шта више, може се рећи, да баш у тој врсти примене правних принципа на случајеве из судске праксе прав- • ник највише и долази у прилике, где се може и мора послужити знањем и искуством из Судске Медицине, ако хоће да пма успеха. За доказ томе навешћемо само неколико најобичнијпх прнмера — а правници у судској пракси знаће их набројати још много више из свог сопственог искуства. Замислимо овакав случај — а таких случајева бивало је често и у иашој судској пракси. Суди се жеии, која је под оптужбом, да је отровала свога мужа. Сав доказни материјал терети оптужену особу; све прилике стекле се у корист државног или приватног тужиоца; шта више: и хемијска анализа утврђује дело тровања, констатујући, да је у деловима сумњиве лешине нађена довољна количина отрова: само бранилац доказује, да поред свега тога у овом олучају ипак не постоји дело тровања. Он н. пр. упорно тврди, да је нађена количина отрова дошла у тело покојниково: 1., као лек (ако се н. пр. тиче каквог тровања с морфијумом или кокајином код морфинисте или кокајинисте, или тровања снчаном код лица, које је за живота употребљавало сичан против какве кожне болести. опште слабости, грознице ит.д.); — 2., као супстапција, с којом је покојник већ по свом занимању радио или иначе морао непрестано долазити у додир, те је у тело примати (као што је н. пр. олово за слово-слагаче, лончаре, грнчаре, молере; арсен за кожаре; бакар за казанџије ; жива за раднике у живиним рудницима ит.д.); или 3. као ирепарат, који је покојник у нарочитој какој намери употребљавао (као што н. пр. неки (т. зв. арсеноФази) узимају сичан, да боље издрже напоре, да им је кожа лепша и коса сјајнија; или опијум и хашиш, да их занесе и опије; или беладону, да им зенице буду веће, а тиме и око изразитије) ит.д. У другим случајевима може опет бранилац доказивати и доказати, да је нађени отров у лешини могао у њу доспети и после смрти рецимо на тај начип, што дробови и други делови лешине при огправљању за хемијску анализу нису прописно запечаћени, па је у њих путем онај отров намерно потурен или случајно доспео; што је из мртвог (вештачког) цвећа, којим је лешина била окићена, или из металних