Полицијски гласник

ОТРАНА 228

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 29.

4. Иешагаљивање оштећенога и неприметно нестајање варалице. У Филијалу Х-сове велике колачарнице једнога вечера један петнаестогодишњи дечко ипредаде продавачици једно писмо са напоменом да долази из Х-сове главне радње. Писмо је гласило: »Драга тосаођице! Дођите, молим вас, одмах у главну радњу. Моја је жена изненадно оболела и сва је поцрнила и поплавила. Овај млади човек, који вам је ово писмо донео, може вас за то време заступати у радњи; можете му све слободно поверити. Дођите, молим вас, само што брже, не морате чак ни шешир метати на главу. X." После краћег устезања реши се продавачица, да учини по молби из писма. Кад је она отишла, дечко исиразни сву ручну касу и послужи још неколико муштерија, које су у том међувремену свратиле у радњу. Добар уопех, који је дечко пожео -у првом случају, охрабрио га је да продужи своје авантуре и бивао је све смелији. У једном је писму наређпвано продавачици из једне Филијале, да доносиоцу писма преда 50 марака, „али да новац добро спакује, тако да се ништа не изгуби.« Кад се већ сазнало за његове злочиначке трикове, пошао му је посао само још једном за руком. Измамио је продавачицу да одмах иде у главну радњу, јер су тамо ухватили крадљивца на делу. — Пресуда за њега гласила је: годину дана затвора. * У једну трговину са млеком неколико дана узастопце долазила су два ђачета од 12 и 13 година и пили обичпо две чаше млека. Кад су једног дана опет дошли, умолили су трговкињу за мало воде, пошто немају новаца да пију млека. Жена, ни на шта и не слутеКи, отиде у споредну собу и донесе две чаше воде. Са највеКом мирноћом испише дечаци воду, захвалише се и опростише са напоменом да }.е сутрадан доћи опет даппју млека. У одсуству трговкиње дечаци су јој изпразнили чекмеџе. * Из разних јужнонемачких варошн чуло се за ову врсту преваре. Неки швиндлер К. најмио је меблирапу собу, па онда од великих Фирми поручивао цигаре или ципеле ; у исти је мах молио да му се донесе и »кусур« од педесетице или стотинарке. Слуга би из радње дошао, предао робу и тражени кусур, а швиндлер К. је одлазио у побочну собу под изговором да донесе банкноту. Слуга је увек у таквим случајевима узалудно чекао наповраћај господинов, јер се овај одмах по пријему новца, на други излаз, изгубио из куће за увек. * Зграде са два изласка код многих »спецнјалиста" играју велику улогу, нарочито у случајевима, где им је потребно да се брзо и сигурно опросте своје жртве. Ту спада на пример и ова врста преваре :

Месарски кал®а Е. нудио је многим берлинским гостионичарима јевтиног меса; њему је то бнло лако да набави, пошто је са службом био на кланици. Кад је који гостионичар пристао на ту понуду, он га је одмах одводио на кланицу да тамо погоде н одмах изврше посао. Кад би дошли пред саму зграду, онда би калФа приметио, како је баш сада ту контролор, и тражио је од њега погођену цену, да оп сам сву куповину изврши. Док је гостионичар чекао напољу, дотле је варалица нестала кроз позадни излаз. * Један двадесетогодишњи руски студент живео је на високој нози и трошио знатно више на што је имао прихода. Да би дошао до средстава за свој раскалашни живот, покушао је да изврши један необичпо ри иниран трик: Једнога дана довезе се о 1 у једном најмљеном аутомобилу пред један берлински хотел у Фридриховој улици. Под лажним именом „Кнеза од Маргарина" најми Д. две собе. На себи је имао униФорму петроградске академије, сребром богато искићену. Истога дана отиде он код јувелира С. и изабере бриљанског прстења и минђуша у вредности 15.000 марака, с поруком да се све то пошаље на избор једној дами у његовом хотелу. Ту је оптужени био невероватно фино извршио припреме. Уз прппомоћ момка који је чистио ципеле, удесио је Д. да подржава како у кревету лежи једна човечја прилика; опсену је допунио једном маском и лажном косом. Све је то требало да представља »даму", која је имала да одабере јувеле. После подне дође јувелир са бриљантима. На његово чуђење би проведен кроз једну полумрачну собу, у којој је — како је ,,кнез к објаснио — у кревету спавала та »дама с< . Тим је путем хтео он доцније да н зстане. Изврсно инсценираиа швиндлерска маневра ипак нпје пспала за руком услед предострожности јувелнреве. Пресуда је гласила: два месеца затвора. * Као чииовник »дирекције засиротињу« један берлипеки познатн крадљивац умео је на овај начин да удеси свој злочип. Он је потражио неку удовицу X. и објаснио јој, како је варош Берлин установила нарочнти „ фонд за ваљане удовице", н ставио јој у изглед, да и она може добити отуда иотпоре; неки барон фон Б. вршио је исплате за рачун Фонда. По том приволи он госпођу, X., да отиде заједно с њиме у најближу поштанску станицу, и ту инсценира привпдан разговор на телеФону са бароном фон Б.; разговор је завршио овим речима. »Дакле, онда госпођа X. може одмах доћи тамо да прими новац? —- Лепо. Хвала ! (( По том написа он гос ођи X. на једној цедуљици бароново име и стан, п посла је да иде одмах барону, који ће јој извршити исплату потпоре. Наивна жена није више ни у шта сумњала и отншла је да потражи барона, а лажни јој је чиновник у том међувремену извршио у стану опасну крађу.

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Учињена су нам ова питања: I Суд општине вароши Чачка, актом својим Бр. 51572, пита: »Јелка Н. удова пз Чачка, ставила је забрану код суда овог, на примање Јанићија Н. земљ. из Бањице, од Милоша Н. гостионичара овд., а за обезбеду 186 дин. дуга по прпзнанпци, и ову је забрану суд овај, решењем својим Бр. 4377, п. г. одобрио, и то је решење извршним постало. Дужник Јанићије, да би наплату овог дуга из ове залоге есујетио, оде те се саслуша код свог општииског суда и пореског одељења како он има примање у овд. вароши код Милоша Н. гостионичара овд; и да ово уступа за своју како дуговану за прошлу тако н редовну иорезу за ову годину. На основу овакве његове изјаве, чачан, пореско одељење актом својим од 12. прошлог месеца Бр. 2587 и 2588 упућеним суду овоме тражи: да му суд овај узабрањено Јанићијево примање од Милоша одузме и пошаље на одужење његове — Јанићијеве — порезе, позвавши се н на чл. 101. зак. о непосредној порези. Међутим овај Јанићије стања је врло доброг, и његова дуговаиа пореза па и редовна може да се наплати из његове остале имовине у свако доба, али Јанићије то избегава само да плаћан.е овог дуга из овог примања осујетн, што је све познато добро п његовом општинском суду па и самом пореском одељењу. Услед овога суд учтиво моли уредништво за објашњење у арвом наредном броју: је ли тражење пореског одељења умесно н на закону основано, и да ли суд овај мора по тражењу његовом пореског одељења — поступити, т. ј. новац послати, на који је рочена Јелка стекла право залоге своје пре но што је одељење тражило новац актом својим за дужну п редовну порезу Јанићијеву?« — На ово питање одговарамо: По члану 108. закона о непосредном порезу, право државе на наплату пореза и приреза као и трошкова око пописа, првенствено је, и искључује све друге повериоце, без обзира на њихова обезбеђења. Одредбе овога члана тако су јасне, у колико се одпосе на правилегије државе према обезбеђеним повериоцима, да никаквог двоумљења нема, кад је у питању у оиште арече араво наалате у случајевима, где дужник нема више имања. У свима тим случајевима држава је, велимо у пречем праву, и такво разумевање закона стално је и код судова и кад административних власти. Кад је. међутим, питање о томе: да ли је држава у пречем праву наплате и онда, кад извесно лице има више непокретних имања, па се једно прода за приватне дугове, а држава хоће да наплати порез на сва имања, онда се судске и административне власти сукобљавају.