Полицијски гласник

ВРОЈ 33.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 257

пошто га из закупа истерају, да тражи накиаду штете, ако му је ова учињена. По томе кад год нема писменог уговора о закупу, а сопственик је, међутим, отказао закупцу даље борављење у смислу § 701. грађ. закона, полицијска власт дужна је да закупцу нареди исељавање према § 356. в. поменутог закона. Ово отказивање, наравно, мора бити чак и за случајеве тачке друге § 699. грађанскога закона, тј. кад се закупац хоће да принуди на исељавење 1. маја или 1. октомбра. Ионављамо, наређења § 356. в. кр. закопа одузела су сваку заштиту закупцу који нема писменог уговора, и по томе је и сама вредност усмених уговора сведена на један грађански спор за накнаду штете. Такав се закључак једино сме извести из речи: кирају.ија или заиуаац, може само ацноважном писменом исправом доказивати да рок закуау није истекао или да је ародужен; иначе. у недостатку таког доказа., аолицијска власт Ае и иоред тога што би кирајџија или закуаац наводио да је закуи усменим уговором с госаодарем ародужио, иостуаити ао ирвом одељку §-а, а кирајџији или за куицу остаје ираво да тражи код суда накна.ду штете од госиодара, ако је кривцом овога оштећен <( . Тврђењу г. Топаловића, да је законодавац оставио без одговора питање : шта ће се радити кад закупац тврди да рок закупу није истекао, које је предвиђено другим ставом поменуте одредбе, нема места, јер кад он и зато тврђење тражи писмен доказ као и за иродужење уговора, онда несумњиво намеће и исте последице, које повлачи изјава о продужењу уговора, а то је истеривање из закупа. Ако би се другчије хтело узети, онда се не би гледало на целину и дух поменуте законске одредбе, а законодавцу би се одрицала увиђавност и у опште подобност а то се не сме препостављати. Исто тако, г. Тоналовић и сам тешко брани своје тврђење, да се последњи став § 356. односи и на усмене уговоре. На против кад се он доведе у везу са другим ставом, онда једини логичан закључак може бити тај, да он говори о случајевима, где се по писменим исправама учини рок закупа сумњивим, као што је то могућно баш по примерима које је г. Топаловић изнео у тачкама: 1 и 2. под I јер се усмени уговори као што смо напред рекли у опште не узимају у обзир по овој законској одредби. Коме је, у осталом, позната историја, која је изазвала ову законску измену, он ће и сам знати да се овим изменама ишло нарочито на то, да се на место усмених поставе писмени уговори о закупу. Истина, ми признајемо, да и Београд и већина градова у унутрашњости, још не знају за писмен уговор бар о закупу станова, и да би, по томе, закупци у опште били у тешком положају према закуподавцима према оваквом разумевају § 356. в. кр. закона, али ова окол-

ност не може да утиче на саму ствар. и могла би бити само повод да се ово питање свестраније регулише законом. д. с. к.

ДЕГЕНЕРАЦИЈА И КРИМИНАЖТЕТ А(1о1рће РИ118 (паставак) Али, шта је ово према призорима из најнижих слојева друштва уз које, поред дегенерације, иде и беда? Шта ће у сличним приликама бити од једног сиротог ненормалног, па чак и нормалног детета, које је упало у колосалну реку порока, која га све даље носи ? Да ли ће се оно моћи дочепати обале ? Шта ће оно учинити у свету, код кога је све у противности са најелементарнијим правилима игијене, пристојности и морала? Оно је у напред осуђено да пропадне у борби, за коју је требало толико више енергије и интелигенције, у колико је цивилизација развијенија; оно, дакле, мора пасти на терет друштва као просјак, скитница или преступник. Овде је чвор проблема. Наступа моменат кад умно несавршено створење, које није могло успети ни у школи ни у радионици, дође у сукоб са казненим правосуђем. У овом моменту држава, судије, адвокати, новинари, који раније нису знали за његову егзистенцију, откривају је одмах, и обраћају јој нарочиту пажњу. Врше се лекарска посматрања, састављају се дугачки рапорти, дају се сјајне одбране, пишу се новинарски чланци и читаве књиге. Почиње се још са болесним прецима окривљеног, помиње се леност; објашњују се његови чудновати постулци и његова непослушност из доба детињства; откривају се његови симптоми дегенерације, недостатак његовог памћења и јасног изговарања, његова спорост за разумевањем, а после свега овог дискутује се о степену његове казнене одговорности и налази, да је она ограничена, и да казна с тога треба да буде редуцирана. Ми не познајемо чудноватије заблуде од ове, која уображава да је помоћу речи: »Ограничена одговорност« унела нешто светлости у страховите помрчине ненормалног »ја (( . Нашто ово ? Зашто да пред нама, у место разумног : бића картезијанске ФилосоФије, налазимо сензационо биће РавсаЈ-ово и Јападтз(ез-ово ? Говори се о ограниченој одговорности, . али та одговорност није ограничена већ, ! на против, проширена, обухватајући и I све нас, који нисмо ништа предузимали ј да би нежну душу ненормалног детета ј отргли од акције судбине. И пошто ра- ј није нисмо за њих ништа предузимали, то још мање можемо остати равнодушни ј према њима после ударца судбине, про- , кламујући просто ограничену одговорност ( одраслих. ] Ова солуција кобна је са сваког гле- I дишта. ј

Пре свега буни се, и то с разлогом, јавно мнење које, пред извршним злочином, захтева, на првом месту. да друштвени ред буде заштићен. А за одбрану друштвеног реда потребно је много више од незнатне казне, која допушта ненормалном створењу да се-убрзо врати своме мучном и штетном животу. Затим се, тако исто с разлогом, узбуњују мислиоци и Филантропи, јер, чак и незнатна казна, досуђена ненормалном створењу, излишна је строгост, јер на њега нема ннкаквог поправног дејства. Ми се, дакле, налазимо у ћорсокаку, и то због тога што је власт очекивала веома дуго и умешала се сувише доцкан у живот ненормалног. Онај, који је најбоље изразио ову истину, није криминалиста, већ славни естетичар Јоћп Ни&ћт, који у »'Гће СЈиееп оГ Ше А1г а вели ово: „Право јавне интервенције у живот злочинаца треба да почне још док у њима клија корупција, а не тек онда пошто су већ дали доказа о својој непоправимости". У свом роману: »81;ет ип{ег ВЂетеп«, 8ис1егтап је развио исту мисао и доказао, да поправка одраслих осуђеника, предузета сувише доцкан, има за последицу само обмане. Јавне власти ово су врло добро схватиле кад су у питању слепи и глуво-неми, јер се о њима старају још од детињства, али ове исте власти ништа не предузимају у корист умно несавршених, код којих су способности закржљале, и којн увек остају на веома ниском ниво-у. Најскорије констатације доказују колико је ова неактивност кобна, и откривају три категорије Факата од огромног значаја. На првом месгу оне откривају сву величину ране, т. ј, огроман број дегенерисаних у данашњем друштву. На другом месту оне показују одвећ велику плодност дегенерисаних жена и огроман број ванбрачних порођаја. Најзад, оне доказују наследни карактер дегенерације. Први Факт и сву замашност зла због њега одавно је у Белгији констатовао Бг Сетоог, главни секретар друштва за заштиту ненормалне деце. У свом последњем рапорту он гврди, да у нашем друштву једно дегенерисано створење долази на 850 душа. Према подацима којима располаже његово друштво, у самом Брислу и његовим предграђима има око 600 ненормалне деце. Бг Уепаесћ лекар затвора »Мјштеа« у свом извештају од 27. маја 1907 год. Антрополошком Друштву тврди, да међу 5000 скитница, који годишње прођу кроз бриселске затворе, има: 31% дегенерисаних и 9°/ 0 епилептичара, т. ј. 40°/ о ненормалних, о којима се у доба детињства нико није бринуо. У Брислу, доктори с!е Сго1у, с1е Воесћ, Коита и про Ј>есори: Ве Јопсћееге, Мупа ит.д., а у Анверу: Бездтта, 1-,еу и Оипгђоигд скренули су пажњу јавног мнења на велики број ненормалних по школама, и посветили се њиховом васпитању: Данас, кад је истина свуда избила на видик,