Полицијски гласник

СТРАНА 232

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 30.

услед њихове несавесне или погрегане нроцене пописаних ствари. И када је тако, онда су цроцениоци заинтереоовани да пописано добро изиђе на прпдаји бар онолико колико су га они проценили. Та заижгересованоот њихова разлог је законском наређењу да се и процениоцима продаја инднвидуално саопшти. То ће овима дати могућности да продаји присуствују, што ће, можда, имати добрих последица по продајну цену добра које је пописано. Иста примедба коју смо горе учинили за повериоце важи и за ироценноце. Д]>угим речима, одсуство саоиштења нродаје процениоцима могу истаћи само ови. То право немају ни дужник ни повериоци. У осталом, ни сами процениоци не могу одсуство тога саопштења увек истаћи. Поименце, онда када добро на продаји изиђе онолико колико је процењено или више. Како је лично саопштење овде мотивисано обавезом у којој би били процениоцн да накнаде евентуалну диференцију између процењене и продајне вредности пописатога добра, то томе саопштењу није било места, ако те диФеренције не буде. И када, у таквом сдучају, то саоиштење није било потребно, онда како се може истицатн његово одоуство ? Из овога видимо да Факат, што процениоцима није продаја лнчно саопштена сам по себи не утиче на уредност продаје. Он ће у овом погледу имати утицаја тек ако се утврди да је то саопштење било потребно, а утврдиће се тиме што ће пописано добро на продаји изићи јевтиније него што је процењено. 1 ) 4-то, Смесничари .*) Ако је пописана ствар заједничка својина Д1\а или више лнца, закон наређује дасе продаја саопшти и оним смеенпчарима који нису дужници. Нема сумње, да ће се овај пропис применити онда, ако се продаје цела заједничка ствар, а не само део оног заједничара који је дужник, тако да ће се оно између заједничара поделити у новцу. Део дужников употребиће се на исплату његових поверилаца, а остали делови предаће се смесничарима који нису дужници. Овако ће се заједничка ствар продати, када сви заједничари на то пристану, а т и без тога ако се друкчије део дужника заједничара не би могао продати, или би се то могло учинити под веома неповољннм условима. Али ће се део дужника заједничара често моћи продати и без отуђења целе ствари; то јест моћи ће се продати иптелектуални део који он има • у заједничкој ствари. Овако ће бити онда када се део дужников не може материално одвојити, а пописано је добро такво да се интелектуални део дужников може продати повољно и без продаје целе заједничке ствари. II. пр., продаја половине, трећине, четвртине, својине на

] ) В. решоље одељења Касационога Суда од 8. маја 1903., бр. 3070. но коме се на продају морају позвати и процениоци. 0. Јањић, ор. сп., Полицијски Гласник, год. 1904., број од 22. августа, стр. 258.. 2 ) Скрећемо пажњу читалаца, овом приликом, на лепу распрзву Л. Ђорђевића, Сусвојина (сувллштина или смешништво) ио нашем грађанском законику, прештампано из Бранича, Београд, 1906..

једној кући. У овом случају, делови заједничара који нису дужници не излажу се продаји као у претходном. У погледу њих нема, услед продаје, никакве промене до те што ће они сада као смесничара, у место дужника, имати неко друго лице, ако већ који од њих не би дужников део купио. Да ли ће се и у овом случају морати продаја саопштити смесничарима ? Може се одговорити двојако. Прво. Продаја се ту не мора њима саопштити. Она је за њих гез тСег аИоз ас1;а, и она се њих ни мало више него обичне публике не тиче. Наравно, да за њих није равнодушно ко ће бити у будуће њихов заједничар, али оии у том погледу не могу вршити никакав утицај својим присуством на продаји, пошто је надметање потпуно слободно. Међутим, у олучају да се цела заједничка ствар продаје, смесничари су сасвим у продаји заинтересовани: величина њиховога дела завиои од цене која ће се за добро заједничко на продаји добити. Са те тачке гледишта, за њих није, у том случају, индиФерентно, да ли ће бити присутни при иродаји или не. Друго. Заједничари ое морају позвати на продају, и ако се њихови делови не продају. Како они имају највише рачунада део дужника заједничара купе, то ће, по правилу, они за њега највећу цену и дати. Зато јс добро да они на продаји булУ) што ће пре бити, ако се лично на њу позову него ако би се познвали колективно. Дакле, као публику нарочито заинтересовану, треба ту заједничаре позвати индивидуално. У осталом, како, као што смо горе приметили, зазаједничаре није равнодушно ко ће бити у будуће место дужнпка њихов смесничар, то им ваља пружити могућност да откупом дела дужниковога удале евентуалност да им буде друг човек који би за њих, ма из кога разлога то било, био незгодан, а та ће им^се могућност пружити индидуалним саопштењем продаје, у коме ће случају оигурније знати дан продаје. Овако схваћен, горњи пропис водио би томерезултату, да би се и дужник могао позвати на одсуство личнога саопштења продаје смесничарима. (НАСТАВИЋЕ ск) Живојин М. Г1 ери +1

„0 ДОКАЗИМА У КРИВИННОМ ПОСТУПКУ" (НАСТАВАК) »Ја сам само теоријски изложио", »наставља г. др. Марковић у своме од».'овору, — »у чему се састоји та уну»трашња разлика између њих, т. ј. уви»ђаја који извршп цео суд и увиђаја који »је извршио један судија или иследник, »која чини да је први увиђај по природи »својој, без обзира на закон, веродостој»нији од другог. Г. Станојевић не зна, »да је увиђај у правом смислу само оно »што суд, који суди, својим чулима не»посредно опази«. Баш вам хвала г. др. Марковићу на овоме вашем »теоријском« објашњењу,

јер оно још боље документује какво је и колико је ваше знање овога нредмета, чијо незнање нама приписујете. Мп ћемо то одмах доказати, ну. претходно ћо.мо изложитп и остало што сте рекли о овој ствари, па ћо се одмах видоти: да ли смо незналица ми, чије се тврђење о овој ствари оснива на за кону, или ви, који би своје незнање ове ствари, хтели да заклонпте науком и »теоријским« објашњењем. Видећемо како стоји баш п у науци, са овим вишим »теоријским објагпњењем" разлпке доказно вредности о којој дискутујемо, о којој по нашем § 223. кр. пост. не може ни бити говора, што и сами признајете. »Он а , т. ј. ми. — каже даље г. др. Мар»ковић, — тако исто не може да схвати, »да увиђај, који предузме иследник пли пједан судија, и да протоко таквог уви»ђаја, воји се на претресу прочитава ') но »природи својој и ако се зове увиђај, »није увиђај него сведоуба.. Кад би г. Ста„иојевић имао толико спреме да може »ово да схвати њему никако не би било „чудно, од куд да први увиђај буде веро»достојнији од другог." Е шта ћете г. докторе, и ако немамо толико спреме, као н. пр. ви што имате, ипак ћемо бити слободни да загледамо и у ту вашу теоријску спрему и ваше теоријско објашњење ствари о којој је говор, да видимо баш како и ви стојите р њом. Толико ћете нам ваљда допустити, тим пре што ми у вашу теоријску спрему нисмо толико ни задкрали у нашем приказу ваше књиге, али кад нас и на то нагоните, доказаћемо да ви немате ни теоријског знања о овој ствари, и да баш и по науци није овако као што сте тврдили. Дакле г. др. Марковићу, ви кажете : »Да је први увиђај (т. ј. увиђај који је извргаио цео суд) веродостојнији од другог и да увиђај који предузима један судија или иследник, и да протоко таквог увиђаја, који се на претресу прочитава по прпроди својој и ако се зове увиђај, није увиђај него сведоџба". Јесте ли тако рекли г. др. Марковићу? Е па лепо гооп. докгоре. На ово ваше тврђење нећемо да вам одговарамо ми који »немамо спремо« и »не можемо ово да разумемо", па макар нам помагали у томе и, ма који од наших практиканата или писара који су били вагаи ђаци«. Пустићемо да вам на исто одговори други; један аутор, научник, баш СаггашI, у чију спрему ваљда и ви нећете сумњати, кад сте га споменули у вашем одговору, само не знамо како ће те ви после ње • говог одговора нзгледати пред вагаим ђацима. Говорећи о доказпој онази протокола у опгате, на стр. 144. овоје књиге, 2 ) СаггаиЛ каже изрИчно овако о овој .ствари: »Већина протокола имају овај карак»тер", — т. ј. вредност обичног доку»моита, у коме судија црпи извешћа која »су природе да Формирају његово убе»ђење или истом допринесу«, — о чему »је напред реч — »и улазе тако у опште Од г. Марковићевог глагола дпрочитаватн^. 2 ) 'ГгаИе [ћеопдис ч1 ргаНџис (1'тз1гисНоп сггтгпе11е. I. II.