Полицијски гласник

ВРОЈ 28.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 217

»које наређује, да пази на оно на шта се „односе вериФикације у стварима које су »°УДУ потребне да их зна, да се ове ве»риФикације изврше скрупулозном тач„ношћу и најзад да извештај експерта »буде јасан. прецизан и, довољно дета»љисан«. »Протокол увиђаја у истрази, прва »база постулка, треба да буде брижљиво »редигован; он треба да изражава датум »и место редакције, име званичника који „га саставља, начин којим је био инФор»мисан и побуде за. његов излазак, при»роду дела и све његове околвости, учи»њено истраживање и његов резултат, »све мере које су предузете да се открије »истина, најзад имена свих саслушаних »лица и садржај свих њихових изјава к . Ето г. др. Марковићу, баш по науци зашто је иследник баш дужан, обавезан да код дела која у оиште остављају трагове предузима и врши увиђај, и да ово вршење увиђаја »није беспредметно и бесциЈБно отезање поотупка«, како тврди г. др. Марковић у своме одговору. Из цитираних излагања озога аутора види се да се наше тврђење оснива баш на самој науци и да не стоји онај навод г. др. Марковићев како се наше мишљење »теоријски не да бранити«, сем ако не држим »да су како нова законодавства тако и »наука на погрешном путу. »Нисмо ми госп. докторе", на погрешном путу, „већ баш ви који тврдите нешто што је очигледно противно нашем закону, а и у науци као што се види стоји ова ствар другчије, а не онако као што ви тврдите. »Ако би ово носледње био случај" — на»ставља даље г. др. Марковић — правећи »алузије на наше мишљење, »он би на»уци учинио велику услугу, кад би своје »мишљење објавио у ком од угледнијих »европских часописа«. То чини без сумње г. др. Марковић; он објављује своја мишљења у угледним европским часописима; ми нисмо »научник® као г. др. Марковић, већ само један скроман практичар, који се вазда држи стриктно закона, али не тражимо од таквих научара као што је г. др. Марковић никакве упуте. Бага ОаггаиЛ на кога се позива г. др. Марковић за доказ да увиђај у случају Па§тап<; с1еШ није облигатан, на стр. 538. »Тга11;е Шеопдие е* ргаИдие сГтв^гисИоп „сппппеПе", 1 ) У одељку § 684. кажеизрично: »прокуратор републике има у казненом „поступку, два својства (Аеих диаШев) »којима одговарају двојаке Функције: он »је чиновник судске иолиције; он је чи„новник државног тужиоца. »Са првог гледишта његова је дужност »да истражује и констатује злочине и пре„ступе, који се учине у његовом орезу „или се приписују каквом лицу које ту „борави или се тамо нађе у пролазу само „кад исто има да се ухапси. У његовом »својству чиновника судске полиције, про»куратор републике прима доставе које »му се дају, тужбе које су му управљене, »извешћа ипротоколепомоћнихили нижих »агената судске полиције »Овлашћења прокуратора републике, »као чиновника судске полиције, у обично Ђ време и у обичним ситуацијама овлаЈ ) 1от (1еих1бте.

»шћују овога магпстрата само да прими »тужбе и доставе, да приступа конста»товању, састављању протокола, једном »речју изврши радње истраживања и кон„статација; али ништа више. Р1адгап1 <1еШ „раширује овлашћење прокуратора ре»публике, јер, ако је кривично дело злоЂ чин овај магистрат има право да при»ступи затварању, претресима у стану »оптуженог, да узапти предмете, који »могу да служе за доказ, да саслушава „сведоке, да отпочне истрагу; ако је де„ликт (преступ) он може баш да стави »окривљеног у превентивни притвор, под „условом да га преда суду за преступна »дела истог дана или сутра даи. (зак. о ,крив. пост. чл. 32—46.). Али су услови »На&гапЈ; с!еН1; строго детерминисани. Први »је: да је дело тако скорашње да бојазан »од нестанка доказа оправдава убрзаност „поступка. Други је услов, да има очи»гледног деликта, који је констатован као „што треба, чија стварност отклања сваку „сумњу о самовољи®. Други један аутор ЕЛоиагЛ Воптег (у делу: » ТгаШ еГ ргаИдие Аез ргеиуеа еп АгоИ с 1 ђИ е( еп дгоИ сптте1) у материји »о изласку на место к , о којој овде дискутујујемо каже изрично овако: »Нешто што је интимно везано са из»ласком на место, то је констатација согурив-а ЛеИсИ', констатација која захтева »обично да се оде на место где су се »десила инкриминисана дела. »У сваком кривичном поступку, важно »је да се утврди сама сгзистенција де»ликта која служи као база у истрази. »Шс ог(1о 8егуа1иг к рекао је Раи1 (веп(. »1Љ. III. 1;. V. § 14), говорећи о тортури »којој су подвргавали робове чији је го»сподар уморен насилном смрћу, »рптит »и1; соп&(;е1; осс1аит (1оттит, с1е1п(1е и! »Нциеа! (1е цијђиа еа ^иаеаНо ћаћепЛа аН, »аЦиае На (1е геЈ8 т^шгепс1ит к . Кад овај „претходни доказ може да резултује из »вериФикације каквог материјалног Факта, »на пример, насилне смрти која се пока»зује на лешу, каже се да има согриз »с1еПси. Слична вериФикација је од велике »важности »И ако данас, као што је то судио »касациони суд, 16. марта 1867, никакав »закон не изискује, као претходно, у по»ступку, протокол согриз-а ЛеНсМ, ипак »је важно да се ухвате, кад год се то »може, трагови деликта пре него што се »униште. Овај интерес постоји у највећем »степену, кад се тиче злочина, који тек »што је учињен. Исто тако законик о кри»вичном иостуаку хоКе (чл. 32.) да у слу» ча ЈУ Г1адгап1 ЛеШ, кад је дело ирироде »да заслужује бешчасну или срамну казму, »чиновник судске полиције изађе одмах »на место да тамо изврши прве радње »истраге. У обичним случајевима, истра»жни судија има једино право да изађе „на место, праћен прокуратором реиуб»лике, који чини захтеве у име закона, »док истражни судија врши управо исле»ђење. Осим случајева Па§тап1; с1е1П;, не»посредан излазак на место не захтева »се, али га не треба протезати кад год »је могуће. 1 ) Ј ) Такви су бар изрази чл. 32. зак. о кр. пост. Ну, овде је голика хитпост у томе да се одмах кон-

»У свима случај јвима, констатује се »стање согриз-а ЛеИМ т. ј. предмета на »који се деликт однс си, и у опште стање „места. Узапћава се све што изгледа да »је послужило или је било намењено за »извршење деликта, свега што изгледа да »је било његов производ, најзад све што »може да служи заманиФестацију истине... „Најзад може бити неопходно нужна ин»спекција самих лица, поименце кад се „тиче злочина против наравствености. »Иследни магистрат дужан је да тада буде „опрезан те да уштеди колико је могуће »стид и деликатност било окривљеног, »или нарочито претпостављене жртве. У »свима случајевима слични прегледи не „могу се вршити над трећим лицима нако»јима не лежи никаква специјална сумња. »Исто тако, замерало се понашању маги»страта, који су при открићу леша каквог »детета, наређивали преглед свих жена »У кући. к Из изложених цитата аутора које смо навели: РаиаИп-НеНе-а, Вопшег-а, Оаггаис1-а о изласку чиновника судске полиције на лице места у случајевима Па^гап! с1еН(; и њихових коментара чл. 32. Франц. кр. пост. види се јасно: да је ова дужност вршења увиђаја у случају који предвиђа чл. 32. обавезна. Осим тога, из истих се види: да ли се наше тврђење о обавезној дужности вршења увиђаја у случајевима о којима говоримо »теориски не да бранити", као што каже г. др. Марковић и колико је тачно оно његово: »како да»нашња наука никако не тражи, да ислед»ник трчи на лице места чим сазна да „је кривично дело за собом оставило ма »какав траг к . Ну, оставимо науку у којој већ видимо колико је »јак (с г. др. Марковић и чл. 32. Франц. зак. о крив. пост. који смо ми споменули у нашем приказу, као што смо већ казали, само за то, да покажемо да наш закон није усамљен у погледу на ово обавезно предузимање увиђаја у случају који предвиђа § 54. нашег кр. ност. Г. др. Марковић каже још у свомс одговору о спорном питању, како сам ја до онаквог тврђења и објашњења § 54. кр. пост. »могао доћи само тако што нисам знао да наука и пракса могу чинити одступања од одредаба кривичног поступка. »Он као добар практичар, »наставља г. др. Марковић — ваљада зна »да је и наша судска пракса потпуно од„ступила од неких императивних наре»ђења крив. поступка«. (ПАСТАВИЋВ св) Милош М. Станојевић судија.

НОВИ СИСТЕМ КАЗНА У НЕМАЧКОЈ

Почетком септембра (од 9—13) ове године одржат је у Карлсру-у 29. годишњи скуп немачких правника. Програм рада овога скупа био је обилан, садржао је 13

статују у сличној прилици, деликти у правон смислу, као злочини, да се касациони суд не уетеже да прошири и на преступна дела атрибуције прокуратора републике и чиновника његових помоћника у случају Да^гапк <1еШ.