Полицијски гласник

СТРАНА 260

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 33.

неког Михаила Аксентијевића, старца из Царевца, и како га је уценио са 50 дуката. Ова је вест г. Тодорића бацила у бригу; јер је видео да је Анђелко од освете прешао да врши и друга злочина дела па н уцене, те је, и ако су г. Рамадановић и људи што су с њим дошли пали од умора и жеге, одмах онога часа вратио их у Царевац давши им још десетак одморних жандарма и наредио им да иду и да се тамо известо о уцени, а нарочито о месту на коме је ова извршена, па да то место најпажљивије претресу не би ли том приликом на Анђелка наишли. А одмах је и осталу потеру о овом догађају по нарочито спремљеним коњаницима известио (јер је наредио те је за све време гоњења Анђелка код сваке општине стајало спремних дању и ноћу по 6 кола коњских и по 5 коњаника. Кола да би брже и лакше пренели војнике с једног краја на други кад затреба, а коњаници да односе и доносе потребне извештаје) и наредио јој да одмах иде пут Царевца и тамо се састане са г. Рамадановићем. Г. Рамадановић је поступио онако како му је наре^ено и отишао је у Царевац. Са Михаилом се пак ово десило: неки Радован М. Марковић покварен и осуђпван младић из Царевца потказао је Анђелку Михаила и да има новац — накит женски — те га је овај на њиви заробио и у кукурузе дубље увео тражећи му паре, иначе убиће га. Старац немајући паре при себи мољаше да га пусти кући да новац донесе, но како са Анђелком беше ту и овај Радован, то Ан^елко нареди Радовану да оде Михаиловој кући и јави сину његову да му је отац заробљен и да ће га Ан^елко убити, ако уцену од 50 дуката одмах не донесе, запретив Радовану да о томе ником ништа не казује. Радован је отишао у Царевац и нашао и саопштио иоруку сину Михаилову. Син, немајући другог новца, а бојећи се за живот свога оца немаде куд, већ откине са врата своје жене низу дуката и са Радованом однесе Анђелку. Анђелко преброји дукате и иад нађе да нема тражених 50 већ само 47 дуката, стаде се љутити и претити да ће их све побити. А кад се син поче клети да нема вишс ни једног, — онда онај Радован рече: »Заборавио си. Остао је онај велики дукат (у вредности од 6 дуката). И Анђелко тад врати понова Михаиловог сина кући у Царевац да му и тај велики дукат донесе, но под строгом претњом да о свему овоме никоме ништа у селу не сме казивати, у противном да ће му убкти оца и код куће побити сву чељад. И син је извршио „верно« заповест и о свему овом није никога у селу известио. Пошто је Анђелке сад добио сав тражени новац — пустио је и старца и сина му, ну старцу је том приликом предао једно писмо под претњом да га одмах однесе и преда у Царевац Миленку Аћимовићу, деловођи општине камијевске, којим је и овога уценио са 60 банака. И старац је ову заповест најтачније извршио, никоме ништа не казујући. Чим је Аћимовић примио Анђелково писмо,којим га овај уцењује, и у коме је означио место на коме ће уцену чекати, — он је са I

својим писмом, оно.' часа послао у Средњево г. Тодорићу и овај је то све примио у 3'/ 2 часа по подне. Писмо Аћимовића гласи : 13/УИ 1909 год. Господине Инспекторе, Царевац. Пре пола сата донесе ми писмо од хајдука Ђеле — Михаило Аксентијевић из Царевца, којим ме уцењује са 500 динара. Михаила је нашао у њиви у Пискару у његовој њиви. Истога је ухватио и син га је откупио — положио 50 дуката у злату ■—• накит са снаје. Михаила кад је задржао у њиви ту је прошао и Радован М. Марковић кога је хтео убити и наређивао му даље шта има да ради. Михаило се боји и молио ме да не јављам никоме а Радован ме гони да вам јавим. Ово се све десило око 12 сати у Пискуру између Царевца, Средњева и Камијева. Писмо које ми је писао шаљем Вам и молим вас да у Царевац пошаљете 7—8 жандарма". Из писма Анђелковог упућеног Аћимовићу, и овога, г. Тодорић је видео да се Анђелко налази у кукурузима између села Царевца, Средњева и Камијева, у месту »Пискуру«, где очекује уцену од Миланка, па је то писмо с наредбом одмах послао по коњанику г. Рамадановићу, а јавио и наредио и осталој потери, која се већ налазаше у тој околини и да опколи место »Пискур«, претресе све кукурузе ради проналаска Анђелка, послав му у помоћ још 20 жандарма и другнх наоружаних људи. Дотле се већ беше један већи део људи из остале потере споји са потером г. Рамадановића, па према добијеном наређењу опколе место »Пискур«. Тај се ланац стаде скупљати у све ужи, претресајући уз пут све редом и после по сахата таквог трагања и претресања, на 30 мет. од друма Градиште — Средњево — Кучево, а преко пута »ИЈувајићске механе«, наиђе Ннкодије Радосављевић, пешад. каплар пожаревачког жандар. одреда на одметника Анђелка, који се беше прикрио у кукурузу иза неких врежа од бундева, те му је могао спазити само шубару на глави и једно раме, због чега несмеде одмах пуцати, бојећи се да то не буде које друго лице или потајник, те му најпре довикну : пст! На то Анђелко скочи иза врежа и опали пушку на Пикодија, но већ беше од овога погођен у десну руку, те брзо пребаци пушку из десне у леву. У том моменту беше погођен у десну ногу од поднаредника Илије Радосављевића. И добив и овај ударац Анђелко је викнуо : Доста те, браћо, ваш сам«, али не беше још добро ни изговорио последње речи, добио је још три смртоносне пушчане повреде у прсима од жандарма : Николе Тоскића нешад. каплара, Павла Андријашевића редова пешака и Милоша Станојевића пешадијског каплара, те се мртав скљусио. На овај пуцањ дотрчала 1е и остала потера и г. Рамадановић, који се налазио у близини ове погибије, па је наредио да се убијени Анђелко изнесе на друм и претресе. Убијен је око 5 сах. по подне. Претресом нађен је при Анђелку сав онај

новац од 50 дуката узет тога дана у подне од Михаила. Поред овога нађено је при њему још само: Г70 дин. његовог новца, пушка брзометпа оног војника, муниција бројно више но што је од војника отео, што значи да је још набављао, један сахат са простим ланцем, и неке друге ситнице, што је све утло у нротокол иретреса. Ето, на овај и овакав начин завршио је свој живот један неваљалац, који је за кратко време од циглих 17 дана (од "26. јуна до 13. јула) хајдуковања уништио пет људ|-ких живота, двојицу тешко повредно, на попа пуцао и Михаила уценио. Иада у очн, да одметник Анђелко није ни једну своју жртву сачекао и га^ао с преда, с лица, већ увек кад му је она леђима окренута била. Тако је с леђа убио Милутина и дете Раду, Николу кроз прозор, па оног војника на извору, жандарма и сељака на стражи и најзад Стевана на њиви. Овако је чинио или из велике лрепредености или из кукавичлука. Тога дана г. Тодорић је поднео био г. Мин. Унутр. Дела извештај следеће садржине: »Данашња потера од жандарма успела је да одметника — хајдука — Миловаповића у непрегледним кукурузима и врбацима пронађе и убије после његове кратке одбране. Опширан извештај поднећу по моме повратку. с( Тело убијеног одметника пренето је још истог дана у Средњево, а сутра дан извршена је секција над лешом, пошто је убијени одметник претходно сликан. Ђела је сахрањен крај друма Велнко Градиште — Кучево, а на месту где се скрећо за Средњево. Противу јатака поведена је и води се жива истрага, и они неће измаћи праведној осуди за своја дела, којима су припомогли, да Ђелаугаси неколико невиних људскнх живота. Убиством Ђелиним ослобођено је Средњево и околина једног подмуклог и суровог зликовца, коме је ретко наћи равна у криминалној исгорији, да је тако лако и безразложно људску крв проливао. Енергичан, мудар и предан рад инспектора г. Тодорића, у распореду и начину за хватање овог одметника — похвалан је и заслужује пажњу претпостављеног му Миннстра, а благодарност Средњепаца и околине, што их је овог зликовца ослободио. Исто тако за похпалу је рад г. г. Рамадановића, командира жандар. одреда Павла Ђурића, среског начелника и среских писара, као и жандарма, који су у потери учествовали, јер су сви своју дужност, са пуно напора и тешкоће смело, одважно и предано вршили. • §.

ПОУКЕ И 0БАВЕШТЕЊА Учињена су нам ова питања: I Суд општине доњо-речичке, актом својим Вр. 1740, пита: