Полицијски гласник

БРОЈ 30.

У БЕОГРАДУ, НЕДЕЉА 26. ЈУЛА 1909.

ГОДИНА V,

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНИ ЛИСТ МИНИСТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА

ПОЈ1ИЦИЈСКИ ГЈ1АСНИК" издазн једанпут, а чрема потреби и внше нута недељно. Претплата се полаже у напред, и то најмање за пола године код свију полицнјских вдасти, и изпоси: 20 динар.. ла годину за државна и опгатинска надлештва, а за све друге нретплатнике у онште 12 динара годишње. За иностранство: годишње 24, цолугодишње 12 динара у злату. Поједини бројеви „Полицијског Гласника" не продају се. Рукописи се не враћају.

СТРУЧНИ ДЕО 0 ПРОДАЈИ ЗА ИЗВРШЕЊЕ ОДЛУКА СУДСКИХ (11АСТА1!АК) 2-го, Повериоци. Законодавац не наређује да ое продаја саопшти свима повериоцима, већ налаже да се она саопшти повериоцима интабулисаним или прибележеним и онима који су тражили егзекуцију, и ако нису ни интабулисани ни прибележени. Повериоцима прве категогорије законодавац наређује -саопштење продаје јамачно стога што их сматра као нарочито заинтересоване при продаји добара која им служе као специална залога. 0безбеђуј,ући се на тим добрима, повериеци ти ноказали су тиме да су они, за наплату својих тражбина, нарочито рачунали на та добра. Када, дакле, оџа за њих такву важност имају. онда је разумљпво што законодавац хоће да ил! загарантује присуство при продаји индивидуалним позивањем на. њу 1 ). Као и дужник, тако ће и они својим ирисуством утицати на правилно извршење продаје, па, дакле, и на то да се пописано добро прода по што бољу цену. Ова дужност полициске власти да лродају саопшти на по се сваком хипотекарном повериоцу јесте мотив §-а 472. грађ. суд. пост., који се, као што знамо, тиче извешћа о хипотекама. Истина, то се извешће, по § 477. истога законика, мора и објавити, али — ми смо о томе већ говорилп — то је једна излишна мера. Што се, пак, тиче оних поверилацакојису тражили извршење својих тражбина и којима се такође. као што смо казали, продаја има саопштити индивидуално, своју нарочиту заинтересованост они су тим самим показали што су из положаја пасивних поверилаца, поверилаца који чекају, сгупили

') Данапродају треба позвати специално и хипо■гекарне повериоце, то се види и из решеља П-ога одељења Касационога Суда од 12. јуна 1902. год. бр. 4849.. Иначе је продаја неуредна. (С. Јањић, ор. сИ., Полицијски Гласпик, год. 1904., број од 22. Авгуота, стр. 258.).

у положај активних поверилаца, поверилаца који неће више да чекају на мирно изравнање својих примања од стране дужншцг. Оно што важи у Француском праву, за дужника, код питања о саопштењу продаје, важи и за повериоце хипотекарне: 1а са1иег с1ев сћаг§:е8 мора се н њима, на онај начин на који и дужнику, саопштити. 1 ) Пове])илац који је тражио извршење не спомиње се овде стога што је он баш тај којп врши саопштење продаје осталима, а не власт, као што је код нас. Француски грађ. суд. пост. (чл. 692. измена од 20. маја 1858. по н. к.) наређује да се Ле са1пег (1ев сћаг&еа саопшти и жени дужниковој (1а Сетше с!и 8аЈ81), а то стога што удата жена има, на добрима свога мужа, законску хипотеку која постоји и без уписа, а за обезбеду свога мираза (чл. 212:1. Франц. грађ. зак. 2 ) Код нас таквог наређења нема, јер или је жена уписала. своју интабулацију из § 776. грађ. зак., и тада ће се и њој продаја саопштити по § 478., или није, и тада је она, према повериоцу који је добио попис, прост поверилац коме се иродаја не саошптава. Свима осталим повериоцима продаја се саопштава колективно, — то јест на начин напред објашњени. А то су повериоци који нити су заложни нити су тражили извршење. Дакле, повериоци прости, хирограФерни. који нису захтевалп егзекуцију. Њих законодавац не сматра у том степену за заинтересоване даих треба специално позивати на продају. Осим тога, како би извршна власт и могла знати који су све повериоци дужника чија се добра продају? Ту, дакле, има и једна Физичка немогућност да се и свима тим повериоцима продаја индивидуално саопшти. Ако би се рекло, да извршна власт има само да од дужника изиште списак свију његових поверилаца, па да горњу тешкоћу савлада, треба одговорити да дужник може тај списак не дати или не дати га потпун. 1 ) Во11аг(1, Со1то4-Ваа^е е4 СИазвоп, ор. сИ., II, р. 433. В. 1Јасап1топе е1 Р. Је ^оупез, Ви папНзаетвп1, Лев ргШ16дез е( с1ев ћуро1ће^ие&, I. II, 82.

Најзад и сам дужник може не знати за све своје повериоце, нарочито ако су у питању повериоци (1еГипс(:и8-ови кога је, узмимо, дужник наследио. Лицима о којима је реч у § 478. продаја се има саопштити, дакле, лично, то јест на потпис. За њих не важи колектпвно саопштење. За њих вреди презумпција да за продају нису сазнали путем објављивања огласа. То је, по нашем мишљењу, презумпција 1иг18 е1; сЈе 1иге, што значи, да се не би могло доказивати, за једно такво лице, да је оно, ма да му продаја није на потпис саопштена, ипак за ову благовремено сазнало. Такав приговор суд би морао одбацити. (В. § 501. грађ. суд. пост.). Али, треба знати да одсуство индивидуалнога саопштења продаје може користити само ономе коме продаја није саопштена. Другим речима, нема права, н. пр., дужник да се, да би продају уништио, позива на то како ова није саошнтена једном од интабулисаних поверилаца, ако је само она њему, дужнику, саопштена. Саопштење продаје једном повериоцу не долази међу оне Формалности процесне које су установљене у корист свију заинтересованих лица, већ то је једна Формалност којом се бране, штите, искључиво интереси само тога повериоца. Из овога излази, да, када тај поверилац пе чини употребу од једног приговора који је само у његову корист установљен, не може њега ни једно друго лице истицати. Јер ми смо позвани да бранимо само своје сопствене интересе а не и ту1)в. Наше мешање би ту било повреда начела да су појединци у области својих правних интереса аутономни, то јест да се нико не може мешати у њихове прпватно-правне послове. З-Ле, Процениоци. По §. 478. продаја се има саопштити лично и процениоцима. Зашто ? Стога што по § 404. грађ. суд. пост. (допуна од 14. јула 1898.), који се има и овде применити, процениоци одговарају солидарно за цену коју су дали пописаним стварима, што значи, да ће они бити обавезни накнадити повериоцима штету коју они буду претрпели