Полицијски гласник

С'1'1'АПА 180

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БГОЈ 23.

Једини, по изгледу основап, приговор овоме мишљељу могао би бити тај, да решење надзорне власти, којим тражи разрешење од одбора није решење пн одлука надзорне власти, већ јсдно просто тражење , и да је тек одборска одлука она одлукакоја производи законске последице. Такво мишљење било би неправилно према ономе што сам већ изнео, и кад се има у виду и то, да је одбор само извршилац решења надзорне власти. Истина је, да он то извршен.е може да одбије, али треба имати на уму, да је сам чл. 148. зак. о општинама одмах означпо и другу инстанцију, која Ке то учиннти — Државни Савет — и да таквим одбијањем одбор ризикује, да и сам буде уклоњен. Према овоме гпто сам до сада казао изилази: да решење надзорне власти, којим је тражено на основу чл. 148. зак. о општинама разрешење нредссдннка нли кмета, и одбор то разрниењо уважио, није извршпо, те према томе разрешенн председппк — кмет — има право жалбе Државном Савету; и да је Државни Савет надлежан за расматрање таквих рсшења. Љ. ЈоциЋ

ИЗ 0ТРАН0Г ОБЕТА

Нов начин утврђивања идентичности. — Како диевна штампа јавља талијански професор ТатаазГа пзнео јс у »ОагеМа Ле^П ОзреЈаП« (сада у »Агс1пуе; (ГЛпСћгоро1о§1е сгпшпе11е. Весетћге 1 908.) резултате свога дугога испитпнања о иоложају крвних жпла на полеђнни шаке. Он вели. да је „положај крвнпх жпла са свим сигурно средство за идентнфпковање личности. У крпминалној је служби Бертплонова метода скопчана са прпговорнма, којп јој се могу чинити у погледу времена и матернјалних средстава. А н дактилоскопија нма у толнко недостатака, у колико се кожа на врховнма прстнју лако може да поквари и пзоблнчн. Према тим двема медотама, нова је у престижу, п састоји се у томе, што се мрежа жила на полеђини шаке сппми н измерп ; то је довол.но да се другп пут идентпчност личности са највећом спгурношћу може утврдпти, пошто пигде нема лнчностн, код којих бп тај сплет крвнпх жила био једнак". У Гросовом Архиву за кримнпалпу антропологију и кримпналистпку (3-3. Всћ, 3. и 4. НеЛ) критикује се та нова метода за утврђивање пдентнчности помоћу крвних жила п не придајејој се такав значај, да ће моћн бити мпого узпмана у обзир прп решавању за међународну употребу методп за утврђниање идентпчностп. Једиио би се могла још узети као спомоћно средство поред бсртилонаже и дактилоскоппје, ради оријентације. Но и у том правцу старије су две методе пружнле довољно матерпјала, да кримннална слулсба може бити потпуно задовољена. Примена отисака прстију од стране злочинаца. — »Мипсћепег Кеие8(:е Касћ-

псМеп® у 391. броју од прошле годпне износе ингересантан чланак д-ра А. Рајса, из Лозане, из кога вадимо овај одељак : »На жалост, данас злочинци познају; вредност отисака прстију исто тако тачно као и иолицијски и судски органп, те се за то старају, да их на све могуће начине пзиграју. Курто-а, седамнаестогодпшњн убица баикара Геми-а у Па])изу, метнуо је три чагае на кујнскп сто, да бп заварао полнцпју, паих је предострожно Обрнсао једном марамом »роиг пе раз 1а188ег с1еа етргет(;е8 роиг ВеПШоп« (да не би оставио отиске за Бертилона), као што јо то признао једном полицијском чпновнику. Другп опет вештачкп отрљају н излнжу врхове прстију, а трећи пак (опаснакрађа уамерпкан-експресу. Париз) облаче рукавпце. У последње време делнквенти се служе једном са свим простом, алн всома успсшном методом, спомоћу које врхо.чп прстију постају са свпм глаткп. Оппс те методе немогуће је изнети у »Мнпсћепег Кеие81;е ^асћпсМеп«, пошто су оне врло много читане, те се не може узети, да бп то бпло и од безопасних пос.ледица«. Д-р Гајс је дао обавсштења, на који се начин постпзава горп.п цнљ хемијеким путем, и она су штампана у горе поменутој свесцп Гросовог Архпва. Заинтересовани чиновницп могу тамо наћи потребна обавсштења или код уредиика »II олп циј ск о га Гласн нка (( . Самоубиства у Петрограду. — Познато је, да број самоубистава у већим градовима растс нз годпне у годину. Али опо, што Истроград у овом погледу нарочнто карактерише, то је, да се ово рашћењс самоубистава показује поглавито код младих личности нспод 19 год. Према објављсннм статистпчким подацима, број самоубица испод 20 год. изиосиоје: у год. 1904, 17%, у 1905, 12°/ 0 . у 1906, 13°/ 0 , и у 1907 19°/ 0 . Међу младим самоубицама највише пх пма од 18 и 19 год., ређе од 17. У току прва 4 месеца год. 1908 било је 364 покушаја самоубнства, од ког броја 33 долази на децу од II до 17 година. Интересаптно је, да у овом броју има вшпо девојчица но дсчака. Најзад, рашћење самоубистава парочито иада у очи код школске младежи. Број ових самоубица износп: у 1904 год. 13, у 1905, 26; у 1906, 35; у 1907, 44 п за прва четири месеца 1908 год. 16. Отровом натопљене цигарете. — У кримипалним романпма чешће се помиње, да се злочинци служе отровом натопљеним цигарама н цигаретама. које кад се пуше брзо постизавају смрт пугаача, не остављајући ппкаква трага за собом. Да такве отровне цигаре н цигарете и у стварностп постоје, доказује случај који се јула месица прошле годнпе десио У Хамбургу. Дрогиста Лаутербах пз Лајппига, који је хтео отиутовати за Источпу Африку, како дневие новине јављају, нађен је ноћу на једном стоварпгату у бесвесном стању. Кад се по<-ле вигае часова повратио из заноса, изгубио је моћ говора. Писмено је објаспио, да му је неки тетовиран човек дао једну цпгарету, послс чијег се пушења

осетио слабим, па се по том онесвестио. Његов пасош, сат, кеса с новцима, све ствари од вредности, па н папири, по којима је предао пртљаг на железници — све му је то било покрадено. Пртл>аг је такође био већ нодигнут са железничке станице. Истрагом се утврдило, да је цигарета морала бити натопљеиа етерским зејтином, гато је разлог да су и гласне жице жртвине попустиле. Алкоход и самоубиство. — Веза алкохола са злочином довољно нам је нозната, док је мање познат однос алкохола са самоубиством. Ири том се може имати посла са ненамераваним самоубиством, индиректним или директннм. Прво се јавља и. нр. лриликом бесмислених оиклада у пијаном заиосу; н. ир. ко може у неком кратком одређеном времепу да поједе внгпс меког спра пли земичака, ири чему лако наступа да се човек задави; пли да ли можс пеко да испије извеспу већу колпчину ракнје ит.д.; илп да иско пзвргаи какво друго, будаласто и опасно дело. Врло је рстко нндиректио самоубиство алкрхолом. Позпат иам је један случај, где је једаи отац потражио свога умно оболелог сина у болппцп за душевие болестп, изашао с њнм из завода, опио га, па му утиспуо у руке револвер, захтевајућн од њега, да га убије.- Снн је био лукавији, опио је оца, тако да је овај заборавио на свој план; отац је тек сутра догаао к себи п учинно један слаб покушај самоубиства. Напротив, врло је чест случај, да се самоубнца опнја да бн добио храброоти, п тек у иапптом стању извршује дело. Његов нагон самоодржања био је, дакле, тако велпк, да га је тек извесном дозом алкохола могао ослабити. Скоро је објављен случај, како се наппло једно друштво младих људи. Један је од њих предложио, да цело друштво вуче коцку и на кога она падне, да се тај убије. Коцка је пала на једнога пекарскога калфу, који је одмах извршио самоубиетво. То јс јединствен случај, који смо нкада чптали. Спасоносно средетво противу самоубнства неоспорно је и борба протнву алкохола, којп је такође један од чешћих узрока са.чоубиству.

ПОУКЕ И ОБА.ВЕШТЕЊА Учпп.ена су нам опа нитања: I Суд општпне роћевачке, актом својим Бр. 474, пита: »Суд ове онгатине, саставио је свој буџет прихода п расхода за рачунску 1909 год. и иоднео га одбору на преглед и одобрењс. Општинс.ки одбор ни иајмање се није хтео придржавати закона и његовпх одредаба, тако на ирвом месу плату деловође смањио је на 600 дин. годишње и ако је буџетом предвиђеиа 720 дин. по чл. 118. зак. о општ. јер ова опгатпна има 600 пуиолстних грађана.