Полицијски гласник

ВРОЈ 35.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 273

Исто тако нијо допуштсно опомињати окривљеног да истину каже. Оваква оттомена, и ако у ствари није принуда, противи се у основу оптужном принципу, који у опште не обвезује окривљеног да против оебе ма шта искаже. У осталом таква опомена, изузевши њепу најблажу Форму, врло често својим интезитетом предотавља такву сплу, која се изравнава са прннудом, како је напред речено. Од окривљеног се не може захтевати да више искаже но што он налази за потребно у интересу своје одбране. Даље ваља приметити да се при саслушању окривљеног по овом принципу морају избећи и т. зв. сугестивна иитањз,, којима се психолошки нагони окривљени да као истину потврди оно што иследник хоће, односно што овај сматра за истину. Исто тако нису допуштена т. зв. каициезна или збуњујућа питања, чија опасност постоји у томе, што окривљени не увиђа однос између питања и докпза који га терети, и не могући да оцени правни значај своје изјаве, да такву изјаву којом се и против своје воље терети. Сва ова средства: принуда, опомена, сугестивна и капциезна питања такве су природе. да се не слажу са чашћу државе, која предузима гоњења учинилаца кривичних дела, и с тога их државна власт мора избегавати. То су све средства инквизиторског поступка, где циљ оправдава средство, где је допуштено употребити сва средства само да би се доказало оно, што је власт претпоставила за истинито. Њих данашње модерно право не признаје за допуштена, јер их сматра за излишна. Оно полази од претпоставке да је много целнсходније да се труд иследне влас.ти управи на стварно прибирање доказа на други начин, а не на борбу са окривљеним, да он призна своје учегаће у извршењу дела. Ова је борба врло некорисна, јер врло мали број окривљених призна кривицу у случајима, где нема других доказа, ау случајима, где је то признање изнуђено оно губи своју вредност. (наставиће се) Д-р Д. М. СуботиЋ. ИСТРАГА ЗЛОЧИНА М1сће1 ВоЛоих

Извршеп је злочин. Онај, који га први опази, дужан је да о томе одмах извести локалну полицијску власт. До доласка власти не сме се апсолутно ништа дирати, нити помицати на месту извршеног злочина, јер свака ствар може бити од неоцељене вредности у истрази. Нарочита пажња мора се обратити на трагове ногу, руку, крви и блата, који се не смеју ни кварити нити доводити у сумњу. Бг Напз Сго88, проФесор кривичног права у своме делу: »НапсШисћ Јиг 1Јп1;егвисћип^апсМег" (5 издање, Минхен, 1908), сматра као апсолутни принцип: „нмшга не мењати на месту злочина, ништа са стране не иостављати нити рукама додиривати ире него што се редшује детаљан

увиђај и скицира место извршеног злочина". Место злочина свето је, казао је с правом један сведок. Оно је свето до доласка полиције, а од тада постаје храм правосуђа. Међутим, ако је у питању људски живот, или егзистенција која се још може спасти, или душа коју треба помоћи, или ма која друга света дужност, не треба се ни најмање устезати. Разуме се већ, да и у овнм приликама треба бити веома обазрив; главно је да се сачува интегритет крвавог позоришта. * * * Извештена о извршеном злочину, полиција оставља сваки други посао и хита на лице места. У исто доба, један орган о свему извештава путем телеграфа или телефона истражну власт. ТелеграФ и телеФОн средства су, која наука ставља на расположење приватним и јавним интересима; треба се њима користити. Једанпример: једног дана аутомобил је оборио и убио једног човека у пољу, а одмах по овом побегао највећом брзином. Пољски чувар известио је одмах о овоме, преко телеФона, све околне жандармеријске бригаде, и после пола часа кривци су већ били похватани. Један тренутак устезања и неумешности могао је све упропастити. У овим случајевима минути су драгоцени и вреде за читаве дане истраге. Вешти и слособни полицајци, узимљући у самом почетку истрагу у своје руке, могу је окончати врло брзо и, користећи се забуном, добити признање од криваца. Нрва дужност полиције по изласку на место извршеног злочина, јесте да контролигае стање овог места, не мењајући га ниуколико; да удали радозналце и да саслуша личности које о извршеном злочину могу дати најпотпунија обавештења. Поред самог места извршеног злочина, полицијски комесар или командант жандармерије морају обратити пажњу и на околину, у којој се могу налазити разни трагови: крвави трагови руке на наслону поред степеница, прљаво рубље у суседној огради, отисци ногу у правцу којим је злочинац побегао ит.д. Али само да се нипошто не додирују рукама, до доласка вештака, разбиј^ћа стакла, отворене фијоке, претурене лампе, употребљаване свеће, чаше у пола празне, посу1)е којим се зликовац служио и т.д. На самом оружју, које лежи на земљи, може се понекад налазити отисак убилачке руке. Довољан је само један невешт додир, па да се на свима побројаним стварима уништи потпис злочинчев, који је он у незнању ставио, и без кога ће, може бити, загонеткаостатинерешена. Ако је неопходно потребно да се извесан предмет покрене, нека се то учини веома пажљиво и са рукавицама на рукама. Предмет треба хтватати с оне стране за коју је највероватније да није била у додиру са злочинцем. У главноме речено: дужност је полиције да сачува неизмењено место извршеног злочина, у колико је год то мо-

гућно, до доласка истражне власти. Тачан план овог места, брижљив преглед предмета и њиховог положаја, саслушање директпих сведока, главна су задаћа првих полицијских органа. Брза истрага махом је успеитна. * * * Истражна власт мора, такође, одмах изићи на место извршеног злочина. Даљина, тешкоћа и хладноћа не треба ниуколико да утичу на овај важан корак. Пред извршеним злочином не треба се устезати. Ако је у питању убиство, са истражним органима треба да пође и судски лекар ; на случај опасне крађе њега корисно замоњују вештак архитекта и специјалиста у дактилоскопији. * * * На реду је потпуна анализа сцене злочина. Сваки детаљ има своју вредност и открива многе ствари. За онога који уме посматрати и питати, предмети говоре. Јели намештај испретуран ? Ко га је, када, у ком правцу и циљу пореметио ? Полицијски романи, и поред свих претераности, доказали су несумњиво важност иајмањих детаља у истрази. У почетку се ништа не зна, нити се може предвидети шта ће бити, па с тога иследници морају бити веома брижљиви и опширни. Ево шта вели СаггаиЛ о увиђају на месту извршеног казнимог дела: »Реч је о једној констатацији, која треба да буде камен темељац истраге. Њена важност у толико је већа, што се, у већини случајева, она не може обновити, и што даје правац сумњама и доказима. Грос је имао право кад је казао, да један невешт истралши судија никад не може извршити добар увиђај, и да се у увиђају огледа његова права способност«. Излазак на место извршеног злочина не треба, дакле, сматрати као неку ескурзију или извесну врсту задовољства, већ као право научно истраживање. »Оно што је најважнеје — вели Оаоггаис! — то је претходно оверавање стања места извршеног злочина. Пошто се претходно уверио, да ово стање није измењено, истражни орган мора се постарати да сачува трагове који постоје. Али једна од најнеопходнијих предострожности за редиговање тачког протокола увиђаја, јесте, иесумњиво, елиминација свега онога што је било после извршеног злочина. * * * Једна или више Фотогра®ија места извршеног злочина у већини случајева веома су корисне по истрагу. Ма колико да је увиђај написан јасно и методички, ипак он не може дати нотпуну и верну слику овог места, док, међутим, ФотограФија не заборавља ништа. У једној својој скорашњој студији, Бг 81осћГ8, судски лекар у Лијежу, истиче корист од ФотограФије овим изразима: »Важност ФотограФије у судским констатагдијама неоспорна је и врло велика. Топографско студирање места извршеног здочина треба, кад год је то могућно, да