Полицијски гласник

БРОЈ 37.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 293

делом, ирестуаљењем учињеном из користољубља, или престуаљењем намерно учињеним". Једино, дакле, за штету може му се иродати и оно, што му закон штити, а казна није штета, јер се у закону о монополу дувана нигде и не помиње каква накнада него само казна (чл. 143) а у закону о монополу на со и закону о новим монополима, у колико се помиње досуда, она се увршћује у казну (чл. '20 б. зак. о новим монополима). У осталом, баш и кад не би ови закони трпели изузетак, кад је у питању наплата казне од земљоделца, ипак се по редакцији чл. 156 закона о монополу и чл. 12. закона о монополу соли, не би могла продавати покретност, јер се то право не да извести из речи: »ако осуђени не би имао аонретности или неаокретности ао аоследњем ставу овога члана, од куда би се могла наилатити казна ио овоме закону, казна Ке му се заменити затвором «, кад став, опет, други, гласи овако: »за извршење осуда ио овом закону може се осуђеном узети само једна трећина. неиокретног имања које му остане иреко онога, што му се ио грађанском аостуику /§ 474 тач. к.) не може иродати за дугове." Ако се дакле запази, ла у првој реченици прве тачке, иза речи » иокретности" нема запете, као знака који би казивао да се ова реч само набраја али не везује свезом ,, или « са оним што даље долази, онда наотаје питање: дали сечак и онима, коју нису земљорадници, може продавати више од трећине покретне имовине преко онога што земљоделцима штити § 471. јер је за непокретност јасно до очигледности, да је она и код неземљоделаца заштићена. Ово сс питање истиче тим више, што је у чл. 20 б. зак. о новим монополима који је једновремено мењан са чл. 12. зак. о мон. соли, ово са свим дугује речено. У осталом да је земљоделцима загатићена и покретност, казује нам до некле и измена чл. 107. закона, о порезу, где држава такође показује тежњу, да земљоделцу одржи, поред непокретног, и извесну покретну имовину. На послетку. држава не би имала ни разлога да новчаним казнама одузима могућност егзистенције читавим породицама, кад казна затвора пружа исте ресултате који се од значаја казне у опште очекују. У сваком случају, ову ствар треба званично покренути, те да се поново службено узме у оцену и расправи. II Један општински делово1)а пита: »У бр. 35. вашега од ове године објаснили сте да сте механски дугови већи од 10 гроша чаршијских, неће судити и наилаћивати. Ово објашњењс сватили су радегтици на једном рударском подузећу, у овој општини, тако, да не морају плаћати чак ни храну баракеру, коју им овај на месечни ночек издаје.

Да се не би учинила погрешка кад оаракер затражи наплату судским путем, моли се уредништво за објашњење: да ли се наређења § 10. уродбе механске односе и на баракере и на храну коју они издају?« — На ово питање одговарамо : Наре1)вња § 10. уредбе о механама одиосе се само на механе и каФане, које су признате законом. За бараке, које се отварају по нарочитим одобрењима месних власти код рударских подузећа и т. слично. ради исхране раденика, не важе прописи механске уредбе, па се по томе ни § 10. не може на њих односити у толико пре, што исхрана у опгате не може да уђе у ограничења, која чине поменута законска наређења. јер се њима хоће да спречи беспосличење, пијанство и лакомислено задуживање, а никако им не може бити намера да спрече један пословни одногаај, који се у друштву у опште мора јављати и постојати.

СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ

ТРАЖК С Е Милан, оин Светозара Перића, раденика, 3 1. нрошлог меоеца отумарао је од овоје куће па ое ни до данао пије вратио. Мидан је отар 9 година, оредњег раота, црномаљаот: на оеби има: пдав капут оа жутим дугмадима, плаве пангалоне оа пругама, на гдави иоцепаиу плаву шајкачу; боо је. — Акт управо града Београда Бр. 4 1 300. Спасоја Пејчића, дончара из Извора, 1. тек. м-ца неотало је и до данао ое о њему ништа није сазнадо. Спаооје је отар 26 годипа, неразвијен, ћооав, и ћелав ; у оељачком је оделу; зна и терзијски занат. — Депеша начелпика ореза алексиначког Бр. 1 0958. Марка, сипа Живка Бојовића, из Дазаревца, који је 31. пр. м-ца отумарао од овоје куће, тражи начелник ореза колубароког окр. београдског ради предаје родитељима. Марко је отар 14 година, виооког раота, у опште плав: на себи има вупену кошуљу, кратке папталоне, црне чарапе, на гдави сдамни шешир, а на ногама опапке. — Дспеша начедника среза кодубарског окр. београдског Бр. 1 3 503. Иека св>е подицијоке и општипске власти живо иотраже неотада дица и проиађене упуте именованим влаотима, које оу тражеље захтеваде.

УХВАЋЕН Љубомир Дач:ић, из Драговца среза пожареиачког, ооуђепик београдоког завода, чију омо нотерницу изнеди у 36. броју листа, ухваћен је, те је према томе преотала погреба за даљим његовим тражељем.

НАЂКН ЛЕШ 9. овог мосеца, избацила је река Сава на обалу код Забрежја један човечји деш, отар 12—Ј4 година. Утопљеник је косе црне, очију

граораотих, зуба бедих, оа овим здравих. Других знакова нема и без одела је. Препоручује се иодицијским и општиноким влаотима да потраже Фамилију овог утопл .епика, а и ириватни ое моле ако би им што о њему бидо позпато, да то саопшто начеднику ореском у Обреновцу, о иозивом на депешу његову Бр. 1 3305.

П О Т Е Р Ж Васа Танасијевић., Циганин из Иетковаче, 26. прошдог месеца побегао је иопред спроводника, а одговара за опаоиу крађу. Васа је отар 30 година, средњег раота, црномањаст; од одеда има на себи: гуњ и чакшире, а на гдави шубару. Сазнадо ое да је ообом повео овога оакатог сина, отарог 13 — 15 година, да оа њпме проси, као и то да се вози на малим таљигама у која је упрегпут мали коњ доратаоте длаке. — Депеша начедника среза јадраноког Бр. 126 40. Мидосав Станојевић, из Крушара, ореза параћииоког, ооуђеник ножаревачког казненог завода, 5. тек. м-ца побегао је из Љубичева, где је био на раду. Милосав је средњег стаоа, црне косе, граорастих очију, мадог чела, дугуљасгих образа, без браде и бркова; у оделу је сељачком. — Депеша управе пожаревачког казнепог завода Бр. 4 528. Фридрих Ото Кинемунд, поштански чиновиик из А^бека, проневерио је државног новца на 140.000 марака и још у Фебруару месецу ове године побегао незнаио куд. Он је стар 32 године, а у времену бегства имао је и бркове. Одређена је награда од 3000 марака лицу које Фридрнха ухвати или властн прокаже. На молбу немачког пооланотва у Бе-

ограду, које миоди да се Кипемунд крије у Србији, износимо његове ФотограФије и пропоручујемо овима полицијским и општинокпм вдастима, да за њим најживље трагају. — Акт Мипиотарства Унутрашњих Дела ПБр. 20 38 6. 8. овог месеца, око 4 чаоа по подне трп непозната оељака напада оу на Павла ЦегиКа, из Крагујевца, гравера у војно-техничком заводу, на путу код «Идијине воде" ударили га ножем у лево раме и опљачкали. Том су му приликом однеди 50 динара у орпским новчаницама, црн штофани шешир, па чнјој поогави стоји фирма: «М. О. Митровић и другови 9 , и један здатан сат са здатним ланцем. Сат се навија кључем; здаго је 17 карата; ланац је дубле увијеп као змија. — Депеша начедника среза крагујевачког Бр. 128 22. Милутин М. Живковић, тежак из В. Села, на кога се сумња да је извршио разбојништво над Миком Јанковићем, из Лозовика, побегао је још првог оног месеца и до данао није пронађен. Он је у опште пдав, отар 20