Полицијски гласник

ВРОЈ 25.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 195

На крају месеца шаље се Министарству Унутрашњих Дела извештај о броју путника по' хотелима све три врсте и бројни однос по иародностима. 0 лицима која се.настане по приватним становима — собама з& ©амце — овај одељак не води рачуна, већ пето. одељење преко, кримипалног чиновника односног кварта или политичка полиција за своје циљеве. ( свршиће се) Жив. А. Лази-ћ

ИЗ СТРАНОГ ОВЕТА

Један интересантан случај аутосугестије. — У једном селу близу БудимПеште живео је Јохан Гебелес, древна пијаница, која је у својој напитости увек на страховит вачин злостављао своју добру жену; у иочетку 1 897. био је своју жену толико једпом цепаницом по глави, да је она онесвешћена морала бити пренесена у болницу и из ње је могла бити иуштена као излечена тек иосле четири месеца. При саслушању, услед неспретности, изјавила је, да је сама нанела себи повреде, у времену кад је сама била у кући. Место ,да је то Јохана опаметило, он је поступао са својом женом још грубље, кад се ова вратила кући. Једне летње недеље био је Јохан у механи сасвојим »мокрим братом® Антоном Филепом; из механе су изашли доцкан у вече, и то мртвн пијани. У повратку кући срео их је Јохан Ђери, двадесетогодишњи младић и добацио је неколико речи пијаним друговима, који су се тетурали у ходу. Одмах по том раставили су се пијани другови; Филеп је ушао у своју кућу и убрзо заспао, а Гебелес је застао своју жену у дворишту, и, по свом обичају, одмах је почео јурити је штапом да је бије. Жени је пошло за руком да се спасе бегством на улицу. Побегла је својој матери и тужила јој се сва уплакана. Мати је била ужасно раздражена јога и због ранијих саопштења о злостављањима; сада је дохватила један оштар кујнски нож, пожурила Гебелесу, нашла га да тврдо спава на земљи и свом снагом задала му два ударца ножем у груди. Рањеник се пеколико секунада трзао, па је по том умро од унутарњег крволиптења. Међутим је пијани друг Филеп имао врло немиран сан ; неколико пута је у сну довикивао Ђери-у, да остави на миру његовога пријатеља ; тако исто неколико је пута гласно викао : »Ђери ! Ђери !« Кад је сутра дан устао, испричала му је жена историју о ноћашњем убиству, које се већ рашчуло свуда по селу, за тим, да је се убица драговољно јавила власти, као и то, да је сад већ заједно са ћерком у затвору. Филеп је запањен слушао своју жену, али није рекао ни једне речи. После неколико дана пријави се Филеп полицијској власти и на протоколу изјави следеће: Он се поменутог вечера враћао кућп заједно са Гебелесом, и тада

је Ђери ступио с њиме у свађу, извадио нож и два пута убо Гебелеса. Он — Филеп — је рањеника отпратио до куће, положио га на простирку од јагњећег руна, па је се пијан вратио кући и за столом заспао. На ту доставу Ђери буде притворен. Истрагом буде утврђена неоснованост тога окривљења, те иследни судија пусти Ђери-а из притвора. У марту месецу био је главни претрес код будим-пештанскога поротнога суда. Сведок Филеп поновио је са свим одређено своју оптужбу и детаљисао је. Председник (окривљеној): „Шта имате ви да кажете на ово ?« Окривљена : »Он лаже ; ја сам тога човека избола ножем у својој ужасној разјарености". Филеп: »Она лаже; ја сам својим очима видео, кад га је Ђери убо ножем, мени је рањеник пао у наручја и ја сам га отпратио кући«. Председник: »Али на улици није нигде било трагова од крви, тако исто ни у дворишту, нити на вашим хаљииама. Шта више ране су биле од неког великог ножа«. Филеп: »То не могу да разумем. Алп на истинитост мојих исказа готов сам да положим заклетву«. На основу стручњачког мишљења, од сведока није примљена понуђена клетва. Убица је ослобођена сваке казне, пошто је дело извршила у највећем душевном аФекту, и што је доказано, да су живот и здравље њене кћери били у опасности од испада пијанога мужа. Филеп још увек тврди, да је Ђери био убица. Решена загонетка, — Пре неколикб година били су становници једног малог штајерског села неколико месеца у највећем раздражењу и недоумици. Сеоска општина протезала се дубоко у планину, чија је северна страна била покривена шумом, док је на јужној страни била између винограда по где где нека мала колиба појединих сопственика. Раздражење становништва изазвано је тиме што су у кратким међувременима налажене раштркане и разбацане плајвазомписане цедуљице казниме садржине (увреде величанства, грђење влаети и њених органа, онасне претње итд.); цедуљице су налажене на разним местима у селу, делом разбацане по земљи, делом прикуцане по кућама или обешене на виноградске тачке. Истрага је утврдила, да је те цедуље неко у злој намери распростирао, те је на основу тога падала сумња на разне личности у општини, према томе на како је раФиниран начин измишљена садржина цедуљица, или на којим су местима оне на^ене; тако је седам становника тога села притварано и дул^е времена држано у затвору. Али кад киша од цедуљица није простајала за све време док су осумн .ичени лежали у затвору, цела је ова ствар остала за истражнике загонетном. Кад се тај догађај налазио у изложеном стадијуму позван је један виши полицијски чиновник из оближње велике вароши, који је одмах у почетку истраге

обратио сву пажњу на цедуљице, које су биле приложеие актима као — согрога с1еИоМ. Испитивањем свију цедуљица истрага је већ била показала, да су у њима исте погрешке у правопису, исти начин излагања, исте погрдне речи, што је пружило полазну тачку, да је све те цедуљице писала једна иста рука; даље и то, да се садржина цедуљица односила на такве личне односе, које је могао знати само човек добро упознат са месним приликама. Новоме иследнику пало је нарочито у очи нешто друго, на иие то, да су разне цедул>ице биле од разних врста хартија, као беле, отворено и затворено плаве, коцкасте и пругасте, као и од жуте и мрке хартије за паковање. То је дало новода закључку, да сироти и необразовани људи, као што су били притворени сељаци, нису били у могућности, да располажу толиким развоврсним сортама хартије, те дакле да нису могли бити ни прави кривци. Па где се онда имао тражити кривац? Већ при расматрању акта, иследнику је пала сумња на једнога петнаестогодишњега дечка, који је чешће саслушаван као сведок, а који се такође налазио у општини, пошто је био близак сродник председнику општине. Падало је у очи, да је већином он сам био тај, који је видео извесне личности, како растурају цедуљице, док су их и други морали и требали видети. Тако исто изгледало је необјашњиво како то, да се траг злочинцу није могао пронаћи прилпком ноћних жандармериских потера, којима се увек придруживао председник општине, заједно са својим младим сродником, већ су увек и после тога налажене цедуљице казниме садржине. Та сумња појачала се у иследнпка подацима које је прибавио за време прве истраге. Председник онштине, са изузетком свога потписа, био је неписмен, те га је у послу помагао млади сродник, који је, услед своје болешљивости, мало био заузет послом. Тако је могао иматн прилике, да му дођу до руку акта из разних места. Изгледа да је ту нашао и извор, да дође до разноврсних хартија. Иследнику је најзад пошло за руком да утврди, да су се разне цедуљице потпуно поклапале са местима где је на разним актима била исечена или исцепана хартија: поклапање је било потпуно и по величини, и по Формату, и по врсти хартије и по местима где су исцепана. На тај начин, није могло бити више сумње, да је цедуљице исписивао више пута помињани дечко, као и то, да их је сам и распростирао. На основу прибављених доказа иследник је ставио у притвор председниковог сродника п затим га спровео оуду, те је тако завршио свој посао. Тек на даљем судском ислеђењу дечко је потпуно признао дело, изјављујући, како му је чинило задовољство, кад је на некога бацио сумњу да је кривац, те је на основу тога овај био притваран.