Полицијски гласник

БР0.1 28.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 221

Али како иачелници нису обвезни да усвоје мишљење, кметова или одборника, него се њима користе само у толико, колико ће од њих прибавити потребне податке о навикама, склоностима и другим особинама оптуженог, као и његовом владању у опште, то се из ове одредбе не може.извести тај закључак, да ови кметови или одборници морају бити присутни чак и при испиту окривљеног и сведока. То није више потребно чак ни због тога, што сада истрази присуствују нарочита лица по § 18. поменуте уредбе. Како би и само позивање кметова и одборника у среску канцеларију, за свако иступно дело, ометало службу и ових самих кметова, коју они имају у општини, а правило и незгоде служби у срезу, то се сада примена ове законске одредбе свела на то, да се кметовима шаљу већ изречене пресуде, а пре него што је приступљено њиховом извршењу, тедаих они прочитају, па ако на^у да пре свога потписа имају да учине какву напомену, они то могу усмено учинити, а ако су са осудом сагласни, они одмах потписују пресуду. Ако начелник срески остане при својој одлуци и после усмене прнмедбе, коју кмет учини, онда кмет мора потписати пресуду, јер његов потпис н има уираво да утврди тај Факат, да без његовог знања није донесена пресуда. Овај одговор важи и за деловођу општине бољевачке, на питање његово од 5. септембра прошле године. IV Суд општине доњо-ступањскс, актом својим Бр. 435, пита : »Суду ове општине, поднео је један грађаиин молбу и тражио уверење о томе: како он има довољно земл.е као земљоделац, која би му остала за уживање у смислу § 471. грађ. суд. пост. преко оног имања, што је његова жена као њену својину продала. Код молиоца међу тим, стоји ствар у следећем: Молиоц у задрузи има оца, мајку, старијег брата ит.д. Молиочев отац има имања изван реона ове општине као његову својииу а пмање на коме молиоц, молиочев отац, мајка, брат и остали живе, својина јр његове молиочеве мајке. Ако би се узело укупно имање очево и мајчино, онда би молиоц имао за три нореске главе довољно земље за уживање, а ако бп се узело само очево, онда не би имао довољно земље. Према овоме моли се уредништво за што скорије објашњење: Да ли се може узети, да молиоц има довољно земље за уживање или не, и да ли се у овом случају сме молиоцу издати тражено уверење а да суд и одбор не до1)в до одговорности ?« — На ово питање одговарамо: Кад је молилац у заједници са оцем и старијим братом, па та заједница има довољно наглавице у оном имању, којим отац у име заједнице управља, онда се не

би могла оспорити продаја онога имања, које је донела жена молиочева као мираз, нити би суд и одбор били одговорни, што је ова продаја омогућена, пошто се њоме не вређају наређења § 471. грађ. судског поступка. V Суд општине старчевачкс, актом свој нм Бр. С27, пита: »Ова општина приморана је нотребом сељана, да од неких путања нанрави праве удобне путове, којом приликом мора заузимати извесне делове од земље појединаца, а негде мора опет уз заузеће сасецати и гору приватних лица. Да не би суд учинио какву незаконитост, јер до сада није вршио просецање, моли се уредништво за објашњење: да ли суд мора по овоме доносити какво решење и по коме закону ?« — На ово питање одговарамо: Ако општина за просецање иутова мора заузимати туђе земљиште под гором или без ове, она то земљиште не сме узети другчије, него по закону о експроприацији од 15. марта 1866. (Полицијски Зборник стр. 562). По § 1. овога закона и § 13. закона о јавним друмовима, имање се мора прво платити, односно дати одговарајућа накнада, па онда употребити за путове, ако га сопственици не би драговољно уступили без накнаде. Нека, дакле, оуд нађе поменути закон, па ће видети шта му треба даље радити. Наравно, да све што ради мора бити писмено и озваничено. VI Суд општнне каонске у срезу драгачевском, актом својим Бр. 1114, пита: »Кад једно лице изузме цео општински суд по једном грађанском спору, па се одреди друга општина за суђење тога спора, да ли је тада изузети суд изузетан и за сва кривична иступна дела према ономе, који је изузеће тражио, и ко ће њему изрећи казну за недолазак на позив и томе сличне кривице ?« — На ово питање одговарамо: Тиме, што је изузет суд по једном грађанском спору, не значи да је он изузет и за све остале послове, које једно лице може имати у општини. Тако, он може позивати дотично лице кад год за то потреба настане, као н. пр. да плати порез, да кулучи, да ое врши наплата приватног дуга од истог, да одговара за кривце ит.д. Али ако би био такав случај, да је општински суд цео изузет и по § 12. Полицијске Уредбе, односно § 43. кр. суд. поетупка, онда он треба да се изузме од изрицања пресуде, и да тражи да се други суд одреди. Ако би биле изузете само поједине судије, онда учинити замену по чл. 88. зак. о општинама. VII Суд оиштине дубонске, актом својим Бр. 890, тражио је да му се одговори : какве све таксе свештеник може напла-

тити за поједина чинодејства, јер вели нема закон о уређењу свештеничког стања, па не може да зна. Како он овим тражи да му се просто препише цео закон, а то не може бити ни према простору листа ни према задатку његовом, то му се саветује да тај закон набави у књижари, па ће онда знати, којетакое прппадају свештеницима. Тек ако би му из тога закона било штогод нејасно, уредништво је готово да му да обавештење.

СЛУЖБЕНЕ 0БЈА.ВЕ П О Т К Р ж Павле и Раде Лакетићи, земљо^елци из Дегрмена, имају да нздрже по 194 дапа затвора, по ооуди за дело кријумЧарења, али се налазе у бегстну. Лиши им је оиио аепознат. — Депеша начелника ореза кооаничког Бр, 7985. Непознати крадљивац, 26. пр. м-ца оа поште (Миноритен-пдац) у Бечу, украо је сто деветнаесг хиљада круна у нопчаницама од по хиљаду круна. На модбу овдашњег аустроугарског конзудата објављујемо ову потерницу оа папоменом, да је за ову покрађу осумљичен један човек 35 — 38 год. стар, средњег стаоа, дежмекаст, мадих, густих бркова, црне косе; говори покварено немачкп са енглеоким иагдаском. Сем тога осумњичен је још један човек отар 28 — 30 год., средњег раста, плавих, подсочених бркова. Оштећена поштанока управа раопиоада је 1000 круна награде за проналазак крадљивца, као и 10°/ о новца који код њега буде нађен. — Акт Управе града Београда Бр. 32111. Милосав Јовановић, кочијаш, осумњичен је да је извршио једну крађу у Београду, ади га власти не могу да пронађу. Он је родом из Дрепове у округу крушевачком, стар 2 6 год., црномањаст, средњег раста, малих, црних бркова; у оделу је грађанском. — Акт Уираве града Београда Бр. 31827. Милутин Занковић, из Барајева, који је под ислеђењем због крађе, побегао је из притвора. Он је стар 21 годину, високог раста и у онште смеђ. — Депеша пачелника среза посавског округа београдског Бр. 11951. Илија П. Васиљевић, из Мелнице, извргаио је опаспу крађу иа побегао пезнано куд. Он је сгар 40 година, висок, сувоњав, очнју граорастих, бркова црних и ведиких, косе нроседе. Од одела има чакшнре и гуњ од оурог оељачког сукна, на ногама опанке, а на глави јагњећу шубару. — Депегаа начелника ореза млавског Бр. 12 09 5. Милан Ђорђевић, Циганин скигач, из Грабова у орезу трсгепичком, ноћу између 5 и 6 овога месеца у близини Пожаренца извршио је покушај убиотва над Стеваном Милановићем, Циганином из Сења ореза параћинског, и разбојништво над женом овога, па побегао незнано куд. Разбојнишгвом је опљачкао : 1 српску новчаницу од 10 дипара, једну сребрну иетодинарку и десег днпара у никлу. Милап је оредњаг раста, очију и косе црие, дица омеђег, бркова црних тек трнулих, браде