Полицијски гласник

ОТРАНА 196

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

Учињона су нам ова питања: I Суд општине радујевачке, актом својим Бр. 1585, пита: »Овдашње стовариште соли, актом својим од 6. маја тек. год. Вр. 035, опровео је суду овоме Јована Боболана земљ, из Прхова, који је ухваћен у крађи соли приликом истовара из шлепа, па је молило, да се за ово дело по закону казни. По извршеном ислеђењу утврђано је, да дело крађе постоји, с тога је суд овај пресудом својом од 14. маја тек. године Бр. 1319 казнио Јована са три дана затвора, поред тога осудио га је на плаћање и других трошкова у суми од 8 дин. Кад му је ова пресуда на потпис саопштена, суд је овај одмах писао општини Прховској да над Јованом изврши пресуду, но суд општине прховске актом својим од 24. пр. м-ца Бр. 1018 одговара, да Јован Боболан није радио на истовару соли при овд. стоваришту, већ његов старији брат Александар Боболан онд. који је ову крађу извршио и требао бити кажњен, но да је он лажно своје име показао како стоваришту тако и суду, па с тога ову казну над Јованом није ни могао извршити. Моли се уредништво за објашњење, како ће се и над киме извршити ова пресуда а да суд не падне у грешку, те да тиме на себе навуче одговорност? к — На ово питање одговарамо: Да се је тај суд користио наређењима § 15. и 16. Полицијске Уредбе, и одмах осуђеног крадљивца ставио у затвор, чим је пресуду изрекао, он сада не би имао нотребе да разбира : шта ће да ради. Осуђени би издржао затвор, и лажно му име не би ништа помогло, јер је тај суд знао, да је он извршио крађу, те није било никакве зебње, да ће неко други понети одговорност. Са свим је другчија сада ствар, кад прееуду има да изврши суд општине провске, јер за њега не може бити све једно, да ли ће ухапсити правога кривца Александра, или његовог брата Јована\ јер за првога нема пресуду, а за другога зна да није крив. Не остаје, дакле, ништа друго, него да се цела ствар почне из почетка, јер дело још није застарило. Како је за суђење ове кривице, према месту где је учињена, надлежан тај суд, то нека он одмах пише општини провској и тражи, да му Александра упути, па чим га узме на одговор како за дело крађе, тако и за дело обмане власти из § 359. у вези са § 341. тач. 2. кр. закона, нека донесе своју пресуду, водећи рачуна и о наређењима § 323. помвнутога закона. па нека је одмах и изврши. После овога, њему неће пасти на памет да мења имена. II Суд општине ропочевачке, актом својим Бр. 915, пита:

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

„Један грађанин ове општине, пресудом овога суда Бр. 840, кажњен је са 20 дана затвора, на тужбу приватног лица, за дело из § 375. кр. закона, и пресуда је постала извршном, јер се осућени није ни жалио. Извршујући своју пресуду, суд је осуђеног ставио у затвор и он је био издржао скоро 8 дана. Осмог дана предстао је суду приватни тужилац и протоколарно изјавио, да прашта казну осуђеном и тражи да се одмах пусти у слободу. Како опгатински суд није знао, да ли сме ово учинити или не, он спроведе изјаву приватног тужиоца среској власти, тражећи од ње упутсво. Али пре, него што је у опште доспео одговор, осуђени замени казну затвора новцем и суд га тада пусти. На два дана после овога, начелник срески актом Бр. 11379, наређује, да се "осуђени одмах пусти из затвора, пошто, вели, привитни тужилац има права да му казну опрости по т. 2. § 397. кр. закона. Моли се уредништво за обавештење: да ли је тужилац могао опростити казну, као што срески начелник вели ; и да ли је суд дужан да врати новац осуђеном, кад је он казну затвора заменио новцем пре него што је дошао акт среског начелника. Ако се новац мора вратити, онда на који ће се то начин извршити?® — На ово питање одговарамо: Као што је објашњено и у бр. 5. овога листа за ову годину под I, уредништво налази, да пресуду не треба извршивати кад се дело казни само на тужбу приватног лица, па тужилац кривцу опрости у смислу т. 2. § 397. кр. закона. Према томе, суд је требао пустити осуђеног из затвора онога дана, кад је тужиоц изјавио да му казну прашта. Кад то суд није учинио, него га је даљим задржавањем у затвору нагнао да казну затвора замени новцем, онда је та сума неправедно узета и унесена у касу, па треба и да се врати. Како је она, ме1>утим, већ проведена кроз књиге општинске као приход, то ће суд, на полеђини акта среске власти Бр. 11.379, донети одлуку да се ова сума врати, па је и вратити на признаницу, коју ће завести после у дневник издавања, а акте придружити рачунима у своје време (у овереном препису) да се издатак оправда. III Суд општине темске, актом својим Бр. 1454, пита: да ли је застарила једна иступна кривица с обзиром еа оно, што је по њој до извесног времена рађено. — На ово питање одговара се, да кривица није била застарила у доба од 10. децембра 1907 до 10. марта 1908 године, јер је застарелост била прекидана оним радовима од 9. и 30. јануара и од 7. марта 1908 године. Али, треба водити рачуна да застарелост није наступила од 10. марта пр. године па до сада, јер суд о томе ништа не говори.

БРОЈ 25.

О з^ртарелости, пак, нека прочита обавештење дато у овој години, па ће моћи и сам оценити ову без новог питања. IV Суд оцштине крњевске, актом својим Бр.^2134, пита: »Општина ова има нарочитог благајника, који је изабран од стране одбора у смислу чц, 112. закона о општинама пошто општина има нреко 500 пореских глава. Овај благајцик непнсмен је, и као такав он само ртвара и затвара касу, а све му послове врши општински писар, изабран по чл. 113. поменутог закона, па га чак и потписује на свима актима по којима се новац црима па чак и на пореским књижицама, Овај писар неада никакво нарочито овлашћење од стране благајника да га може потписивати. Благајник није положио ни заклетву по чл. 108. поменутог закона. Да би се законски прописи одржали на писини суд моли уредништво за обавештење: 1. Кад је овај благајник неписмен да ли га онда сме други потписивати по овима предметима, по којиада се новац за рачун општине прима, и да ли тај други мора за то имати нарочито писмено овлашћење; 2. Кад је до сада потписивање вршио писар без писменог овлашћења, да ли би на случај каквих злоупогреба по рачунима ћдговарао сам овај писар и кривично и материјално, или би одговорао и благајник; 3. Ако од сада благајник писмено овласти писара да га потписује, ко ће онда одговарати на случај злоупотреба — писар или благајник; и 4. Кад благајник до сада није положио заклетву, да ли је његов досадашњи рад законит, и треба ли сада да ову положи ?" — На ово питање одговарамо: Истина у чл. 112. закона о општинама не стоји изрично написано, да благајник општински мора бити писмен и способан да сам непосредно рукује пословима, али је одбор ипак учинио једну погрешку, што је изабрао неписмено лице за благајника, па му чак одредио рачуновођу. Ово би још било разумљиво да је за благајника узет један од кметова те да се тако учини извесна уштеда у корист општинске касе, али кад то није случај, онда је погрешка у толико већа. Ову погрешку одбор треба одмах да поправи, јер он носи нарочиту одговорност за ову врсту послова, пошто он и врши овај избор благајника. Благајника не сме потписивати нико на новчаним документима без нарочитог овлашћења или без присуства двојице писмених грађана, јер он може одрећи пријем сума па би материјалну одговорност, а евентуално и кривичну, носио онај, који исправу потписује. Дотле, докле се овај благајник не смени треба да овласти другог, који ће га потписивати.