Полицијски гласник

4,-

ВРОЈ 24.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 187

чешће виђала и који јој се допадао; мислила је, да ће ту наћи ирилике, да дође с њим у додир (Н. Огозз' АгеМу, 20 В<1, 8. 86). Врло јовагкна чињеница, да ни један злочинац не говори више о спојим намерама као паликућа. Он се издаје често испољавањима, како се његове мисли носе планом за извршење једне паљевине. Радо прети паљевином која предстоји; то психолошки може да буде у вези са његовим мотивом, осветом, злурадошћу, обешћу и т. д. Неки пут пише писма са претњом за паљевину, чешће изврнутим рукописом, или их(још мање предострожно) даје да му други пишу. Или усмено изјављује, можда чак н са претњом, да ће овде или онде у одрсђено време бити ватра. Паликућа се (исто тако крадљивац и т. д.) неки пут сам учини подозривим на тај начин, што прибавља себи такав аН1М, који је у потпуној супротности са његовим обичннм начином живота; он н. пр., у оскудици других сведока, тражи такву личност (н.пр. кога укућанина), с којом никада није општио, поред свег тог, што већ годинама станују у истој кући. Или злочинац је ради припреме и искоришћења свога дела на кратко време пре тога осигурао имање на знатну суму, тако да при том пада у очи са својим захтевима у обилности осигуране суме. Или паликућа се добро снабдео са петролеумом, којим је натопио средство за паљевину, а у трговини, нарочито у малим местима, утврди се, да је купио много више петролеума но што то чини у редовним приликама. Столар, који хоће да запали своју радионицу заједно са алатом, потпаљује ватру са шушкама. Чак и извесне врсте жижица често су послужиле као проказивачи злочинца. Други опет паликућа послао је без икаквог нарочитог повода своју децу код кога комшије или прпјатеља, да би осигурао децу од опасности пожара. Трећи је злочинац без икаквог разлога приликом недељнр шетње носио собом полицу осигурања од пожара ^ЛУет^аН;). Психолошки пада више у очи случај понашања паликуће приликом појаве и за време трајања ватре. Услед створене сигуације, ту се појављују нарочите особености. Како је паликућа већ припремљен на слику пламена и како је сам хтео појаву ватре, шега то неће тако преплашити као другога, неприпремљеног човека. Свакако да неки карактер, који се не узнемирава лако због сваке ситпице, и у тренутку озбиљне опасностн, сачува одлучну мирноћу која се не да лако разликовати од хладнокрвности онога, који види пред собом успех свога плана. ? Погруженост и страх пеки пут су изазвале спољну мирноћу услед узетости мисли; тада, можда, стоји ту учинилац не делујући ни у колико, док сви други раде на спасавању, или пак сипа несразморно мале количине воде на велики пламен, или полива мета, која су од ватре још са свим неднрпута, или спасава од своје имовине само ствари незнатне вредности. Са свим се слично понаша и невин човек, који је при погледу огромне елементарне силе н при помишљању на величину несреће са свим изгубио главу, тако да се не уме да нађе, па му се чак и механички покрети удова одузму. * Злочини аротив железница. Ови су злочини стари готово исто толико колико и саме железнице. Ни код које врсте злочина нема се толико посла са тако званим дечјим лудоријама, као овде. Свакако да ту долази у питање као мотив још и понуда за осветом или у са свим ретким случајевима, н.пр. у Русији, политичка мржња (ваља се само сетити ужа • сне железничке несреће у Борки-у, којом је приликом требао да падне као жртва Александар III.). Махом се ту има посла са злочинцима који врше дела из детињске радозналости и радостн у рушењу. »Хтео сам један пут да видим кад нскочи воз из шина", чести је одговор на питање, шта је побудило злочинца на дело. Августа месеца прошле године ухапшена су два атентатора на брзи воз Берлин — Кистрин. Два дечака, који су хтели да виде искакање воза из шииа, положили су били прагове преко шина, не би ли успели да искочи из шина берлински брзи воз. Кад је воз сам саби прокрчио пута и само мало застао, покушали су дечаци да метну гвоздене полуге и брвна на споредну пругу, те да би искочио из шина други воз, који је долазио са противне стране. Исти је мотив руководио два дечака, стара 13 и 14 година, да покушају изазвати искакање воза из шина у РиксдорФу код Берлина, положивши на шине камење и гвоздене штапове. Један је имућнн млинар постигао да искочи воз из шина на тај начин, што је натрпао на шине брвна и камење. Он је са железничкпм друштвом имао спор за неку накнаду, па је хтео на тај начин друштву да се освести. Приликом тог злочина три су верна железничка службеника изгубила живот. После дужих нап>ра кривац је ухваћен и осуђен на четрнаест година робије. Дело је признао кад је пресуда била већ изречена. У близини Салцунгена пре извесног времена искочио је из шина један воз услед намерно погрешно постављење скретнице. Злочинци су хтели да наморају владу да пристане на њихов предлог да се ту направи нова скретница. У оном делу пруге Берлин - Париз, који пролази кроз рајнску долину, примети једне ноћи један чувар пруге масу прагова, који су били вештачки, жицом и шраФовима, притврђени за шине. Неколико минути после тога откровења наишао је из Париза брзи воз, у коме је био један руски велики кнез. Наравно, да се одмах узело, да је ту умешан прст револуционара противу рускога веледостојника. У толико се више зачудио свет, кад је после извесног времена. као извршилац тога дела ухваћен онај »ревносни« чувар пруге, који је дао сигнал возовођи на неколико метара пред препреку. На

тај је начин хтео да дође до премије, која је одређена за железничке службенике, који се иокажу ревносни и спрсче такве несрећне случајеве. Кад се пуца и баца камењем на железничке возове, то се догађа из обести, радости због штете или из злурадости. Онда се има посла са злонамерним поништајем ствари. Да најзад и пожуда за добићу п користољубље могу битп мотив у таквим злочинима, може послужити као доказ овај случај, који се десио Фебруара месеца прошле године: Гостионичар Дарден, који је био један од повређених путника приликом железничке несреће на прузи 8раа-Бап<1еп, и који је својим исказима побудио сумњу, да је стајао у вези са злочинцима, убио се. Дарден је ушао у воз на станици Овериу, која је удаљена 400 метра од места песреће. Пре краћег времена Дарден је добио 400 динара оштете због неке мале повреде на железници. Сад се надао, да ће прилик.ом веће повреде при искакању воза из шина доћи до знатне суме новаца на име оштете. Д. В. Баки1<

ПОУКЕ И 0БАВЕШТЕЊА Учињена су нам ова пигања: 1 Суд општине варошице Варварина актом својим Бр. 877, пита : »Један каФеџија овдашњи, поднео је тужбу (а та је тужба била усмена) да му је извесно лице из Катуна остало дужно 4 90 дин. од учињеног трошка у његовој каФани, па је тражио да кмет од њега ту суму наплати и прода њему. Кмет је усмено улитао дужника : да ли дугује кафеџији 4*90 дин. и овај је одговорио да не дугује ништа и да он тај дуг не при8наје. Када је поверилац чуо одговор дужника како му не признаје ништа, одмах је положио таксу за забрану, али како му је немогуће било одмах доказати што се у тачки 3., 4. и 5. § 399. грађ. суд. постул. прописује, то је у место тога дао каосигурност јемство на сто двадесетод вредности тражења, и тражиоје да се узабране дужникове ствари, које је на рамену и у бисагама носио. Кмет, на основу плаћене таксе и датих 20°/ о кауције извршк забрану и одузме дужникове ствари — бисаге — укојима је било: једна велика воштана свећа за славу, 2 леба, 1 кило зејтина, 1 кило пиринча и 1 кило шећера. Све то по процени вредило је 4'30 динара. Како није дужник хтео да ове узабрањене ствари преда кмету, то му је кмет силом власти са рамена скинуо и предао суду. После све ове процедуре дужник тужи кмета овог суда јагод. првостеп. суду, што му је овај одузео силом власти његове ствари, ударајући нарочито на то, што је ове ствари купио за славу, и апелујући да му се свећа коју је купио за славу но може узети за наплату дуга.