Полицијски гласник

СТРАНА 216

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 28.

огласила једном у новинама продају, па би други и тре1ш оглас објавила на два односно на један дан пре продаје, како јој се ие би замерило да се је огрешила о пропис §-а 476. став први. У самој ствари, та два огласа не би била од велике користи по јавност продаје, пошто би од другога и трећега огласа до ове протекло врло мало времена 1 ). Овде је наше законодавство непотпуно још и у овоме : пропустило је да прецизно нормира како се врши оно објављивање продаје, које се не састоји у оглашавању преко новина, као што је то урадило, н. пр., Француско законодавство (чл. 617. грађ. суд. пост. за покретна и чл. 699. и 700. истога законика за непокретна добра — ВоИ;аг(1, Соћпе^-Баа^е е1; ОЈаззоп, ор. сИ ., I, 350 е1; 443). Ми мислимо да би овде, аналогијом, ваљало применити оне прописе закона о стецишном поступку који говоре о томе на који се начин проглас о стечају објављује (апстрахујући, наравно, објављивање преко новина). У §. 22. тога закона вели се да ће се тај проглас приковати »пред уласком у судско здање и на још два јавна места у варогаи«. На овај исти начин објавиће се и јавна продаја, са том разликом што овде отпада оно прилепљивање на судску зграду, пошто суд не врши јавне продаје. Према томе, оглас о продаји прилепиће се: 1", На два јавна места у општини у којој се добро продаје, била општина градска или сеоска. (Ако је општина сеоска, оглас ће се прилепити на зграду општинског суда и, н. пр., на зграду каФанску. Ако кафане нема, суд општински треба да одреди једно јавно место, на коме ће се објаве продајне, и у опште објаве званичне, прилепљивати) 2°, На два јавна места у окружној вароши. Ако је место продаје исто које и окружна варош, онда се, наравно, оглас продајни прилепљује свега на два места у окружној вароши. У пракси, у колико смо ми извештени, оглас продајни прилепљује се само на једном јавном месту тамо где се продаја има извршити и у окружној вароши, поступање за које ми не налазимо ослонца у закону, нарочито када се ика у виду §. 22. стец. поступка који се сличним питањем бави. У сваком случају, овде би требало, као и у многим другим тачкама, грађ. суд. поступак допунити. 3°, С&држина огласа. Шта треба да буде у огласу, о томе имамо одредбу у §. 477.. На првом месту, у огласу морају бити означене ствари под пописом које се продају, биле оне покретне биле непокретне. § 477., у свом другом ставу, вели: »Скупоцену ствар треба такође тачно описати и назначити, колике је вредности, где и кад ће се продавати«. Под скуаоценом ствари законодавац разуме покретну ствар, јер наведени став долази

Ј ) §. 22. стец. пост., прописујући да ће се отварање стечаја објавити и три пута у званичним новинама, није проиустио нормирати, колико треба да протече времена од огласа до огласа. То је време од осам дана.

после онога у коме се говори о непокретним добрима, те према томе, ту се могло мислити само на покретности. Да приметимо, да наш законодавац, кад год употребљује поред речи ствар придевскуиоцена, циља на покретну ствар (в. н. пр. још и чл. 71. тач. 1. зак. о старатељству), што је најмање чудновато, јер и непокретне ствари, и нарочито оне, могу бити скупоцене. Дакле, по наведеном ставу, као да не би требало означавати у огласу оне покретне ствари које нису скупоцене. Међутим то би била ногрешна одредба, ако би се она тако схватила. Ствари се означују у огласу стога да би публика знала шта се продаје, у коме случају, свакако, она ће бити многобројнија него када би се у огласу просто означило овако: тога и тога дана продаваће се ствари дужника тога и тога у попис узете ит. д... Из овога излази да се морају у огласу обележити све пописане покретне ствари, а не само оне које су скупоцене. Ако се продају ствари непокретне, оне се такође морају означити (§ 477. став 1.). То означење бива овако: казаће се какво је добро, зграда (са земљиштем, наравно) илн само земљиште, да ли је зграда од јаког или слабог материјала, 1 )

Ј ) Одлуком онште седнице Касационога Суда од 12. јуна 1901. бр. 4548. била је иоииштена једна-продаја стога што је било «у огласу назначсно, да се излаже продаји плац, на коме постоји једна кућа од тврдог материјала са додатком једног крила од слабог материјала, док је у попису назначено, да је пописат плац, на коме је једна кућа од мешовитог ма!'еријала и једно крило од слабог материјала, а у тапиЈи по којој је имање узето у попис стоји: плац, на коме постоји кућа од мешовитог материјала са додатком једног крила од слабог материјала и три засебпе зграде у авлији од мешовитог материјала. Као што се види из овога, оглас обележава једно имање, попис друго а тапија треће, па како из овога излази, да оглас не прсставља право стање ствари, то је онда ова продаја неуредна по §. 501. тач. 1. грађ. суд. поступка }) . (С. Јањић, ор. сИ., Полицијсни Гласнин, год. 1904., број од 15. августа, стр. 2 51.). Ствар је била дошла до оиште седнице Касационога Суда зато што Апелациони Суд није био иримио примедбе П-ога одељења Касационога Суда који је, из мало час наведених разлога, био продају уништио, а није их примио стога што тужилац није био, у својој тужби, истакао оно неслагање огласа са правим стањем ствари у попис узетих. Апелациони Суд (в. његове иротивразлоге од 14. маја 1901. бр. 1924.) је налазио, и у томе је имао право, да се он није могао упуштати у испитивање: да ли, осим онога што јв тужилац у тужби био навео, није било још каквих неправилности у раду власти која је продају вршила. И заиста, спор око уништаја јавне продаје јесте приватно-правне природе, а познат је принцип да, у споровима те врсте, суд не може решавати и1кга реМа, то јест не може судити до о ономе што је од њега тражено од стране парничара. У том смислу је и §. 501. грађ. суд. пост.. Видећемо, у осталом, доцније, када будемо говорили о уништају јавне продаје, да ли нема каквих Формалности чије би одсуство суд, када је већ једном продаја услед тужбе заинтересованих лица дошла пред њега, могао истаћи по званичној дужности. О томе да је спор о уништају јавне продаје обични приватно-правни спор и да је тужба о уништају такве продаје обична тужба која мора испунити услове прописане за њу у §. 94. грађ. суд. пост. (§§. 97. и 503. истога законика) видети: Никола М. Трпезић, Из судсне арансе II.: Тужба за уништај јавне иродаје, Глас арава, судства и администрације, год. 1904., бр. 6. и 7.. Да оглас продаје треба да се слаже са пописом, траже и примедбе 111-ега одељења Касационога Суда од 13. Фебруара 1903. год. бр. 46 на решење Лозничкога Ирвостеп. Суда од 28. септембра 1902. год. бр. 12.395.. С. Јањић, ор.сИ., Полицијсни Гласнин, 1904., бр. од 15. августа, стр. 252.

ако је ствар та земљиште, да ли је под шумом, или је ливада, пашњак, орница и т. д.. Затим ће се означити место где се добро налази (општина) као и назив имања, ако га оно има. НапОслетку, у огласу морају се обележити тачно границе добра које се продаје. Допуна § 477. од 14. јула 1898. гласи овако: »Границе имања морају бити означене суседним имањима по имену њиховом и њихових сопственика, и метрима у свакој страни или од прелома до прелома«. Другим речима, извршна власт има, у огласу, да препише акат пописа, у коме се, по §. 466., налазе сва та означења. Ово обележавање потребно је стога, да би лицитанти знали тачно каквоћу, величину и положај непокретности која се продаје. Сигурност коју им с те стране пружа јавна продаја биће подстрек за надметање. (В. и §. 295. грађ. зак. који говори о означењу непокретнога добра које се на другог преноси обичннм, не принудним, преносом, као и раснис Мпнистра Иравде од 12. Фебруара 1883. год., бр. 745., који се односи на §§. 295. и 296. грађ. зак.). 1 ) ( нлставипе се) Живојин М. ПериЂ „0 ДОКАЗИМА У КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ" (иаставак) ...»Сваки нут кад се констатација зло»чина или неких од његовнх битних окол»ности може да изврши само помоћу »специјалних вериФикација или судско»медицинских операција, чиновник судске »полиције позива експерте или најспособ»није лекаре задавање стручног нзвешЈта, »и делегира им пошто је узео од њих »заклетву задаћу да нриступе радњама »које им означи. . . . Државни чиновник »дужан је да нрисуствује операцијама

1 ) У једном случају, полициска власт, пописујући извесно непокретно добро, означила је само имена сопственика оконих добара као и величину (у метрима) граница његових, али није означила и каква су то добра, да ли су она њиве, ливаде, шуме и т. д., па је тако и продају огласила. Касациони Суд (примедбе од 24. септембра 1902. год., бр. 6.840.) је поништио продају, налазећи да су и попис и оглас продаје неиравилни, с погледом на §. 477., јер граиице имања у попис узетога «нису означене именима суседних имања, као: ливада, њива, и т. д.". Врло је сумњиво, међутим, да то значи паређење, у допуни §-а 477. од 14. јула 1898. год., по коме границе пописанога имања морају бити означене суседнихм имањима (( по имену његовом )} . Ливада, њива, воћњак, то нису «имена имања®, већ су то означења начина на који се имање култивише, онако исто као што речи: во, коњ, нису име дотичнога вола, коња. Под ( (Именом имања у , ваља, мислимо, разумети Фактичка имена која се у селима, скоро редовно, дају непокретним имањима, н. пр. ливада звана ((Дубрава®, забран звани (( Луг у , њива звана (( Думача», и т. д.. Отуда, ако неко непокретно добро не би имало случајно свога имена, попис би био правилан, ма да се не би у њему казало, какво је то добро, да ли је оно њива, виноград, шума. Што се горњом наредбом хоће, то је да се што прецизније одреди непокретност која се продаје, а томе, нема сумње, много доприноси означење имена суседних добара, и законодавац је иод речи: ^име^ морао ту на то и мислити. Али добро је, свакако, и ако то, као што видимо, закон не тражи, означити и особину суседних добара, т. ј. рећи да ли су она пашњаци, орнице, ливаде и т. д.». С. Јањић, ор. сИ., Полицијсни Гласнин, год, 1904., број од 15. августа, стр. 252.,