Полицијски гласник

СТРАНА 186

•ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 24.

са кратким личним описом; 2) индекс тражених лица, у који се по азбучним одељцима бележе само имена тражених лица, поред којих су назначени само редни бројеви, нод којима се налазе заведене потернице тих лица у првој књизи и 3) секциони журнал , у који секциони шуцман свакодневно по азбучним одељцима из хотелских књига своје секције уписује све путнике са овим рубрикама: датум доласка, број хотела (ради краткоће сваки хотел у једној секцији носи по један број), име и презиме путника, занимање и одакле је дошао, н. пр. | 3/У | 12 | Карло Вајл ј трговац ј Хамбург ј. Све три су књиге у виду дебљег нотеса и могу се згодно у џепу носити. Кад шуцман дође у хотел он обично седа за своје место у портирској соби, где се и књига за путнике налази, сравњује имена путника са индексом лица која се траже и ако би се које име подударило, онда се по оном редном броју поред имена гледа и у књигу тражених лица због ближих података о дотичноме, па се према томе даље и поступа; по том се путници ту на лицу места уводе у секциони журнал и на послетку се траже од портира ближа обавештења о коме лицу. За знак да је књигу путника ревидирао секциони шуцман повлачи једну црту испод последњег уписатог путника у хотелској књизи и ставља иницијалс свога имена. По овом знаку се надзорни чиновници — комесар или наредник изненадним ревизијама уверавају да ли секциони шуцмани врше редовно своју дужност. Листе које се шаљу квартовима сравњују се.тамо са »потерничком контролом«, да- се међу путницима не налази какво тражено лице, те се на тај начин над путницима води дупла контрола. Секциони шуцмани опште по хотелима у главноме са портирима, који су по готову полицијски повереници, ма да иначе не стоје ни у каквој зависности од полиције. Полиција га, истина, за неправилности у иријављивању може казнити, али се она ретко тим правом користи и радије по што-шта кроз прсте прогледа и дејствује да се неправилности више не десе, јер кад се портир почне кажњавати, онда је крај добрим односима између њега и секционог чиновника, без којих се служба не да како треба вршити. Због тога у случајима портирске неподобности за полицијске циљеве полиција радије дејствује на сопственика хотела да га другим замени. Шуцмани су нарочито упућени да са целом хотелском послугом, а особито са портирима, одржавају што боље везе. Због тих личних веза секциони шуцм^ни обично остају стално у једном додељеним секцијама. Обилазећи једном приликом хотеле са њима имали смо прилике да се и лично уверимо о тим добрим односима и како их по хотелима сматрају у неку руку као лица која хотелу припадају. Ну и поред свег тог љубазног општења они ипак своје понашање и тако удешавају, да у исто време одрже свој и углед власти.

Преко послуге, а у првом реду портира, свршавају се сви послови у односу према путницима, а ретко кад и по неопходној потреби шуцмани предузим&ју лично какву акцију. На тај начин полиција сазнаје све што јој треба а да путници, изузев ванредне случајеве, не буду узнемиравани, они управо ту контролу и не опажају. По потреби секциони шуцмани у сумњивим случајима извешт^авају надлежно политичко одељење или кривичну полицију, чији органи предузимају даље опсервације и поступање према дотичноме путнику. Пошто секциони шуцмани обиЈ)у хотеле и тамо сврше свој посао, онда долазе и искупљају се око 11 часова пре подне у једној великој дворници у президиуму, т. зв. сали за конФеренције, где довршују потребне писмене радове у колико их који буде имао, а од 12 до 1 часа траје конФеренција, на којој им се саопштавају сва тражења, која они одмах убележавају у поменуте две ручне књиге. У тој дворници сваки секциони шуцман има свој Фах под кључем, у којем поред осталога чува и све раније ручне књиге за своју секцију, особито секционе журнале, који садрже имена путника по азбучном реду. У ово се време свршавају и послови око изналажења адреса појединих лица. Питања у овом правцу могу бити званична, а могу бити постављена и од приватних лица. Кад приватно лице желн да дозна где је какав путник одсео или где је раније седео, онда на нарочитој листи, коју у полицији добија за 25 пФенига, бележи име и занимање односног лица. По таквим цедуљама сви шуцмани у исто време гледају да ли тражено лице станује — односно да раније није становало — у коме хотелу њихових секција, па се резултат бележи на тим листама, које се сутра дан лредају интересованом лицу. Сваки шуцман, дакле, прегледа секционе журнале своје секције. Да се не би нрегледале све раније књиге, што би узимало много времена, потребно је да се наведе бар година у којој се дотично лице бавило у Берлину. (НАСТАВИЋЕ ск) Жив. А. Лазић

ПСИХ0Ј10ГИЈА ЗЛОНИНА и ЗЛОЧИНЦИ СПЕЦИЈАЛИСТЕ (СВРШВТАК) »И у пркос свој грозовитости призора већина људи осећа да их нешто привлачи месту несреће; не мОже се порицати ни то, да целокупна појава пружа чак и неког естетичког уживања. Код деце су при том сви ти душевни моменти само мало развијени, а други су напротив више развијени, који опет код одраслих оскудевају. Паљење жижице пружа детету нарочнту драж, која је сигурно више повећана строгом забраном, коју су им родитељи за то издали. Дим, пламен и његово разнобојно обличавање надражују дечју Фантазију; а разоравање, које врнш пламен, задово-

љава им тајни садистички нагон.... Интересантно је, да се код одраслих људи каткад у моментима узбуђености или растројства несвесно или само полусвеспо понављају те дечје радости. При том се н. пр. са свим без потребе упали жижица и дуго се гледа у њен пламен.... Укратко, то ту ^иакх атавизми, повраћаји ка доба детињства.... 8 И гордост и частољубље доводили су до извршења паљевина. Баш дечја гордост учинила је паликућом раденика X. у Јансдорфу, где је био као сигналист код ватрогасаца. Другови су му често пребацивали, како не уме правилно да свира за узбуну због ватре; то га је јако љутило и после једног таквог прекора, кад је свршио пред вече рад, отишао је ка једном стогу сена и запалио га. По том је околним путем потрчао кући, узео свој рог којим је давао сигнале, и дувао је у њ као подивљао по селу, тако да су му то понашање морали забранити. Ускоро по том, падне на њега сумња, да је он извршио паљевину, те је после подужег порицања признао дело. Једна је паљевина са необичним и чудноватим мотивом недавно суђена пред кривичном комором у Фленсбургу. Суд је осудио на годину дана затвора једног шеснаестогодишњег слугу, који је у Сандбеку запалио дворац свога господара. Као разлог своме делу изнео је дечко, да је, желео да га господар пошаље као јахача у Капелн, да доведе ватрогасце. Познат је случај (који се тек у новије време јавља), како је један сеоски учитељ био тако незадовољан са својим рђаво плаћеним звањем, које му је ра-. зоравало нерве, да је неколико пута чинио пох^ушај да запали школу, док најзад није постигао желЈвни успех. Овде немамо посла ни са каквим младим, нити са каквим необразованим човеком. Па ипак за то наилазимо на исту варљиву логику. Тај човек ставља у опасност можда свој једини извор прихода, на који је он у опште упућен. Он превиђа, да ће са својом нервозном наклоношћу и у свакој другој школи наићи на исту досаду. Онда је, свакако, морао хтети напустити свој позив. Али то је могао учинити и да не постане паликућом. Мора се, дакле, узети, да га је на дело нагонило незадовољство у позиву (можда је противу своје воље постао учитељем) заједно са неописано дубоком мржњом према месту свога рада; могуће је, да је постао злочинцем и потпуно свесан своје немоћи, да том паљевином побољша своју будућност. И љубавна наклоност постала је мотивом за паљевину. Једна је млада девојка пет пута једно за другим вршила паљевине у своме селу, да би се за време узбуне приликом паљевине могла састати са свијим драганом; родитељи су јој били строго забранили то састајање и добро су пазили, да она то не чини (Ботћгозо, Бег Уегћгећег). Једна је девојка извршила паљевину, надајући се, да ће на стражу код ватре бити одређен један жандарм, кога је