Полицијски гласник

СТРАНА 188

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 24.

Моли се Уредништво за обавештење: да ли је кмет за овако што крив. и да ли може одговарати пред судом када је вршио оно што му закон налаже. Ово је потребно да се зна, јер су овакви случајеви кметског суђења врло чести, па их треба сачувати од одговорности ако је оваква радња противна закону«. — На ово питање одговарамо: По § 6. и 13. грађанског судског поступка кметови по селима могу судити све спорове у вредности до 10 динара, на начин тамо прописан, и такве су њихове пресуде извршне. С обзиром на ово. и на наређења § 9. истог закона они могу дозвољавати и забрану, као средство обезбеђења у границама поменуте вредности. Према овоме, нема у начелу грешке у раду поменутог кмета, што је у опште ушао у оцену питања о обезбеђењу. Али он је погрешио у томе, што није од поверпоца тражио доказе о постојању дуга, као што тражи § 377. поменутога закона, јер се кауција, о којој говори § 400. овога закона, даје само као гаранција да се утврди постојање оиасности дуга, а не и постојање самога дуга. Чим, дакле, дужник није признао дуг, а поверилац није поднео никакве доказе о постојању дуга, онда се забрана није ни могла ни смела одобрити и извршити. Овој забрани, у осталом, није било места ни по томе што је дуг механски, а већи је од 10 гроша чаршијских, те се по § 10. уредбе механско у опште не би смео наплаћивати чак ни онда, кад би дужник признао његово постојање., Према свему овоме. у радњи дотичног кмета има погрешака, које могу бити предмет судске оцене по чл. 28. Устава земаљског. У осталом, његова радња у опште не показује поступак непристрасног судије, кад је на прост захтев кафеџије узео у попис и одузео и славску свећу, која се по верским обредима сматра као нешто свето, ма да је грађански судски поступак не изузима од пописа, јер се не да претпоставити, да се дуг, кад би му било места и кад би био доказан, не би могао наплатити од дужника ни на какав други начин, него баш продајом ове свеће. Треба, дакле, саветовати кметове, да се при свима суђењима руководе само обзирима правде и законитости, и онда ће избећи могућне одговорности. Све ово што смо казали о праву кмета важи, наравно, само у том случају, ако је овај посао вршио кмет села Катуна, и ако је ово село у саставу те општине. Ако је, међутим другчије, па све ово буде радио кмет из саме варошицс Варварина, онда је он за ово био ненадлежан. О томе нека суд види шире објашњење у бр. 19. »Полициског Гласника« за годину 1907. у овој рубрици под I. II Суд општине грбавачке, актом својим Бр. 853, пита : » Један грађанин из Г. Матејевца, тужио је бно наследнике једне масе за издање тапије, и ови су осуђени да то учине,

Против ове пресуде они су изјавили жалбу и иредали је пошти па повратни рецепис. Жалбу нису снабдели таксом од 4 динара, као што је требало по закону о таксама јер су два потписника, него само са 50 нара динарских. Моли се уредништво за обавештење, шта ће суд радити са овом жалбом — да ли да их позове наредбом да доплате таксу ; да ли да жалбу, као недовољно таксирану, остави у архиву ; или, на послетку, да пошље акта суду са оволиком таксом, колико су положили. Ако уредништво на))е да их треба позвати наредбом, па то суд и учини, а они, међутим. не хтедну доплатити таксу, шта ће тада суд да ради«. — На ово питање одговарамо: Кад жалба није снабдевена довољном таксом, онда је суд дужан, да по чл. 9. закона о таксама нозове жалиоце, да у року од 20 дана допуне таксу. Ако они то не учине у остављеном року, оида ће суд њихову жалбу оставити у архив, пошто о томе донесе кратко решење у смислу поменуте законске одредбе. III Суд општине села Обреновца, актом својим Бр. 942ј пита: »1. Овоме суду поднесено је на изршење једно поравнење, које је постало извршним, по коме се тражи наплата главног дуга у 200 и трошкова 50, свега 250 динара. Дужник је једна пунолетна девојка, која нема ништа од имања како покретног тако и непокретног, сем онога што је спремила на име Дарова за удају. Да ли се ови дарови могу узети у попис и продати ; 2. Хоће ли се наплаћивати такса, изложена у § 23. грађ. судског поступка и онда, кад неко лице подигне тужбу за грађански спор, па одмах од овога одустане тако, да суд није по тужби предузимао никакав рад, него само ову завео у деловодни протокол? 1( — На ова питања одговарамо: 1. § 471. грађанскогсудског поступка, није изречно изузео дарове од пописа и продаје. али је он поставио правило, да се дужнику мора оставити најнужније покућство, преобука и одело. Према томе, суд мора бити пажљив, и обазрив, да при извршењу пресуде према овој и иначе сиротој девојци не повреди ова законска наређења, кад већ сам поверилац није нашао разлога да сачека наплату до бољихприлика свога дужника; и 2. Кад по једној примљеној тужби суд ништа не буде нредузимао и радио, онда по духу § 23. пом. закона. нема права на наплату таксе. IV Суд општине јошаничке, актом евојим Бр. 2067, пита : В У § 23. грађ. судског поступка побројане су извесне таксе, које општински судови нанлаћују од пјбеКе стране у корист своје касе.

У члану 10 закона о таксама!- опет стоји: да се ни једно ппсмено, такси подложно, неће узети у поступак, док се прописном таксом не оптерети, па чак стоји и то, да ће се државнп и општински органи казнити петогубом таксом, ако оваква писмена узму у рад. Ова два законска прописа косе се; с тога је суду неопходно потребно знати, по коме ће законском ггропису поступати — да ли по § 23. грађ. суд. пост. или по чл. 10. закона о таксама?« — На ово питање одговарамо: Нису ни у каквом сукобу поменута законска наређења, јер чл. 10. закона о таксама говори само о оној такси, коју општински судови наплаћују у маркама за рачун државе по тачкама: 87, 87. а 88. закона о таксама и другим специјалним законима, а такса нз § 23. грађ. суд. поступка наплаћује се у новцу, и то од губеће стране, дакле тек по свршеном спору. Што се тиче питања о попису воденица, уредништво па то неће да одгов ; ара, јер је у бр. 6. овога листа од ове године, дало опширно обавештење на слично питање. Нека суд тамо потражи одговор за себе, а од сада нека нагна своје органе, да пажљивије траже оно, што у листу излази. V Деловођа општине кумодрашке питао је, да ли су општински судови према § 12. Полиц. Уредбе и 43. крив. Суд. постулка, изузети од суђења за случајеве из § 375. 375. з кр. зак. и 12(5. закона о шумама. — На ово питање нећемо да одговарамо, јер је оно опширно расправљено у бр. 20. Полициског Гласника за 1908. годину под I, али га деловођа није хтео прочитати. Нека нађе поменути број, па ће наћи оно што му треба, а други пут нека редовно прати оно што у листу излази, кад се већ не може наслонити на своје знање, па неће чинити излишна питања.

СЛУЖБЕНЕ ОБЈАЈВЕ ИЗ ПОЛИЦИЈСКОГ АЛБУМА Београдској полицијв пао је шагс.а 7. гек. мбо. један редак малолетни злочиначки тип, каквога тешко да је до сада код нас бидо. Готово је невороиатно ко.шко је он крађа за релативно кратко иреме као малодетник починио. У иедељу 31. нр. мео. око 1 часа по нодне извршене оу четири онасне крађе у меоароким баракама на Краљевом Тргу, пред самом Главном Полицијом и жандармеријеком каоарном, за време док оу чистачи још чистили пијацу. 6 тек. меоеца но подне опет је обијена једна месарнпца на нстом тргу и из ње однето 96 динара. Иотога дана у вече око 10 часова ноћни стражар на томе тргу иримети једну другу месарницу отворепу и у њој човека, коме пође са питањем : ко је. На ово питање месго одговора полетело је из месарнице једно ђуле — тег — који у мало није стражара но-