Полицијски гласник

СТРАНА 204

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 26.

их оии »на лицу места« контролисали, а контролори по свршеној служби подносе рапорт инспектору. У рапорту означуј-у које су стражаре контролисали, где су их и у које време нашли; том приликом ранортују п о свима појединостима које су за време службе запазили сами или су им стражари доставили. * Тако је уређена Ноћиа Стража у Гану, али њену тешку службу олакшава н чини да има што више успеха употреба извежбаних паоа. Оно што је највише препоручило псе за помоћнике полициских органа јесу, на првом месту, добре особине паса. Поред тога што је пас згодне !орме, чврст, лак, издржљив, он нма и потребних унутарњих особина. Он је храбар, схвагљив, послушан и веран. Један поглед ока довољан је па да разуме вољу свога господара и готов је да се жртвује за њ. И после, пас има вилице које задају страх и најдрскијпм злочинцима, јер и они не смеју да пуцају да не би правили ларму немајући се често чиме бранити противу пса. Поред свега овога неговање и обука, ових, паса, према користи коју они чине јавној безбеднооти, не кошта много, нарочито што се повећавањем број њиховог смањује број људи којима су послови билп поверавани. Има, пак, прилика где су особине пса у преимућетву над човечјим. Пас је у стању веКи простор и за краће време проћи и прегледати; сваки кутак, и тамо где човек не би могао, он је у стању да обиђе и да оњуши, нарочито тамо где полициски орган не би хтео да остави траг о своме доласку. Пас је у стању гонити кривца и преко воде и у томе нити га задржава свлачење одела нити се боји да се удави јер је са знањем' о пливању окоћен; тако исто пас може преКи преко танкога леда, лакше и брже прескочити високе ограде или дубоке и шире шанчеве. Пси који се употребљавају за помагање полициским органима узети су из реда овчарских паса. У Гану употребљавају белгиске овчарске псе а добављају их и из Француске. Пси ое обично куповином набављају кад им је 6 месеци. Набављеио псето уводи се у списак у коме су означени потребни подаци: име, датум окоћења, датум пријема, име и стан лица које га је продало, цена којом је плаћено и пол. Ако псето било из каквих узрока престане да буде помагач полициских органа онда се оно исписује из списка где се назначује узрок престанка. Полициски пси чувају се у затвореном и одвојеном простору, у штенарама нарочито за њих направљеним. Штенаре могу бити као и друге зграде начињене од разног материјала. Ближи надзор води над псима нарочито лице, које ту има и отан и које сваке недеље једном пере и дезпнФицира штенаре. ДезинФекција се поред осталога врши и кречењем два пут годишње. Пси су по цео дан затворени у штенарама, женке су засебно. Преко целог дана пси не долазе у додир са публиком,

а пуштају их сваког дана два пут у двориште и то по један сат. Чувар их два пута дневно храни, лрви пут у 7 сати пре подне а други пут у седам сати у вече. Као храна даје им се хлеб, пиринач и месо који могу бити различито спремљени. За време ноћи еваки пас добије још по један већи комад хлеба. У Гану обично псу за један оброк дају 1.750 грама хране. За време службе коју пас почиње око 10 сати у вече а свршава око 6 изјутра пас не добија никакву храну. Сваке недеље по један пут псе и штенаре прегледа марвени лекар, који издаје потребна упутства у неговању и предузимању потребних мера за обезбеђење здравља паса. Чак се успоставља и мала апотека да је при руци ако затреба. Издржавање једнога пса у Гану кошта од прилике 28—30 сантима дневно, што за 30 паса износи годишње 3.283 Фран. Према овоме лако је увидети колико би се морало више издати кад би се место паса повећао број људи макар и за трећину од броја колико је паса. Сваки полициски пас има и свој прибор, који састављају: 1. Литар, који пас носи о врату, а направљен је од коже два прста широке. Са доње стране на литру виси »медаља" од цинка на коју су урезани реч „полиција«, име пса и дан окоћења; 2. Покровчић, који пас за време хладноће и кише носи на леђима. Покровчић се прави од какве топле и лаке материје и опточава се кожом. За кожну огрлицу закопчава се једним дугметом а испод трбуха двама каишима. Покровчић покрива пса од вратадо репа захватајући добро обе слабине, али тако да ни мало не спречава пса у слободном кретању; и 3. Корпица, која се псу меће на њушку приликом извођења на посао и коју пас носи све док његов вођ не увиди потребу да је скине. Корпа ее псу меће да не би уз пут и на месту где има да врши пстраживање што год јео или да не би кога ујео. Прво је у толнко потребније што сумњиви људи могу бацити псу и отровне ствари. Корпица која има облик чаше прави се од гутаперке и избушена је рупицама које омогућавају пса да дише и пије воду. На корпици има два каиша широка 10 см. који се утврђују за кожну огрлицу (литар), а корпица се везује за огрлицу и још једним каишем који је тако удешен да кад се он извуче њушка је слободна н пас може да се брани. * Првих 15 дана пошто се псето набави оно се затвара у штенару и навикава на послушност, затим стражар кога ће оно после пратити води га с вечери на место где су скупљени стражари целе секције а оДатле на стражарско место, на коме ће то псето вршити службу. За све ово вррме псето упознаје стражаре. Обично сваки од њих труди се да псето придобије и храни га. Пошто псето упозна све кутеве свога места обучава се у трагању, да врши извидницу, да на команду напада, да се врати вођи на први знак, да

иде наиред, да заостане позади или са стране, да прескаче прелреке, да скаче у воду, да брани вођу, да гони пепознате који беже и оне што носе велике пакете, да огласи ако нађе кога где сакривена, и обучава се нарочито да се не улознаје с другима сем са полицијским органима и да публику, у опште, мрзи. Ово обучавање траје 3 месеца. Испрва, за један месец, врши се 2—4 сата дневно, а после се то врсме све више повећава тако да се псето навикне да издржи и 8* сати. Пас који за то време не покаже успеха замењује се другим. На стражарско место пас се изводи на узици да не би кога уз пут иапао, а па самом меоту где има да врши службу носи стално корпу на њушци све дотле док се не покаже потреба да му корпу треба скинутп. У том случају вођ притрчава псу и скида му корпу како би за напад био спреман. Пас се и сам научи да се нађе ближе вођи кад му треба скинути корпицу, коју је, видели смо, врло лако скинути. Над самим обучавањам паса води надзор нарочито контролор коме је то једини задатак и који ту службу врши у грађанском оделу. Тај контролор је у грађанском оделу за то, да би према псу представљао странца, да изводи нападе на иса и његовог вођу и да у опште изазива код пса нерасположење према лублици. Пса прати увек један истн стражар иврши истраживање увек на једном одређеном простору. Али се пас тако исто навикава да се покорава и сваком другом униФормисаном полицајцу. То је у главноме служба полициских паса, али у последње време одушевљени полицајци покушавају да псе толико извежбају да могу и дању и на ма ком месту трагати и наћи непознатог учиниоца кривичног дела, што ако се оствари даће неизмерне користи. Али и резултати који су и до сад постигнути употребом полиц јских ласа заслужују сваку пажњу те би се проба могла и код нас учинити. Душ. Николи-ћ

ПОУКЕ И 0БАВЕШТЕЊА Учињена су нам ова питања: I Суд општине ливадичке, актом својим Бр. 1887, пита: »Свеглтеник овд. актом својим од 4. маја тек. год. обратио се суду овом са молбом, да му од извесног лица наплати ресто таксе 4 динара за спроводно опело до гробља које је извршио над његовим поч. оцем, признавајући, да му је на име отплате ове награде дато 8 динара. Кад је суд од дужника потражио 4 дин. он је одговорио: да свештеник нема право на ово своје тражење, јер по закону о уређењу свештеничког стања он има права од њега да наплати за опело велико с водицом 4 динара и за спровод до гроба 3 дин. свега 7 дин., а он му је