Полицијски гласник

БРОЈ 30.

ПОЛИЦИЈСКИУЛАСНИК

СТРАНА 235

задовољио своју пожуду. С друге стране имао је Лутер право, кад је у Вормсу стајао пред царем и сабором, да каже: »Овде стојим ја, ја немогу друкче!" Јер у ствари он не би био Лутер, да је тада попустио и да је опозвао своју пауку. К томе долази делимична ирирод а извесних злочинстава.. Док се понека злочинства јављајуутако завидљивој Форми, да и ми сами не би били сигурни, да не подлегнемо искушељу, дотле су друга дела тако ужасна и одвратна, да је тешко представити, да би се неко својевољно могао одлучити на 1бихово извршење. Природно је, да ствар стоји мало друкче, ако је дело последица душевног поремећаја или потпуног пијанства. Али и о таквим лицима, протпв чије урачуњнвости једва да постоји једна сенка сумње, причају се најневероватиије стпари. Прошле године (1889) кад сам путовао у ВестФал, причале су ми тамошње судије и др. ове, делом већ познате случаје: рударски радник А. био је у давнашњем непријатељству са рударским радником Б.; једнога путра дошао је А, нстога тренутка, кад је Б. био спуштен у рударско окно; видевши Б-а, дошао је у јарост, дохватио један врло велики и тежак комад каменог угља, који је био у близини, довукао га до улаза у окно и спустио га на отвор на ниже тако, да је Б. био у зидовима окна пригњечен и повређен овим каменом. Или: А. и Б. су били радници код Крупа у Есену, обојица су одавно у иепријатељству са једним надзорником, коме су се заклели осветити се; једне су вечери очекивалп га, одвукли га до насипа железнице, извукли своје ножеве и секли га дотле, док се имало шта сећи. Или : радник А. завади се са својом женом, обори је на земљу, туче је ногама са поткованим ципелама и вуче по соби дотле, док она не испусти душу. Или напослегку А. и Б. стоје заједно у извесном односу према једној девојци, али им она постепено постане досадна. Једнога дана били су заузети послом око ложења велике пећи, кад је девојка дошла неким послом к њима, они је дохвате и снажно баце у пећ, где је несрећна девојка потпуно изгорела. И ко се не сећа случаја Томе из Бремерхасена, онога зликовца, који је децембра 187ј. године локушао, да цео један брод са стотинама људи на мору баци бомбом у ваздух, само да би добио осигурану суму од неколико хиљада марака за један сандук који је предао ради преноса? Или ко се не сећа атентата на живот цара Виљема I., нарочито предузећа од 28. Септембра 1883. год., да се бомбом при освећењу победног споменика наНидервалду заједно са стотинама људи баци у ваздух, предузећа, које ни у ком случају није потекло од неурачуњивих људи и, као што је ислеђење показало, било озбиљно смишљено. С погледом на таква дела имамо да се питамо: да ли се иста имају сматрати као дела слободне воље, или, ако не треба да спасемо веровање у човечанство, да их сматрамо као резултат паклених сила или мрачних природиих сила, које употребљавају човека само као оруђе или пролазну тачку ?

Један даљи разлог за изражавање против слободне воље могао би се извести чак из неког тобожњег интереса казненог арава. Пошто је ово у ствари намењено, да дејствује на вољу човечију, то би се могло рећи, да се такво дејствовање у толико сигурније може вршити, у колико се више показује господарство мотива као непромашно. Шта користи — може се рећи — психично дејствовање казном, ако је учипилац потпуно слободан у своме одлучивању, и ако од њега зависи, количу ће важност придати цредстави о казни, одн. колику важност хоће он њој придати. Само је тада — може се рећи од користи, трошити време, труд и новац иа израду и установу казненог права, ако је вероватио, да ће се њиме вршити дејствовање на појединца. Али ова вероватност расте. у колико више можемо узети, да мотиви владају човеком, а у толико више опада, у колико више човека сматрамо као слободног творца својих дела. Јер је природно савршена заблуда кад се држи, да је немогућно дејствовање на човека без слободно воље, заблуда, која се често чини, а произлази отуда што се мешају оба појма неслободне воље и предходне одре^ености или предестипације, којиуствари немају ничега заједничког. П1та више исто дејствовање, као на дете или душевно болесног, могло би с > извршити на одраслог и здравог, али човека без слободне воље, и као шго се не одричемо тога да једнога пса васпитамо и да га васпитањем навикнемо на извесно понашање, то може изгледати са свим на своме месту, да се подвргне човек без слободне воље васпитном и поправном дејствовању. Да, као штс је речено,тек иорицање слободне воље изгледа да прави човека правим способним предметом таквог дејствовања, и тако не оскудева у онима, који сматрају за могуће тачно и плодно извођење казненог права на земљишту детерминизма. И напослетку могло би се доћи до тога, да се против усвајања слободне воље, бар у области казненог права, истакне чак једно иравно иравило. Јер, као што је познато, у казненом праву управо важи иравило, да у сумњи има да се примени блаже мишљење, што се односи како на тумачење, тако и примену закона, тако да смо у праву да против учиниоца дела само тада и само у толико поступимо у смислу казненог права, у колико има зато потпуног образложења. У погледу нашег питања изгледа, да је оно мишлтвње блаже за учипиоца, које држи да је окривљени био принуђен тако да ради, као што је радио дакле да он није одговоран за своје дело, другим речмма, да он нема слободне воље. Ми видимо дакле, да ностоји маса разлога, који се могу навести против усвајања слободне воље, и ми се не смемо чудити, што се знатан број великпх људи у свима областима изјаснио као лротивник слободне воље. Тако у области теологије поред светог оца Августина пре свега Калвин, који је осим тога познат као заступнии науке од предестинацији, а тако исто Лутер, који је налисао и нарочити спис против слободне воље, где он од-

лучно оглашује за непријатеља Христовог сваког, ко се сматра за присталицу људске слободне воље, а на разним местима својпх списа пореди човека са кљусетом, које јаше час Бог, а час ђаво. Тако у области филозофије пре свега Спиноза, који оглашава слободну вољу само за илузију, и Шопенхауер. чијем би лесимизму и резигнацији према свету тешко одговарало усвајање слободне воље; а да о фон Хартману и најновијим ФилозоФима и не говоримо. А у правној области долази овде пре свега Фајербах, који је поставио казненом праву задатак, да одржава равнотежу према дражи за злочинством и у новије времечлешто Меркел, фон Лист, и маса новијих писаца, који су у томе сагласни, да се казнено право, које би нмало дејства, може створити само на лорицању слободне воље. (НАСТАВИЋП СЕ) Д-р Д. М. Суботи-ћ

ИЗ ОТРАНОГ ОВЕТА

Најновије злочиначке мајсторије. (Наставак). — Један сопственик једне куће, коме су учинили посету опасни крадљивци, баш је хтео да уђе у кућу, кад га на кућној капији пресрете један човек (крадљивац који је чувао стражу), који је узбуђен неколико пута вукао за звоно на канији. На питање сопственика куће, шта хоће ту, одговорио је непознати, да му се жена изненадно разболела и да за то мора одмах да добавп лекара (или бабицу), која станује у тој кући. Сопственик му куће примети, да је он у заблуди да ту не станује никакав лекар, али овај се са тим није хтео задовољнтн све дотле, док га домаћин иије лично одвео до друге једне куће, где је у ствари становао један лекар. Опасни крадљивци, који су у првој кући били већ на делу, на тај су начин били благовремено опоменути, те су се разбегли са свим неопажени. То потсећа и на случај, који помиње Н. СгГ088 у својој »Ручној књизи за истражника". Опет )е било у питању извршење опасних кра1>а. Једна је жена служила крадљивцима као стража за време извршења крађа, на кад би се појавила ма каква опасност од пролазника или доласка укућана, она би одмах пала на сокаку и лретварала се да је добила иорођајне муке, теје на тај начин одстрањивала пажњу присутника од места дела. * Један је швиндлер пмао обичај, да вара наивне људе из провинције. Преваре је вршио помоћу лажних новчаница. Одлазио је обично на коју железничку станицу, прилепио се уз кога палапчанина, питао га куд питује и какав му је циљ путовању, изговарајући се, да баш и он тамо хоће да путује са својим новим „пријатељем". За тим га је позвао овде или онде на чашу пива и при том је умео лепо да удеси, да као са свим случајно покаже странцу у своме новчанику банкноту од педесет или сто марака. На путу, у повратку за железничку станицу умо-