Полицијски гласник

СТРАНА 258

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 33.

влада је повела званичну истрагу у циљу констатовања броја ненормалних. Али, то је нарочито Енглеска у којој је ово питање ушло у практичну и званичну домену. Још пре 4 год. енглеска влада образовала је једну комисију од правника, лекара и једне милосрдне даме, и ова је, после четворогодишњег истраживања и студирања у краљевини н Америци, изложила резултате своје истраге у једном исцрпном извештају од 500 страна. ЦиФре, наведене у овом извештају, у толико су значајније што произлазе нз земље у којој је већ много учињено за олакшање Физичке и моралне слабости. Извесно је, међутим, да оне ипак не одговарају стварности, јер многе Фамилије крију своје невормалне чланове. Целокупан број умно несавршених износи, по тврђењу комисије, 270.000, од ког броја само на душевно оболеле долази 120.000. Остатак у 150.000 долази на дефектиозне и несавршене. Од овог броја, пак, њих 67.000 били су без икакве заштите; они представљају озбиљну социјалну опасност, јер лако могу постати преступници. У затвору »(Је Реп1;опуШе (( на хиљаду притвореника има их 10—15 деФектиозних којима, по Бг УИзоп- у, није место у затвору. Што се тиче де.Фектиозне деце, коју је комиоија налазила у знатном броју, у извештају.су изнети детаљни подаци за седам лондонских завода, који примају ненормалну децу. По тврђењу г-ђце Тигпег , управнице санитетског одељења ових завода, број озбиљно ненормалних у овим заводима износи 10°/ о . Други карактериотични Факт дегенерације јесте, као што смо поменули, велика плодност дегенерисаних жена које, по правилу, рађају ванбрачну децу. Инспектори добротворних завода у Енглеској, чувари сиротиње, директори и директорке азила неподељеног су мишљења, да у својим заводима притежавају велики број деФектиозних или умно и морално несавршених жена; да ове жене готово увек имају више деце, и да су ова деца махом ванбрачна. У Манчес-тру, међу 94 породиље за 3 месеца било је 19 дефектиозних жена, од којих су само 2 имале брачну децу. У Сомерштиру, половина породиља била је дефектиозна, а три четвртине деце ванбрачне. У азилу Шток, 16 дефектиозних жена имале су 116 деце. Бг Вагс1ау , из Единбурга, тврди, на основу свог искуства, да деФектиозне жене имају много деце. Он је испитивао једну жену која је имала десеторо деце, а која их притом није могла избројати на прсте. Вг ТгедоШ предао је комисији једну листу од 65 дегенерисаних жена, од којих су њих 48 имале 116 деце, Трећа карактеристична црта дегенерације још је жалоснија; то је њен наследни карактер. После извесног латентног стања, ненормалност избија изненада, нарочито под утицајем беде, алкохолизма и порока.

Једном већ појављена, она прелази и на потомке, који је даље преносе на своје потомке. Овај Факат потврдили су лекари у поменутој енглеској истрази масом очигледних примера. 1)г С1ои&1оп лично је посматрао у својој дугој каријери дегенерисана створења, која су представљала већ трећу генерацију анормалигета. Бг Вагг1а\ј имао је у својој служби, у времену истраге, једну де 1>ектиозну жену, која је имала десеторо деце. Најстарије од њих — кћп такође деФектиозна имала је ванбрачну децу са несумњивим знацима дегенерације. У једном институту за деФектиозне, у Пансилванији, делегати комисијски нашти су, међу хиљаду деце, 10"/ о , која су представљала трећу дегенернсану генерацију. Треба ли да очајавамо пред овим Фактима? Треба ли да се бојимо, са Оаппп-ом, Зрепсег- ом и Же18гсће-ои да ће нас потопити све већа и већа бара зла? Зар не би, ако би се овако продужило, остало од нас свега неколико потпуно здравих индивидуа, које би се морале чувати у музеуму као типови једне ишчезле Феле, и које би тада у истини представљале праве анормалитете у средини деФектиозних, несавршеених и дегенерисаних, који би сачињавали средњи тип нормалног човека. Срећом нема никакве бојазни од овога. Спасење је наше у томе, што иаслеђе појачава дегенерацију и на овај начин доводи организам дотле, да постаје неспособан за репродукцију. Али, ово никако не значи, да ми треба да скрстимо руке, и да сставимо природу да чини своје. То би било и свирепо и опасно. Оставити дегенерисане саме себи, значи радити на увећању беде и криминалитета. Ако Филантропска дела у корист злочинаца остају безуспешна, то је стога што су извори криминалитета много дубљп но што се то обично верује фме1е1е1 је с пуно права казао: беда је један од узрока криминалитета. Али, поред материјалне сиротиње, постоји и оиротиња умна и морална. Пре него се бринемо о сиромаху због његовог сиромаштва, и о преступнику због његовог преступништва, потребно је да се занимамо примитивним Фактима који су провоцирали сиромаштво и преступ, а то је основиа неподобност дефектиозних да живе правилним животом. 11 пошто ми неможемо да жртвујемо деФектиозне у интересу надчовека, то смо дужни да их штитимо у интересу свију. Пост^је свега два пута и начнна : или примена смртне казне на све дегенерисане, или заштита дегенирасаних; средине овде нема. Заштита наша треба да почиње још од њиховог детињства, јер тада на њих почињу дејствовати мистериозни утицаји, који су од предсудног значаја по њихов живот, као год што и они сами у ово доба најлакше подлежу болесним утицајима модерног живота. Према нашој судској статистици, од 40-000 осуђеника мушког пола у 1907 год. било их је:

105

испод

год.

2038

од 16 до

5532

» 18 »

Д Ј

7663

» 31 »

год.

Дакле, око 16*000 сасвим младих преступника, о којима се нико није благовремено постарао. До душе, у данашње доба већ се осећају извесни, махом усамљени покугпаји, у корист дегенерисаних. Тако је санитетски савет у Брислу решио, да се подигне један завод за анормалне. У Брислу, Гану и Анверу постоје школе, а у Локерну и Лумену азили за деФектиозну децу. Али. све ове мере палијативне су. За делање у овом правцу потребан је нарочити план, тачно утврђен циљ, стаина акција, општа контрола и велике реФорме. Ове последње двојаке су: законодавне и васпитне. Испитајмо прво законодавне реформе. Њихова основа било би законодавство о заштити детинства, које је модерно право готово свуда освештало. У Белгијп је још пре 20 год. вотиран закон о заштити детињства, који је поднео Ји1е& ^ејеипе. Треба само видети колико би деце пронало и постало злочинцима за последњпх 20 год. да овај закон није донесен. Белгији су убрзо следовале и остале државе. Год. 1891 вотиран је у Енглеској »См&1оАи оГ СћГШегп Ас( (( , а децембра месеца 1908 год, „СћГШегп Ас1 к , којн сачињавају целину законодавних мера у циљу заштите детињства. У Пруској је 1900 год. донет закон »Рпгаогде РггГећипд Лег МГпЛегјапдеп (( , а у Холандији су, 1905 год. „КтсГепеИеп" организовале заштиту детињства. Данас се свуда признаје, да је законодавство о заштити детињства основа целокупиом кривичном законодавству, али се исто тако признаје и то, да треба поћи још даље: да треба специјализирати мере зашгите кад је роч о ненормалној деци и проширити их на све дефоктиозне којима је потребна потпора. Ништа није логичније од овога, и грађански закон данас већ интервенише кад год је у питању материјални интерес ненормалних. Он покушава да спасе имовину, али не мисли на спасење душе. Сирота ненормална створења обично пемају никакве друге имовине до своје личносги, па с тога се ми морамо трудити да им је сачувамо. Јер, док инерција втасти по грађанском закону може довести до материјалне пропасти, она овде, према дегенерисаним, има за последицу злочин. Ово није све. За нову институцију потребан је и нов организам. Правне и друштвене науке уче нас, да према деФектиозним треба предузимати разнолике мере, па с тога је потребна централа која ће овим мерама руководити. Ми већ имамо одељење за игијену, али нам је потребно још једно одељење за душевну и моралну игијену, које ће се искључиво старати о дегенерисаним. Органи овог одељењд вршили би надзор над разним категоријама не-