Полицијски гласник

СТРАНА 288

ПОЛИЦШСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 37.

ком, црногорском, трнавском и у варошима: Пироту, Смедереву и Прокупљу. Вредност свих ових паљевина износи око 69.000 динара. Опаспе крађе извршене су: у Веограду 11 (2 провађене), у срезу космајском 6 (2 пронађене), у срезу хомољс.ком 6, у срезу зајечарском 6 (4 пронађене), у срезу бољевачком 6 (1 пронађена), у Нишу 6 (4 пронађене), у срезу деспотовачком 5 (1 пронађена), у срезу неготинском 4 (2 пронађене), у срезу крајинском 4 (1 пронађена), у срезу жичком 4 (2 пронађене), у срезу масуричком 3 (1 пронаћена), у срезу гружанском 3, у срезу лененичком 3 (1 пронађена), у срезу ресавском 3 (1 пронађена), у срезу сврљишком 3 (1 пронађена), у срезу орашком 3 (2 пронађене), у срезу драгачевском 3, у срезу грочанском2 (I пронађена), у срезу ваљевском 2, у срезу власотиначком 2 (1 пронађена), у Неготини 2 (обе пронађене), у срезу копаоничком 2 (1 пронађена), у срезу параћинском 2 (обе пронађене), у срезу пожаревачком 2, у срезу јасеничком округа смедеревског 2, у срезу пожешком 2 (1 пронађена) и по 1 у срезовима: врачарском, подгорском, пчињском, пољаничком, крагујевачком (пронађена), јасеничком округа крагујевачког, брзоналаначком (пронађена), ражањском, левачком (пронађена), темнићском (прона{)вна), беличком (пронађена), нишком, белопаланачком (пронађена), јадранском (пронађена), поцерском (пронађена), посаво-тамнавском, азбуковачком (пронађена), рађевском, млавском, таковском (пронађена), подунавском, заглавском, ужичком (пронађена), црногорском (пронађена), ариљском (пронађена), златиборском (прона^ена) и у варошима: Ћуприји

(пронађена), Шапцу, Смедереву (пронађена) и Ужицу (пронађена). Вредност свих ових крађа износи око 11.(»00 динара. Здонамерни поииштаји туђих ствари извршени су: у срезу ресавском 6, у срезу подгорском 4 (3 пронађена), у срезу тимочком 3 (1 пронађен), у срезу жупском 2, у срезу орашком 2 и по 1 у срезовима: масуричком, власотиначком , крагујевачком, крајинском, сврљишком и у варошима: Веограду (проиађен), Пироту н Крушевцу. Вредност уииштених ствари износи око 2000 динара. Сем изложених дола извршено је у Србији у току месеца јула још и 26 самоубистава. и то: у Веограду 3, у срезу лесковачком 2, у срезу ресавском 2, у срезу моравичком 2 и по 1 у срезовима: колубарском округа београдског, пчињском, кључком, поречком, копаоничком, алекспначком, нишком, азбуковачком, ра^евском, рамском, орашком, заглавском, добричком, жичком и у варошима Крагујевцу, Пироту и Зајечару. Ова самоубиства извршена су: вешањем (12), ватреним оружјем (8), дављењем у води (7), тровањсм (1), легањем аред воз (1), и оштрим оруђем (1), а узроци њнховом извршењу леже: у д\Ј?ој болести за 7 случајева, у дцшевном растројству за 3 случаја, у страху од казне за 2 случаја, у материјалним неириликама за 2 случаја и у по 1 случају због домаће расире, гриже савести, очајања, частољубља и љубави. У 7 случајева узроци су неиознати. Два покушаја салоубиства извршена су: у Београду (тровањем и оштрим оруђем) услед материјалних неприлика. Општи преглед до сада изложених дела овакав је:

Текући број

О К Р У 3 II

Убиства

Детоубиства

Нехотична убиства

Покушаји убиства

Разбојништва

Силовања

Тешке телесне повреде

Паљевине

1 е(рк!х оно-епо 1

Злонамерни поништаји туђих ствари

Самоубиства

Покушаји самоубиства 1

Окру!

бооградеки ........

1

—

~

5

1

—

—

5

9

—

1

—

2

«

ваљевски .........

1

—

1

1

4

-

3

4

3

4

-

-

3

«

врањски • •

9

-

-

2

-

-

1

1

7

2

3

-

4

«

крагујевачки

6

-

1

1

-

-

1

5

8

1

1

-

5

«

крајински

-

-

-

1

3

2

2

3

11

1

2

-

6

«

крушевачки > • * • • •

-

1

1

-

1

-

1

3

3

3

1

—

7

«

моравски .......

6

-

1

3

5

-

1

4

14

6

2

-

8

«

нишки •

2

-

1

1

—

-

-

2

10

1

2

-

9

«

пиротеки .... ....

-

-

-

-

1

-

-

2

1

1

1

-

10

«

подрински

2

-

-

-

1

-

3

1

6

-

2

-

11

«

пожаревачки

11

-

-

5

4

-

1

2

9

-

1

-

12

«

руднички . . . .

1

-

-

-

-

-

2

-

1

-

-

-

13

«

смедоревски •

1

-

2

4

2

-

-

7

7

2

1

-

14

«

тимочки •

3

1

-

3

2

-

1

6

13

3

2

-

15

«

топлички .........

4

-

—

2

—

-

—

2

—

—

1

—

16

«

ужички • ........

I

-

2

1

-

-

1

3

7

-

—

-

17

«

чачаиски .........

4

-

-

1

—

-

1

5

7

—

3

—

18

Уирава града Боограда

-

-

—

2

—

—

1

—

11

1

3

2

Свега:

52

2

9

32

24

2

19

55

127

25

26

2

СТРУЧНИ ДЕ0

0 САОЛУШАН.У 0КРИВЉЕН0Г

Из канцеларије Антропометријско - Полицијског Одељења Министаротва Унутрашњих Дела, 9. септембра 1909. године АБр. 1651. у Београду.

(НАСТАВАК) Што се тиче одуговлачења истраге ваља прнметпти само толико, да се као недопуштено одуговлачење има схватити само оно, где иследник не предузима потребне мере да оконча истрагу, у том циљу, да би окривљеног дугим притвором присилио да призна кривицу. Код свих ових радња, којима се иде на изнуду признања, није потребно, да је иоледнпк ишао на то да изнуди неистипито признање; може то изну1)ено нризнање бити и истиннто, али оно није дато овојевољно, и с тога губи сиоју правну важност но § 225. у вези § 147. кр. суд. пост. На послетку као провођење акузаторске методе имамо и наређење § 152. кр. суд. пост. који предвиђа могућност, да окривљени неће хгети да одговара на постављена му питања. Предвиђање ове могућности декларира нам истовремено и право окривљеног да на питања иследникова нигпта не одговара. Ово његово право представља нам ону крајњу последицу акузаторске методе, да се окривљени може уздржати од говора. Само се наш законодавац прн стилизацији § 152. уплашио, да ово право окривљеног кратко и јасно изрази, и да уз то ни о чему другом не говори. Али он то није урадио, веК под утицајем инквизиторске методе ствара императивну дужност за иследника, да окривљеног, који неће да горори (или се прави глув или луд) опомене »да таквим поступком не само неће уздржати ислеђење, него ће сам себи још шкодити, што ће изоставити оно, што би му за одбрану служити могло". Али ни овде законодавац ннјо смео рећи, да ће окривљеном такво уздргкавање од исказа у опгпте шкодити, већ само у погледу његове одбране, чиме опет постаје јасно, да је законодавац пмаопред очима акузаторску методу, која саслушање окривл^еног сматра као средство његове одбране, а не као средство којим би се добило признање окривљеног. Но ово гледиште законодавчево, да ће окривљени себи шкодити, ако не говори, није увек тачно, јер је несумњиво да ће окривљеии боље проценити свој интерес, кад треба да говори, а кад да ћути, но гнто ће му то иследник саветовати, који је првенствено његов противник. Али наш законодавац није провео овај акузаторски принцип до краја; он га је помешао са извесним обележјима инквизиторског иринципа, тиме што у § 143. налаже Факултативно иследнику, да оиомене окривљеног, да на питања »лепо разговетно, онределително и истинито одговара«. Из ових цитираних речи ми видимо, да је законодавац претпоставио код окривљеног дужност, да истину говори, дакле да против себе самог прпбавп својим прпзнањем доказ за истражну власт, да