Полицијски гласник

БРОЈ 38.

У БЕОГРАДУ, НЕДЕЉА 20. СЕПТЕМБРА 1909.

ГОДИНА V.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНИ ЛИСТ МИНИСТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА

„ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК" издази једанпут, а ирема котреби и више пута недељно. Претплата се подаже у напред, и то најмање за пода године код свију подицијских вдасти, и износи: 20 динара ла, годину за државна и ошптинска надлештва, а за све друге претплатнике у опште 12 динара годишње. За иностранство: годишње 24, подугодишње 12 динара у здату. Поједини бројеви „Полицијског Гласника" не продају се. Рукописи се не враћају

СЛУЖБЕНИ ДЕО

Указом Његовог Величанства Краља Петра I., на предлог Министра унутрашњих дела, а на основу члана 34. закона о пословном реду у Државном Савету, одобрено је решење Државног Савета од 8. августа 1909. године Бр. 4384., донесено иа основу члана 144. тачке 9. Устава, које гласи: »да' се Константин МазаловиК, учитељ у Буковчи, родом из Старчице у Маћедонији и поданик турски, по својој молби прими у српско поданство, заједио са својом женом Аном и малолетним сином Бранком, изузетно од § 44. грађанског закона®. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 4. сеитомбра 1909. год. у Београду. Н А Р Е Д Б А Свила окружним напелствима иУпрали града Београда

Са званичне стране утврђено је, да у Солуну владају неке богиње, али се о карактеру и врсти истих ни од председника Међународног Санит. Савета у Солуну нијемогло добити тачао обавештење, те према томе, а нод прогпоставком иајнеповољнијег случаја, да је ово епидемија великих богпња (Уагк>1а уега) и да је по своме интензитету доста јака, — у цељи сузбијања и одбране од могуКог преноса ове заразе, наређујем следеће: 1., Да се на улазној станици у Ристовцу одмах отпочне вршити најстрожији оанитетски преглед путника и њиховог пртљага, који долазе из Солуна; 2., Да се о путницима, на основу њихових визираних путних исправа, води строга полицијска евиденција за места,

куда путују и тога ради ће се дотичне месне полицијске власти непосредно и одмах извештавати, знања и контроле ради. 3., Ио доласку у место определ^ења дотични путници су дужни пријавити се месној полициској власти, где ће стајати под санитетским надзором месног државног или општинског лекара за време могуће инкубације, т. ј. за 10 дана. 4., Пре истека овог рока, путник се из места опредељења не сме удал.авати без знања месне полицијске власти. 5. Сумњиви грозничави путници са продромалним знацима обољења од богиња, задржаће се од пута и спровести ради даљег посматрања и лечења у одвојено заразно одељење врањске окр. болнице, — а сви путници дотичне вагонске класе и одељења, који су са болесником путовали и долазили у додир, пелцоваће се превентивно и ради имунизирања анималном лимфом , одмах на станици. 6., Лекарску службу на станици у Ристовцу вршиће лекар среза пчињског, а на случај његове спречености другим званичним пословима, Физикус округа врањског, који ће посведневно дочекивати турски во.з у Ристовцу и вршити ову санитетско-нолицијску дулшост до даље наредбе. 7., Начин извршења ове наредбе у детаљима а према месним приликама поверава се начелству и његовим извршним органима: лекару и полицијеком комесару, који ће сваки по својој надлежности и у своме делокругу радити све оне по-' слове, који ће допринети тачном извршењу ове наредбе и стварно потпомоћи успешну борбу против преноса ове опаке заразе. 8., За непослушност против ма које тачке ове наредбе и за неизвршење ма које специјалне наредбе иепосредно претпостављене месне санитетско-полицијске власти узимаће се дотична лица на одговор и казнити по одредбама тач. 2-ге чл. 33. закона о уређењу санитетске струке.

Наређујем начелству — Управи — да ову наредбу у своме подручју обзнани и стара се о њеном строгом извршењу. СБр. 10093. 9. септембра 1909. год. У Београду. Министар унутрашњих дела, Л>. Јовановић с. р.

СТРУЧНИ ДЕ0

ИЗБРАНИ СУД

Пајпретежнији део одлука административних власти код нас чине разна питања о избраноме суду. То је познат Факат свима полицијским органима. Узрока, пак, треба му тражити у пространој надлежиости, којује законодавац дао избраноме оуду, а нарочито у последњој алинеји § 434. грађ. судског поступка. — »И распре при деобп имања између задругара, у колико би се ова само њих тицала«. Економски процес распадања задруга даје обилног материјала избраноме суду, па, природно, и полицијским властима, које руководе саставом тих судова. Па ипак, и ако је то питање тако често у пракси, наша јуриспруденција је у питању о правима и дужностима полицијских власти при саставу тих судова толико неетална, да се ни до данас није могло доћи до приближне сагласности ни међу самим полицијским органима —властима, ни изме!)у највишег адмииистративног суда у нас — Државног Савета — и Касационог Суда. Та несталност и маса деликатних питања, која су у вези са избраним судом и дала ми је повода, да изнесем неколике своје опаске из праксе и покренем расираву истих, имајући у виду велику практичну страну самих пптања услед честих појава.