Полицијски гласник

БРОЈ 32.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 253

писар начел. окр. пожаревачког Живота Спаеојевић, шесту Милан Матић деловођа општине Печаничке, а VII, VIII, IX и X изабрани за то поднаредници. Пет од ових четица имале су задатак да претресу све кукурузе, стаје и остала места почев од Средњева до Пека, иа низ Пек до села Кусића, а других пет имале су да отпочну претрес од Кусића и да иду у суерет првим пет четама. Прелазак преко Пека имао је да чува начелник среза голубачког са л>удима за то одређеним. Тодорпћ је пак остао у Средњеву с малим бројем жандарма да прима извегаћа, и даје упуства за правац кретања потера а и да шаље потпору тамо где је буде требало послати. ( свршиће се)

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

Учиљена су нам ова пигања: I Суд општнне стојничке, актом својим Бр. 867, пита: »Према пропису § 9-ог закона о поступку судском у грађанским парницама, општински суд надлежан је, на захтевање поверитеља (§ 6,) да стави забрану, на покретну ствар дужника, која се у домашају ошитине нашла буде, пошто предходно поверитељ то захтева, и писменим актом то тражио буде, а у исто време испуни услове пропнсане у §§ 378, 379, 398 и 399, грађанско судског поступака, о чему мора суд општински своје решење донети по наплати таксе, и решењем известити ловериоца, дужника као и адређеног стараоца, пописате покретности. За стављање забране прописата је такса у тач. 175 закона о таксама, да се на вредност ^о 400 дииара, наплаћује такса, 2. дпнара, преко 400 динара на сваку стотину још по 0-50 дин. Један новчани завод из Вар. Младеновца, послао је овоме суду оргиналну меницу, којој је рок протекао, па је тражио, да се за обезбеду мепичног дуга у 90. динара удејствује забрана на покретност дужника, и приложио је уз акт таксе 1 "25 динара, на вредност менице од 90 динара. Како је суд овај дотле наплаћивао таксу за забране но тач. 175 зак. о таксама, то је тражио од овога завода да пошаље још неплаћене таксе у 0 - 75 динара па ће суд даље по закопу поступити. Завод новчани иије хтео више таксе послати, јер вели да суд општински наплаћује таксу по пропису §23 грађанскосудског поступка, на вредност спора 3°/ 0 јер општински суд не може вели наплаћивати таксу по тач. 175 закона о таксама већ само државни Првостепени Судови. Моли се уредништво да изволи послати суду овоме објашњење, да ли општински суд треба да наплаћује таксу при тражењу забране, по § 23 грађанског суда поступка или по тач. 175 закона о таксама ? (с — На ово питање одговарамо: О томе, како општински судови наплаћују таксу, уредништво је давало то- I

лико обавештења, да би ово питање требало да остане без одговора, јер оно казује, даделовођа не чита оно, што се у листу износи, него се обраћа са питањем само онда, кад што њему затреба. Али како је оно везано за један случај, чија расправа зависи од одговора уредништва, оно одговара: да општински судови наплаћују таксу за забране по § 23 грђ. суд. поступка а не по т. 175 закона о таксама. Према томе, на вредност менице од 90 динарасуд је могао наплатити таксу из тачке а § 23. 3°/ 0 — 2*70 дин. за решење 1 динар по тачци 6. и колико још изађе такса из тачке г. поменуте законске одредбе. II Начелиик среза рамског актом својим Бр. 10176, молио је да се да одговор на питање излежено у реФерату писара г. Тршића које гласи: »Од пре извесног времена чешће су казне од стране војних власти над обвезницима сходно чл. 72 тач. 7 зак. о устројству војске. У већини по овим казнама наплате се траже одмах, или екзекутивно, или са кратким роком од 15 и 20 дана, па кад се ове не изврше благовремено, траже се изјашњења, те тако и овога извршиоца — чека казна по наведеном зак. пропису до 300 динара. Како је закон о устројству војске у супрутности са постојећим грађанским зак. имајући у виду предња наређена, то молим за објашњење: 1. Јесу ли решења о новчаној казни војних власти одмах извЈ)шна, и у коме року мора да се казна наплати. 2. Има ли извршиоц право на екзекут. наплату кад изриком такво наређење војиих власти постоји: 3. Како ћо се наплата да изврши у остављеном року од 15 п 20 дана, кад мора да се прода имовина кажњенога и 4. Хоће ли извршиоц кад се наплата продајом изврши, сносити накнаду иаплате по тужби дотич. обвезника кад решење по жалби буде поништено. (јер је и оваквих случајева било) с( . — На ово питање одговарамо: Члан 72. закона о устројсту војске, који одређује казну за обвезнике и органе власти, који не изврше тачно оне дужности које су им овом одредбом наметнуте, ништа не говори о томе: има ли места жалби против овик осуда или не. Исто тако, он ништа не говори о категорији ових кривца нити о начину наплате Чл. 85. који опет одређује казну за органе власти, кад не врше тачно наређења војних власти у случајевима позива војске на вожбу и службу, такође не одређује ништа ближе о овоме. Он само чини изузетак у томе, што дозвољава, управо наређује извршење ових казна одмах. Према овоме, кад закон о устројству војске као специјалан, ништа више не одређује по овим кривицама, онда се и категорија њихова и све оотало, има тражити по начелима која је за то поставио општи кривични закон, и закон о чиновницима грађанског реда.

Полазећи одатле, одмах морамо констатовати да ове кривце улазе, у колико се.бар на органе власги односе, у ред административно - дисциплинских кривица, јер долазс као лринудна мера, да се органн власти марљивије одазову својим дужностима. Према осталима оне су такође дисциплинске казне, саосновом уодржању реда и дициплине у војсцп и код обвезника. Против ових осуда има места жалби г. Министру Војном и по чл. 27. Устава и по чл. 7. закона о устројству војске, по коме он администрује војском, и ако се, као шго смо напред рекли то не иредвиђа самим члановима закона о којима је реч. По величини казне, ове кривице према § 1. кр. зак. долазе у ред пступних кривца. Ирема овоме, оне у смислу § 396. кр. закона и објашњења Касационог Суда од 11. јуна 1893 године Бр, 3932. застаревају у року од три месеца. Извршење ових осуда мора се вршити с обзиром на § 28. кр. суд. поступка и § 471 грађ, суд. поступка према лицима која нису органи власти, а према органима власти с обзиром на закон о чиновницима грађанског реда, односно за општинске часнике с обзиром на закон о општинама. Рокови од 10—15 дана које остављају војне властиза извртттење ових осуда, узимаће се у обзир само тако, ако се не сукобљавају са предњим законским наређењима. Војне власти увек умолити да кажу: јесу ли осуде извршне или не. Ово треба чинити у толико пре, што чиновници носе одговорност за свој рад по чл. 184Устава без обзира на то по чијим су наредбама радили. А оваква питања могу чиновници чинити с обзиром на § 13. закона о чиновницима грађанског реда. III Антанасије Илић, земљоделац из П1ебета, пита: »Наша задруга коју су сачињавали: Цветан, Атанасије и Ђорђе бр. Илићи из Шебета, у месецу мају поделила се. Том приликом подељене су зграде и сво покретно имање, а остали су неподељени усеви док се са имања не скупе. Сада је жегва свршена и треба даоеприступи деоби жита, но између задругара постала је завада јер не анају како се треба делити. Тако, једни траже да се жито дели на браћу — делничаре а други пак траже да се дели на чељад, то јест према броју људи. У законима илиније тачно лредвпђен овакав случај, илимикао иеписмени људи незнамо и не р.азумемо закон. Зато ја овим покорно молим уредништво за нужно и што скорије обавештење по овоме. Напомињем, да су приликом делпдбе у месецу мају све њиве биле пооране и засејане помоћу целе задруге, а и семе задружно, а у амбару жита није било ништа које би требало делити«. — На ово питање одговарамо: Кад, на жалост, једна заједница браће не може да се одржи, него дође до деобе, онда се треба старати, да та деоба