Полицијски гласник

БРОЈ 33.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 261

»Расписом господ. Министра Унутраш. Дела, од 19. децембра прош. године Бр. 10469, наређено је, да се све општине убаштине на своја општинска имања у року за 3 године, од кад овај закон ступи у живот. Сада, пак, понављајући ово наређење, среска власт наредбом од 28. јуна ове год. Бр. 12157. наређује, да се на сва општинска и сеоска имања имају општине убаштинити најдаље до 1. августа ове год. што ако не учине, дужна је надзорна власт да то изврши на рачун опгитине. Ову општину састављају 12села. Свако село има своју утрину, на коју плаћа порезу по пописној књ. »Б«. од првог пописа — 1884/5 године. Док су ове утрине биле у целости — неразрађене те су служиле само за попашу стоке, пореза је на њих разрезивана по броју стоке; али како су од пре десет и више година сва села своје утрине иретворила у ред зиратне земље (јер су ову сеоски поделили и разорали), то сада сваки свој део ужива и порезу плаћа сваки на своју парцелу, но не на зиратну земљу већ утринско земљиште. Поједине општине у овоме крају премеравају сеоске утрине и убаштињавају своје сељане, али то је гди ове стоје још у целости те и сада још служе сељанима за испашу стоке. Суд учтиво моли уредништо за објашњење отоме: »Могу ли се и појединци убаштинити на своје — разрађене парцеле пошто разуме се укуссно — сеосно више нема ништа, а ове утрине није могуће више враћатм у првобитно стање с тога, што на истој сада има винограда, воћњака итд. подобно. Ово би било и по државне интересе корисно стога, што би после убаштињења ова земља уведена у ред зиратног замљишта по класама, а не као сад, плаћа се на, утрииу и јавне испусте док међу тим, то је сада све зиратна земља а у свију села ове општине овакове земље има више од 800 хектара, ову уживају од ослобођења ових крајева. Ово је дало повод питања отуда, што се наређује да се сва села на своја имања што пре убаштине а за појединце као што је случај у овој општини није ништа обухваћено". —■ На ово питање одговарамо: Утрине нису неограничена својина појединих општина, са којима оне могу располагати како хоће и мењати првобитни облик и намену ових. И по закону од 7 марта 1858 године ВБр. 254, и по чл. 12. закона о непосредном порезу, и, на послетку, по чл. 33 тач. II. закона о општинама, оне стоје под надзором државе као заједничка добра (§ § 234 и 248 грађанског закона) и нико их не може присвојити без одобрења државе. Према томе, ако подела утрина о којима суд говори у предњем акту, није извршена са иристанком и одобрењем државних власти она не вреди ништа, и сви они, који су деобом дошли до каквог комадаутрине прости су самовласници по § 375. а кривичнога закона. Одмах треба наредити општинском пуномоћнику, да против свију ових подигне тужбе за заузеће, па кад се тим

путем врате утрине у својину општине и села, онда се убаштинити. Ако села сем подељених утрина имају још довољно утрина за испашу стоке, те битако било непотребно да се подељене утрине враћају у првобитно стање, онда се може донети зборска одлука о подели већ подељене утрине, обухватајући и усвајајући, наравно, стање које је већ створено и постоји, и ту одтуку послати преко надлежних власти Државном Савету на одобрење. Ако би он одобрио овуподелу, односно признао раније извршено разграбљивање, онда би се појединци могли убаштињавати на своје делове, а дотле никако, јер су они стално самовласници све докле се тај поступак надлежно не би одобрио. Ако се деоба не одобри, онда ништа не смета да се имање одузме од захватача она околност, што су засадили винограде и воћњаке, јер су то чинили на туђој земљи. II Деловођа општине горњо-белоречке, пита: »У члану 30. зак. о општинама стоји, да на општинском збору имају право гласа сви пунољетни грађани општине, који плаћају држави најмање 15 динара непосредне порезе на годину, рачунајући ту и стални државни прирез, а који нису према пропису чл. 32. истог закона право гласања изгубили. Задругари, који су навршили 21 годину, имају право бирања на општинском збору ма колику непосредну порезу плаћали, само ако не стоје у изузећу из. чл. 32. истог закона. Како није закоиом предвиђено: да ли се непосредна пореза има рачунати само по делу који припада старешини задруге или целокупна пореза свију задругара, пошто у распореду пореза целокупна пореза свију задругара стоји на старешини задруге, јер општински оудови не раде подједнако већ неки узимају само део порезе старешине задруге, а неки пак целокупну порезу која стоји на старешини задруге. Сем тога сада ове године повећан је државни прирез од 75°/ 0 јер је поред сталног државног приреза 75 од сто одобрен привремени државни прирез још 25°/ 0 . То се овим учтиво моли уредништво Полиц. Гласника да изволе у наредном своме листу објаснити следеће: I. Да ли се за право гласања има узимати само пореза колико на део припада старешини задруге, кад се подели на све задругаре, или се има рачунати целокупна свију задругара, пошто је и у распореду сва пореза записата на старешину задруге, и II. Да ли се има за право гласања рачунати поред сталног државног приреза 75°/ 0 који је законом признат и иривремени 25% који је ове године одобрен?« — На ово питање одговарамо: По чл. 30. закона о општинама, задругари, где се убрајају и отац са синовима, имају право гласа на општинском збору па м а нолику непосредну порезу плаћали, само ако иначе не стоје у изузећу.

Кад ова законска одредба пружа овакво право, онда је са свим све једно да ли ће се за основицу узети укупан задружни порез или само део старешине. По члану 30. истог закона, право гласа на општинском збору имају они, који плаћају држави најмање 15 динара непосредног пореза на годину, рачунајући ту и стални државни арирез. По чл. 76. закона о непосредном порезу, стални државни прирез износи 75°/ 0 од суме непосредног пореза. Према овоме, и значају чл. 30. закона о општинама, само овај прирез узима се у рачун при одређивању права гласа, а никако се не може узети и 25% што је одобрено привремено једногодишњим финансијоким законом. III Г. Драг. Милановић, новинар и штампар из Шапца, пита: „Да ли правила Г. Министра унутрашњих дела бд 4. јануара 1904 године Ш» 176. прописана на основу чл. 36, закона о општинама, важе и за избор општинских часника, или само за остале зборске радње?" — На ово питање одговарамо: Правила о којима је реч, важе како за избор председника и кметова општинских, тако и за све остале збороке радње. По њимасестално врши избор и остали зборови у свима местима, која се њима предвиђају. IV Суд општине новоселске, актом својим Бр. 1843. пита: Волимир Карамарковић, земљоделац из Н. Села, који се сада налази у притвору код крушевачког првостепеног суда за три кривична дела, пресудом овога суда од 15. јула т. г. Бр. 1686, кажњен је са пет дана затвора за дело из §-а 357. тач. 1. крив. закона. Како није искључена могућност, да Велимир буде дуже времена у нритвору код суда. јер одговара за дела која су у стицају; то суд моли уредништво за објашњење: на који се начин може извршити поменута пресуда према Велимиру, а да не застари; и можо ли се и на који начин сада извршити пресуда?' 1 —• На ово питање одговарамо: Ако суд пусти Велимира из притвора пре него што пресуда застари, онда ће суд извршити своју пресуду. Не буде ли овај случај, него он остане у притвору за све време докле пресуда не застари, онда ће се просго констатовати решењем да је пресуда застарила због тога, што је стајала апсолутна немогућност за њено извршење по кривичној части, него ће се извршити само ло своме грађанском делу. Док је он у притвору за веће кривце, не би се могло приступити извршењу ни по начелу, постављеном у § 248. кр. суд. поступка. За застарелост пресуде у оваквим случајевима, не може бнти нико одговоран, јер то није дошло ничијом нопажњом, него по сили прилика, које онемогућавају сваки рад власти.