Полицијски гласник

БРОЈ 28.

У БЕОГРАДУ, НЕДЕЉА 12. ЈУЛА 1909.

ГОДИНА V.

ПОЈШЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНИ ЛИСТ МИНИСТАРСТВА УНУТРАШЊНХ ДЕЛА „ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК" пздази једаниут, а ирема иотреби и више иута недељно. Иретпдата се иодаже у напред, и то најмање за пода године код свију полицијских власти, и износи: 20 динара на годпну за државна и опттинска надлегатва, а за све друге претплатнике у опште 12 динара годишње. За иностранство: годишње 24, полугодишње 12 динара у злату. Поједини бројсвп „Полицијског Гласника" не продају се. Рукописи се не враћају.

СЛУЖБЕНИ ДЕО Његово Величанство Краљ Петар I. благоволео је, на предлог Министра унутрашњих дела, поставити: за начелника друге класе Министарства унутрашњих дела Милорада ВујичиКа, начелника треће класе округа моравског. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 3. јула 1909. год. у Београду.

Његово Величанство Краљ Петар I. благоволео је, на нредлог Министра унутрашњих дела, поставити: за начелника друге класе округа смедеревског Чедомира А. Костића, начелника исте класе Министарства унутрашњих дела са платом од 6062*40 динара годишње, коју је до сада имао, по нотреби службе, и за начелника четврте класе округа моравског Манојла Лазаревића, начелника исте класе округа смедеревског, по потреби службе. Из канцепарије Министарства унутрашњих дела, 3. јула 1909. год. у Београду.

Његово Величанство Краљ Петар I. благоволео је, на предлог Министра унутрашњих дела, поставити: за секретара прве класе Министарства унутрашњих дела Владимира Ст. Максимовића, управника београдског казненог завода. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 1. јула 1909. год. у Београду.

Његово Величанство Краљ Петар I. благоволео је, на предлог Министра унутрашњих дела, поставити: за члана прве класе Управе вароши Београда Д-р Љубомира Т. Мајсторовића, шеФа административног одсека Управе Државних Монопола, по молби. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 29. јуна 1909. год. у Београду.

Указом Његовог Величанства Краља Петра I., на предлог Министра унутрашњих дела, а по саслушању Министарског Савета, решено је: да се Владимир Ђ. Недић, секретар прве класе Министарства унутрашњих дела, на основу § 70. закона о чиновницима грађанског реда, стави у стање покоја с пензијом, која му према годинама службе припада. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела 1. јула 1909. год. у Београду.

СТРУЧНИ ДЕ0 0 ПРОДАЈИ ЗА ИЗВРШЕЊЕ ОДЛУКА СУДСКИХ (нАСТАВАк) У смислу овога лравила можемо навести, н. пр., последњн став § 303. а. грађ. зак. (додатак од 5. маја 1864. год., зб. XVII., стр. 229.), у коме се говори, на који се начин прибавилац једног права може обезбедити против евентуалне акције паулиане (тужба дата простим, хирограферним, повериоцима да могу уништити, под условима законом одређеним, правне послове које је њихов дужннк свршио на њихову штету). То средство је ово: објавити пренос (прибављање) права преко званичних новина три пута, и ако »нико против тога за шест недеља, од дана иоследњег огласа у новинама, не протестира«, пренос остаје сталан. Дакле, као што видимо, ту рок (од шест недеља) тече од дана тре&ега огласа. Међутим код јавне продаје није тако-' рок који треба да протече од објаве до продаје, почиње од ирвог а огласа у новинама („ Од дана првога огласа до дана продаје мора да ирође бар 1( , вели §. 475.) ■)

х ) §. 22. стец. поступка, и ако се отварање стечаја мора објавити три пута у званичним новинама, прописује, да ће се сматрати да су заинтересовани сазнали за стечај од дана када је оглас о стечају ирви иут у новинама стављен, осим већ ако су они

Законодавац је овде, јамачно, хтео да убрза продају, за којом би се више чекало, ако би онај рок од тридесет дана најмање почињао тећи од дана трећега огласа. У самој ствари, законодавац се варао, ако је тако мислио: пошто тај рок није максимум већ минимум, то, у одредби да ће исти рок почети тећи од дана првога а не трећега огласа, полициска власт не би налазила сметњу да продају одуговлачи. Што њу спречава да то ради, то је §. 464. по коме је, као што знамо, »Полициска власт дужна пресуду или решење у свему извршити из покретних ствари најдаље за шест недеља, а из непокретности најдаље за три месеца, баш да би се највећа непокретна добра и у више страна продавати имала«. Колико треба времена да протече између првога и другога огласа, и другога и трећега? Законодавац о томе не вели ништа. Из тога излази, да би то објављивање било уредно и ако би огласи ишли непосредно један за другим, што значи, и ако између бројева Сриских Новина који их садрже не би изишао ни један број без њих. Али, не би била уредно оглашена продаја, ако би једног истог дана била оштампана два огласа, стога што је тога дана изишло два издања Сриских Новипа , једно редовно и једно ванредно. Законодавац је требао лрецизирати колико времена ваља да протече од огласа до огласа. Најпре би ваљало одредити један минималан рок: јер ако огласи иду непосредно један за другим, онда се не постиже у довољној мери цил. који је законодавац имао у виду, када је наредио три огласа. Затим, требало би одредити и један максималан рок, опет у циљу што већега публицицитета продаје. Иначе, власт би "могла овај у знатној мери смањити: она би

((Житељи меота", у коме случају обнародовањс отечаја оматра ое за свршено »онога дана, кад се пред оудом и у вароши приковало". Законодавац је овако урадио у интересу стечајних поверилаца, како би се што про, у њихову корист, могао нрименити §. 25. стец. пост..